Prva evropska država izvan NATO saveza i deveta u svetu koja će imati francuske borbene avione Rafal. Biće to Srbija kada se realizuje ugovor potpisan tokom nedavne posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Tako će Srbija prvi put raspolagati višenamenskim avionom sposobnim za lepezu zadataka, od borbe u vazduhu, delovanja po ciljevima na kopnu, do izviđanja i elektronskog ratovanja.
Ova zvanično vojno neutralna država kupuje najsavremenije borbene letelice zapadne proizvodnje iz jedne od NATO zemalja posle višegodišnjih pregovora.
"Rafal će zameniti sve ono što sada imamo od aviona. Neophodan nam je zato što Srbija kao vojno neutralna ne može da prenese zadatke svoje bezbednosti na treće države", kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kako je Srbija finansijski i odbrambeno prošla u nabavci Rafala komplikovano je pitanje koje će takvo ostati dok ne budu poznati detalji kompletnog aranžmana, smatra Radić.
"Tek kada budemo znali šta za njega Srbija kupuje od naoružanja moći ćemo da kažemo da li će služiti samo za prikazivanje na aero-mitinzima ili kao borbeni sistem za odvraćanje potencijalnog napadača", rekao je Radić.
Šta je o nabavci do sada poznato
Srbija je za 2,7 milijardi evra poručila 12 novih borbenih aviona Rafal (Rafale) od francuskog proizvođača Daso Avijacija (Dassault Aviation), saopšteno je 29. avgusta 2024. na potpisivanju ugovora u Beogradu.
Floran Marsijak (Florent Marciacq), stručnjak za Balkan i istraživač Francuskog instituta za međunarodne poslove (Institut français des relations internationales) IFRI iz Pariza, smatra da se još ne može da govoriti o tome da li ih je Srbija povoljno nabavila.
"Trenutno nema dovoljno poznatih elemenata za poređenje", rekao je Marsijak za RSE.
Po vazduhoplovnom sajtu Aerotime, Rafal spada u pet najskupljih borbenih aviona u svetu.
Londonski portal za biznis u sektoru odbrane Shephard Media pisao je 2023. da Rafal u osnovnoj verziji košta oko 125 miliona dolara (112 miliona evra).
Nabavna cena može značajno da varira u zavisnosti od vrste bilateralnog aranžmana, modela i željenih specifikacija, da li su u nju uključeni i obuka pilota, održavanje, rezervni delovi, simulator letenja.
Po kupovini slede operativni troškovi za angažman borbenih aviona, kao što su gorivo, obuka pilota i zemaljskih timova i redovno uvežbavanje. Oni se generalno izražavaju po satu leta i variraju u zavisnosti od tipa aviona, potrošnje goriva i prirode vazduhoplovnih misija koje se obavljaju. Sofisticirani avioni imaju veće operativne troškove.
Prema različitim sajtovima koji pišu o borbenom vazduhoplovstvu, sat naleta na Rafalu košta od 16.000 evra pa naviše. Okosnica srpskog ratnog vazduhoplovstva MiG-29 po tom parametru troši oko 5.000 evra.
Radi se o sovjetskim aparatima iz 1980-ih, dok Srbija kupuje nove Rafale koji tek treba da budu proizvedeni. Pored toga cenu naleta različito računaju različiti korisnici, odnosno zavisi od toga koje sve stavke svrstavaju u tu kategoriju.
Sa uvođenjem novih aviona u Vojsku Srbije slede i troškovi koji uključuju redovno održavanje, popravke i rezervne delove, koji su takođe skuplji za moderne aparate.
Vojno vazduhoplovstvo Srbije ima eskadrilu od 14 aviona MiG-29 u modernizovanoj varijanti SM, kao i jedan broj domaćih lovaca-bombardera Orao J-22 i školsko-borbenih Super Galeb-G4.
Zašto su ugovori tajni
Jedna od komponenti ugovora o nabavci vojne tehnike često je i tajnost, odnosno da se kompanija koja prodaje i država koja kupuje obavezuju da ne iznose sve detalje.
"Rafal je odlična i skupa platforma i sada vidimo koliko košta. Saopštena cena je po jedinici koju uzimamo, dakle ne glat avion nego dogovoreni paket. Rezervni delovi, podrška za održavanje i obuka pilota. Sve to ulazi u cenu i sve se plaća grdnim milionima", navodi Radić.
Po rečima sagovornika RSE, jedno od osnovnih pitanja u ceni i nivou sposobnosti nove eskadrile borbenih aviona je da li Srbija uz njih kupuje i najnovije rakete Meteor. Evropski proizvođač MBDA opisuje ih kao ključnu prednost u nabavci Rafala u odnosu na konkurente.
Navodi da je Meteor jedna je od najsavremenijih raketa u svetu i da radi po BVR tehnologiji (beyond visual range) ’ispali i zaboravi’. U specifikacijama proizvođač ne navodi njen domet.
Po podacima švedske firme SAAB, proizvođača borbenih aviona Gripen koji koriste Meteor, ova raketa ima operativni domet veći od 100 kilometara. Navodi se da je koriste još evropski Jurofajter Tajfun i američki Lokid Martin F-35 Lightning II.
Meteor ili MICA rakete
Druga najbolja raketa iz arsenala MBDA je MICA, koja takođe spada u naoružanje tipa "ispali i zaboravi". Prvobitno je devedesetih godina razvijena za francuski Miraž 2000 i Rafal.
U osnovnoj verziji MICA raketa vazduh-vazduh ima domet 60 kilometara, stoji na sajtu Deagel koji se bavi pitanjima vojne opreme i vazduhoplovstva.
Dva zemaljska MICA VL sistema zemlja-vazduh prošlog leta bila su uključena u obezbeđivanje Olimpijskih igara u Parizu, saopštila je u avgustu kompanija MBDA.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. septembra na pitanje RSE da su u toku završni pregovori sa Francuskom o nabavci naoružanja za ugovorene Rafale.
"Kako se meni čini, najveća muka će biti za Meteore. Ali i MICA rakete su izuzetne, da ne pričam o svemu drugom. U svakom slučaju imaćemo veoma dobar paket", naveo je Vučić.
On je dodao da je zajedno sa avionima Srbija već kupila rezervne delove, kompletnu logistiku, "od jakni, rukavica, do svega drugog za srpske vojne pilote".
Vučić je 20. septembra precizirao da je Srbija poručila najmodernije Rafale u 4.1 verziji.
’Logistički razlozi’
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da paket koji je ugovoren sa Dasoom obuhvata rezervne delove i "trening centar".
Premijer Srbije rekao je 23. septembra da kupovina borbenih aviona iz Rusije i Kine nije razmatrana prvenstveno iz logističkih razloga.
"Pošto je Srbija okružena državama koje su u NATO savezu, skoro je nemoguće da dopremite takav vid naoružanja. Posebno kada govorimo o avionima", naveo je Vučević, koji je tokom pregovora za nabavku Rafala bio na funkciji ministra odbrane.
Dodao je da se o nabavci borbenih aviona godinama ranije razgovaralo o nabavci britansko-nemačko-francusko-italijansko-španske letelice Jurofajter tajfun (Eurofighter Typhoon) ali da se od toga kasnije odustalo.
Dodao je da nabavka američkih borbenih aviona nije razmatrana.
"Sjedinjene Američke Države trenutno našu Vojsku ne vide kao mogućeg partnera za kupovinu avijacije", rekao je Vučević.
Rafale u Evropi trenutno koriste tri države, Grčka, Hrvatska i Francuska koja proizvodi taj borbeni avion. Srbija je jedina evropska zemlja van NATO saveza koja ga nabavlja.
O tome su direktno pregovarali predsednici dve države Emanuel Makron i Aleksandar Vučić. Tendera nije bilo već je direktno odlukom vrha države izabran savremeni francuski proizvod.
Ministarstvo odbrane Srbije (MOD) nije odgovorilo na pitanja RSE o kupovini Rafala, između ostalog o ceni i tome da li potpisani ugovor podrazumeva i nabavku naoružanja.
Gro tehnike koja nije kineske ili ruske produkcije Srbija je kupila od Francuske; raketne protivvazdušne sisteme Mistral 3, radar GM-400 Tales, francusko-nemačko-španske Erbas (Airbus) helikoptere H-145M i par transportnih aviona Erbas C-295. Te nabavke sprovedene su u sklopu programa modernizacije Vojske Srbije od 2016. godine do danas.
’Ni na istok ni na zapad’
Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) i istovremeno održava veze sa Rusijom i Kinom na svim nivoima, od politike, ekonomije do vojne saradnje.
Floran Marsijak smatra da je Beograd učinio blagi otklon na drugu stranu zbog promene geopolitičkog stanja u svetu i globalne trke za naoružanjem usled ruske invazije na Ukrajinu.
"Kupovinom nešto zapadne opreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić šalje signal da širi partnerstva, da se povezuje sa Zapadom i da se ne oslanja potpuno na Kinu i Rusiju. Ali mislim da u stvari želi da ostane tačno tu gde jeste, ni na Istoku, ni na Zapadu, bez suštinske promene spoljne politike", kaže Marsijak.
Aleksandar Radić smatra da je kupovinom Rafala Srbija učinila strateški zaokret.
"Rusija je ostavljena po strani. Reč je o političkom i vojnom okretanju ka Zapadu kroz vezivanje za Francusku. Ako kupujete naoružanje u tolikoj količini od zemlje koja je relevantna zapadna sila, jasno je gde vidite svoje mesto", kaže Radić.
Floran Marsijak, iz instituta IFRI, ističe da je deo ovog aranžmana promocija francuskog industrijsko-vojnog kompleksa.
Dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona u Beograd na potpisivanje ugovora Marsijak vidi i kao želju da se dokaže kao važan faktor u regionu i Evropi.
"Francuska želi da Srbija promeni politički kurs ali nije verovatno da se samo prodajom Rafala ona može usmeriti prozapadno", zaključio je Marsijak.
Deveta zemalja sveta u ’Rafal klubu’
Prvi Rafali biće isporučeni Srbiji 2028, a ostali za manje od dve godine nakon toga, rekao je posle potpisivanja ugovora za agenciju Blumberg (Bloomberg) izvršni direktor Dasoa (Dassault Aviation) Erik Trapije (Eric Trappier).
Vlada Hrvatske saopštila je u novembru 2021. da je usvojila zaključak o strateškom partnerstvu sa Francuskom u kom je i nabavka 12 polovnih Rafala u verziji F3R za 999 miliona evra, sa porezom na dodatu vrednost ukupno 1,155 milijardi evra. Prvih šest Rafala stiglo je u Hrvatsku u aprilu 2024, dok je dolazak ostalih najavljen za iduću godinu.
Osim dve susedne balkanske zemlje, Rafale u sastavu avijacije imaju ili ih nabavljaju Grčka, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Indija, Indonezija i naravno Francuska.
Srbija se još od 1962. i vremena bivše Jugoslavije, kao tadašnja republika u federaciji, oslanjala na sovjetske lovce MiG-21 koji su 2021. posle 58 godina službe otišli u penziju.
Najbolje što trenutno ima Ratno vazduhoplovstvo (RV) Srbije je eskadrila od 14 aviona MiG-29 proizvedenih osamdesetih godina kojima resurs ističe početkom naredne decenije.
"Nabavkom Rafala završava se era ruskih borbenih aviona u Srbiji", kaže Aleksandar Radić.
Ruske avione koje ima Srbija koristi za čuvanje svog neba (air policing), odnosno zaštitu u slučaju kršenja vazdušnog prostora, sumnjive vazduhoplovne aktivnosti ili druge vrste nesigurnog vazdušnog saobraćaja koji nije u skladu sa međunarodnim normama.
Par lovaca MiG-29 neprestano je na dežurstvu na beogradskom Aerodromu pukovnik-pilot Milenko Pavlović, što je standardna procedura u zemljama koje samostalno obezbeđuju svoj vazdušni prostor.
Da bi se bezbedno odvijao civilni avio-saobraćaj, međunarodna regulativa nalaže da država u kojoj se odvija obezbedi zaštitu svog neba. Po Zakonu o vazdušnom saobraćaju Srbije, zaštita vazdušnog prostora poverena je ministarstvu nadležnom za poslove odbrane.
