Srbija filtrira internet zbog kladionica

Dva od tri najveća operatora elektronskih komunikacija u državi potvrdila su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da postupaju po zahtevu Ministarstva finansija operatorima elektronskih komunikacija da blokiraju internet adrese preko kojih strane firme u Srbiji priređuju igre na sreću.

Ministarstvo je za RSE navelo da je prvenstveni razlog za to zaštita fiskalnih interesa i zakona Srbije.

“Internet treba da ostane otvoren i slobodan i ne može se kroz administrativne akte regulisati kako funkcioniše internet infrastuktura”, rekao je za RSE Andrej Petrovski, direktor Šer (SHARE) fondacije za promociju internet sloboda i digitalne bezbednosti.

On je napomenuo da je ta nevladina organizacija upozorila na ovaj slučaj jer smatra da se radi o nezakonitom filtriranju elektronskog saobraćaja.

Sa druge strane, Ministarstvo finansija Srbije navodi za RSE da je za priređivanje igara na sreću potrebno odobrenje, koje nemaju pravna lica za čije sajtove je tražena obustava pristupa korisnicima iz Srbije.

“Napominjemo da ovi strani priređivači igara na sreću ne plaćaju propisane javne prihode koji predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije”, kaže se, između ostalog, u odgovoru Odseka za odnose sa javnošću Ministarstva finansija na pitanja RSE.

U odgovoru se dalje navodi da je Uprava za igre na sreću (UIS) Ministarstva finansija, po domaćem zakonu koji reguliše tu oblast, zadužena za davanje i oduzimanje odobrenja, saglasnosti, kontrolu i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Vip blokirao, Telekom uskoro

Mobilni operater VIP, kompanija koja je član A1 Telekom Austrija Grupe i u Srbiji ima 2,3 miliona korisnika, odgovorila je za RSE da po zvaničnom zahtevu UIS, i pod pretnjom prekršajne odgovornosti, operatori elektronskih komunikacija od 15. oktobra 2020. godine ne smeju da omogućuju priređivanje igara na sreću putem interneta licima koja nemaju odobrenje Uprave, kao ni učestvovanje u njima.

“Poštujući zakon i privatnost korisnika, jer operator ne sme i ne može da kontroliše da li korisnik samo pristupa sajtu ili i učestvuje u igri, kompanija Vip mobile ispunila je zahtev na jedini mogući način – onemogućila je pristup internet stranicama koje su na spisku nadležne Uprave”, naveo je VIP.

Telekom Srbija, sa 4,2 miliona korisnika u državi, potvrdio je za RSE da je i tom operateru od UIS stigao zahtev da licima bez dozvole onemogući priređivanje igara na sreću putem interneta.

“Imajući u vidu veličinu i složenost infrastrukture naše internet mreže, Telekom Srbija još uvek nije realizovao ovaj zahtev ali intenzivno radimo na implementaciji tehničkog rešenja koje bi to omogućilo”, naveo je Sektor za odnose sa javnošću Telekoma za RSE.

Kompanija Vip mobile navela je za RSE i da je odluku o blokiranju pristupa za korisnike iz Srbije pojedinim sajtovima za igre na sreću podržala Regulatorna agencija za elektronske komunikacije (RATEL), koja je potvrdila da se ispunjenjem zahteva Uprave za igre na sreću postupa u skladu sa principima internet neutralnosti. Net neutrality, internet neutralnost, u najkraćem je globalna ideja po kojoj kompanije koje pružaju pristup internetu sav sadržaj tretiraju jednako.

Andrej Petrovski, iz Šera, smatra da je upravo taj princip prekršen i da zabrana na osnovu dopisa državnog organa može da ima posledice i po Ustavom garantovane slobode.

“Opasnost je da se ovim postavlja presedan koji ubuduće može da se primeni i na druge segmente interneta. Može se desiti da se za neku drugu vrstu sadržaja na globalnoj mreži, koja će u datom trenutku ovde biti nepodobna, implementiraju iste mere”, kaže Petrovski.

Šta piše u Zakonu o igrama na sreću?

U Zakonu o igrama na sreću u Srbiji, između ostalog, stoji da je njihovo priređivanje isključivo pravo Srbije i njene Uprave, koje se uz odgovarajuće dozvole može preneti na pravna lica, da je zabranjeno učestvovanje u igrama na sreću u inostranstvu sa plaćanjem uloga na teritoriji Srbije, kao i da nije dozvoljeno omogućavanje uplate uloga za učestvovanje u igrama na sreću u inostranstvu.

Takođe, navodi se da licencirane inostrane organizacije, u saradnji sa domaćim, zajednički mogu da organizuju igre na sreću uz dozvolu i saglasnost Vlade.

Mario Lukinović, profesor internet prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, kaže za RSE da se ne slaže da se u ovom slučaju krše prava korisnika interneta i dodaje da i druge države primenjuju slična pravila kada su u pitanju igre na sreću.

“Uporedna praksa je takva pre svega zbog različitih vrsta identifikacije. Počevši od uslova punoletnosti lica za učešće u igrama na sreću, preko svih drugih internih evidencija koje se u krajnjem slučaju odnose i na osobe koje imaju problem zavisnosti od kocke”, napominje Lukinović.

Koliko je nepoželjnih internet stranica za klađenje na spisku Srbije za sada nije poznato, kao ni imena priređivača koji su blokirani, a na pitanje RSE o tome nisu odgovorili operatori ni Ministarstvo finansija.

Po zakonu, 40 odsto prihoda od igara na sreću u Srbiji koristi se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom, lečenja retkih bolesti, ustanova socijalne zaštite i organizacija sporta i omladine, dok ostatak ide za ostale potrebe u budžetu.

“Radi se o važnim budžetskim prihodima, jer iz monopola koji država ima dobrim delom finansiraju se organizacije koje se bave marginalnim grupama. I u ovom slučaju to je najsličnije akcizama na cigarete i gorivo”, napominje profesor Mario Lukinović.

Izdvajanje za te društvene grupe u odgovoru za RSE i Ministarstvo finansija istaklo je kao veoma važno, dok je posebno apostrofiralo da je zakonom propisano i da priređivanje igara na sreću mora biti društveno odgovorno i usmereno ka zaštiti maloletnika, prevenciji bolesti zavisnosti kod učesnika i zaštiti njihovih ličnih podataka.

“Po našim saznanjima, nijedan strani priređivač nije odredio svog predstavnika u Srbiji tako da se organizovanjem igara na sreću, osim fiskalnih interesa, dovode u pitanje i gore navedene obaveze. Blokiranjem tih stranih internet adresa u Srbiji učesnici se štite od mogućih prevara, sprečava se potencijalno pranje novca i finansiranje terorizma”, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Kazne do 17.000 evra

Kako stoji u zakonu, inostrane organizacije za priređivanje igara na sreću, na koje je strana država prenela to pravo, zajednički sa Državnom lutrijom Srbije i uz prethodnu saglasnost Vlade mogu zajednički da priređuju igre na sreću, što praktično znači da, na primer, strane firme od srpskih vlasti moraju da dobiju dozvolu za razne vrste klađenja u koje spadaju i pogađanje rezultata fudbalskih i drugih sportskih takmičenja.

Za priređivanje igara na sreću i učešće preko sredstava elektronske komunikacije bez odobrenja u Srbiji su za pravna lica propisane kazne od 100.000 dinara (848 evra) do dva miliona dinara (oko 17.000 evra).

Sporan je, smatra Andrej Petrovski iz Šer fondacije, način na koji je država pokušala da reši problem.

“Uprava je mogla da se obrati tim onlajn kladionicama i da od njih zahteva da onemoguće građanima Srbije pristup klađenju preko interneta. Umesto toga je od operatora zahtevala da ograniče pristup određenoj listi sajtova”, navodi Petrovski.

Ana Toskić Cvetinović, pravnica i izvršna direktorka organizacije civilnog društva Partneri Srbija, rekla je za RSE da se čini da je netransparentan način na koji je u ovom slučaju filtriran internet.

“Nismo imali unapred definisanu odluku po kojoj smo mogli da procenimo na osnovu kojih kriterijuma je to urađeno. A problematično je i to što se ovako država meša u slobodan pristup internetu”.

Po mišljenju Ane Toskić Cvetinović, postavlja se pitanje i da li će država uskoro preduzeti još neki sličan korak.

“Može se desiti da se sadržaji suspenduju ili selektivno stavljaju na raspolaganje. Onda više nismo u situaciji slobodnog pristupa informacijama, već da su one ograničene korisnicima. A zna se da na osnovu informacija koje danas sami prikupljamo pre svega na internetu nekada formiramo mišljenje i donosimo odluke”, zaključuje Toskić Cvetinović.

Više od 3.800.000 ljudi u Srbiji svakodnevno koristi internet, pokazalo je istraživanje Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2019. godine; 99,8 odsto preduzeća za potrebe poslovanja koristi tu globalnu mrežu, dok ukupno 80 odsto domaćinstava u državi ima internet priključak.