Švedska organizacija Kvinna till Kvinna sprovela je anketu među 123 aktivistkinje za ženska prava u 32 zemlje od EU, Balkana do Afrike… u kojoj je više od 60 odsto njih izjavilo je da imaju sve manje prostora za delovanje. Izveštaj "Gušenje pokreta - sužavanje prostora za ženska prava" pokazuje kako su zbog jačanja nacionalizma, ekstremizma i tradicionalnih vrednosti, ženske organizacije suočene sa velikim preprekama u svom radu i zalaganju za rodnu ravnopravnost i nenasilje.
Od finansijskih problema do tretmana aktivistkinja u društvu, koje su i same podvrgnute neretko i nasilju. Ono što iznenađuje je da nisu tako velike razlike između, na primer, najrazvijenije Švedske i Azerbejdžana i Srbije.
Sagovornice RSE iz Srbije kažu da se poslednje tri decenije sve manje baštini emancipacija žene, dostignuta u socijalističkoj Jugoslaviji, i da je u toku repatrijarhalizacija društva koje skreće udesno.
Adriana Zaharijević, naučna saradnica u beogradskom Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, izjašnjava se kao feministkinja. Kaže da se kreće u uskom krugu ljudi zatvorenog tipa sa kojima nema problema zbog svog opredeljenja, ali čim izađe iz tog kruga, u kome se ono što radi ne osuđuje, suočava se vrlo lako sa najtipičnijim stereotipima u vezi sa tim ko su feministkinje i čime se one bave.
Ti stereotipi, kaže Adriana, stari su koliko i feminizam - da su žene nesrećne svojim životom ako nemaju ono "što svaka žena želi da ima, a to je srećna porodica u kojoj muž zarađuje za nju i dete".
Istraživanja švedske Fondacije Kvinna till Kvinna pokazuju da čak 85 posto anketiranih žena kaže da su visoke cene koju moraju da plate da bi nastavile da se bave ženskim pravima: od sramoćenja, seksualnog uznemiravanja, napada na njihove porodice…
Poslednjih godina sve je skučeniji civilni prostor borbe za ženska prava, sve je manje finansijera takvih aktivnosti a sve više nasilja, To je posledica skretanja udesno kako evropskih (unutar toga balkanskih) tako i vanevropskih društava. Švedska fondacija je u okviru projekta anketirala nekoliko aktivistkinja za ženska prava u Makedoniji, Bliskom Istoku i Severnoj Africi, Švedskoj, Poljskoj, Egiptu i Azerbejdžanu.
Alekandra Pascalido, švedska novinarka koja piše o rasizmu i ljudskim pravima više od 20 godina, svedoči:
"Ovo je priča o mom životu. Od oružanih nacista koji stoje ispred moje kuće do svakodnevnih napada mržnje. Moja kućna adresa objavljena na desničarskim forumima. Fašisti me okružuju u baru. Kao domaćin različitih TV i radio emisija, meta sam rasističkih i mizogenih napada."
I ovo svedočenje pokazuje da su ženska prava univerzalni problem i da nije velika razlika između Švedske i na primer Azerbejdžana ili Srbije.
Među anketiranima je i Mirjana Mirosavljević Bobić iz Rekostrucije Ženski fond koja je na sledeći način opisala uslove u kojima deluju ženski pokreti u Srbiji:
"Braniteljke ljudskih prava ruše tradicionalne uloge, što jako iritira konzervativne i fašističke struje. Onda počinju napadi; napadi na seksualnost su najčešći vid - zovu nas kurvama, droljama, prljavim lezbejkama…"
Za RSE ona kaže da se žena tretira u Srbiji kao "mašina za rađanje". Kad smo je podsetili na poruku predsednika Srbije da žena treba prvo da čuje otkucaje srca embriona pa onda da donosi odluku o tome hoće li prekinuti trudnoću, naša sagovornica je prilično burno reagovala:
"Iskreno da vam kažem, to mi je besmisleno i da komentarišem. Ja sam skoro čula ministra pravde koji je izjavio da Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da je zdravo za ženu da ima četiri trudnoće u toku svog života. Ja taj podatak nigde nisam našla", kaže Mirjana Mirosavljević Bobić i pita se: "Da li mi to planiramo neki novi rat, da li su ta deca neko topovsko meso, ili mi rađamo decu za novi odliv mozgova, o čemu se radi?"
Feministkinje, naravno, nisu protiv rađanja dece ali pravo da odlučuju o svom telu isključivo imaju žene, objašnjava direktorka Ženskog fonda.
Skretanje udesno koje se događa poslednjih godina u Evropi i koje utiče na sužavanje ženskih prava, u Srbiji i regionu se dešavalo još u 90-im godinama, u vreme ratova. Pre toga, u bivšoj Jugoslaviji se sistematično radilo na emancipaciji žena, kaže Adriana Zaharijević.
"To je neka vrsta repatrijarhalizacije društva u kojoj verovatno žene koje su stasavale 70-ih godina prošlog veka i postajale majke 80-ih, teško mogu da razumeju kako je moguće da se dešava takva repatrijarhalizacija u društvu, posebno žene koje su stasavale u ovoj zemlji koja ipak baštini emancipatorsku baštinu."
U društvima koja su skrenula udesno, u kojima je i fašizam sve vidljiviji, targetiraju se žene koje nisu uklopljene u tradicionalne patrijarhalne modele ponašanja, objašnava Adriana Zaharijević.
"Pri tom je govor feminista često subverzivan u odnosu na običaje koji se vrlo teško iskorenjuju. Biti feministrinja vrlo često podrazumeva javno govoriti, oštro govoriti protiv politika koje su često državne politike. U našem slučaju, zaokretanje društva udesno donelo je na različiote načine iskazani nacionalizam, stalnu pretnju nekom vrsta rata…"
Reč "feminizam" uvrštena je u rečnik Marijam-Vebster daleke 1841. Prema izboru tog američkog rečnika "feminizam" je "reč 2017. godine" (reč koja je najčešće "guglovana" na internetu), 2016. godine je to bila reč post-istina, prema Oksfordskom rečniku, 2015. neočekivano "socijalizam", 2014. "kultura"…
Čak ni u sredinama, kakva je akademska, položaj žena nije mnogo drugačiji nego u društvu-kaže sociološkinja Jelena Ćeriman. To je pokazalo istraživanje Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Centar za etiku, pravo i primenjenu fiolozofiju o položaju mladih akademskih radnica na Univerzitetu u Beogradu o usklađivanju porodičnog i profesionalnog života.
"Postoji inercija čak i u ovim krugovima koji se mogu nazvati otvorenijim za promene. Mi smo u našem istraživanju utvrdili da je glavni razlog u opštoj klimi inertnosti u našem društvu ali i besperspektivnosti koja blokira bilo kakvu ideju o mogućnosti promena i inicijative."
Reč "feminizam" uvrštena je u rečnik Marijam-Vebster daleke 1841. Prema izboru tog američkog rečnika "feminizam" je "reč 2017. godine" (reč koja je najčešće "guglovana" na internetu), 2016. godine je to bila reč post-istina, prema Oksfordskom rečniku, 2015. neočekivano "socijalizam", 2014. "kultura"…
Facebook Forum