Veoma čest slučaj kršenja zakona u poslovnoj sferi su takozvane "fantomske firme". Osnovane sa neznatnim osnivačkim kapitalom i sa jednim ili svega nekoliko zaposlenih, ali sa jasnim ciljem brzog sticanja profita.
Ove firme se neretko koriste za razne vrste prevara - kako drugih privrednih subjekata, tako i države kroz pranje novca ili izbegavanje poreza. Nekada čak, na volšeban način na tenderima dobijaju i velike, državne poslove, a tek onda traže prave investitore koji će obezbediti novac. Praktično, posreduju između naručioca posla i onih koji mogu da ga obave, ali svoju "vezu" dobro naplate.
Bilo je slučajeva i u kojima profit stiču tako što, nakon što dobiju posao, nađu pravni okvir da tuže državu za nepoštovanje nekog dela ugovora.
Ova priča ima još jedan askpekt koji se, osim države i privrede, tiče i običnih građana, a koji sa tim poslovima nemaju baš nikakve veze. Ili su barem mislili da nemaju.
"Ja sam građanin Republike Srbije koji plaća porez, nikome ništa ne dugujem, nikada nisam imao nikakav problem sa zakonom. Pre nekih 10 ili 11 godina prvi put su mi policajci došli na vrata i pozvali me da dođem. Tamo je izvršeno prepoznavanje od strane jednog građanina koji je rekao da to nisam ja. Ja tada nisam ni znao o čemu se radi. Tu sam saznao da je neko otvorio firmu na moje ime, sa mojim kompletnim podacima i da je izvarao silne ljude i firme i da je napravio štetu od milion maraka ili evra", naš sagovornik je verovao da je ta priča tada i završena.
Međutim...
"Počeli su da me pozivaju u različite sudove na teritoriji Srbije i policijske uprave. Preko 36 puta sam se pojavljivao pred sudovima i policijskim upravama. Taman kada pomislim da je to gotovo, ponovo me pozovu. Većinom u svojstvu okrivljenog, ali i u svojstvu svedoka", priča.
U poslednjih deceniju i više,bio je pozivan u sudove od Kraljeva do Subotice, ispitivan je, njegov potpis je i grafološki analiziran... Iako je više puta i na više načina utvrđeno da on sa firmom koja je izvršila prevare nema baš nikakve veze, te da je i sam žrtva, njegovi problemi nisu prestali.
Nedavno mu je na vrata došao čovek koji je tvrdio da je oštećen i da mu duguje novac. "Ne osećam se bezbedno i prijatno", kaže nam ovaj čovek koji je želeo da ostane anoniman.
Krađa identiteta
A kako se dolazi do tuđeg identiteta? Moguće je na mnogo načina, ali je nedavno pažnju privukao jedan video snimak objavljen na društvenim mrežama – gomila papira sa ličnim podacima klijanta banke - imenima, prezimenima, adresama, matičnim i brojevima tekućih računa, bila je bačena pored kontejnera, u jednom beogradskom naselju.
Poverenik za zaštitu podata o ličnosti, Rodoljub Šabić, zbog toga je podneo zahtev za prekršajni postupak
U slučaju našeg sagovornika, lična karta je bila napravljena "od nule".
"U Agenciji za privredne registre postoji kopija lične karte, jer je morao da dostavi kopiju lične karte da bi otvorio firmu. Otišao sam i zamolio da vidim tu kopiju i video sam ličnu kartu sa tuđom slikom, a kompletnim mojim podacima. Tu se nije radilo o ličnoj karti koju sam ja izgubio, pa je neko zamenio sliku, već se radilo o kompletnom falsifikatu, gde je neko na blanko obrazac ukucao moje podatke, zalepio sliku i na taj način otvorio firmu", kaže naš sagovornik.
"Fantomske firme", osim za prevare drugih lica, koriste se i za pranje novca ili izbegavanje poreza. Deo utajenog poreza, prema nekim procenama čak trećina, a koji se godišnje meri i milionima evra, odliva se upravo preko "fantomskih firmi".
Ako i kada ti slučajevi stignu do suda, često se ispostavi, kao u slučaju našeg sagovornika, da su vlasnici ljudi koji nisu ni znali da imaju firmu, neretko penzioneri, a zabeleženi su čak i slučajevi da su korišćeni identiteti osoba koje su preminule.
"Logično gledano, ako vi krenete u neku kriminalnu radnju, pokušavate da se sakrijete. Jedan od vidova sakrivanja je da se sakrijete iza nekoga drugog, bio on živ ili mrtav. Tako da me ne čudi ni taj pristup", kaže stručnjak za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Špekulativni investitori
Novac koji država gubi utajom poreza izvršenom uz pomoć "fantomskih firmi", veoma je veliki. Primera radi, Poreska uprava je početkom godine saopštila da je tokom 2015. otkrila 230 "fantomskih firmi" i preduzeća preko kojih se pere novac i utvrdila da je ukupno utajeno više od 13,5 milijardi dinara poreza.
Nije retka ni situacija u kojoj se "fantomske firme" javljaju na tendere, pa čak na njima i pobeđuju. Mahmud Bušatlija ukazuje da način na koji takve firme dobijaju velike, državne poslove i nije toliko nejasan koliko je problematičan.
"Samo kroz saradnju sa političarima, drugog načina nema. Jer, ako država ustupa koncesiju za, na primer, alternativne izvore energije, onda vam niko osim njih ne može obezbediti taj posao", ukazuje Bušatlija.
"Mi smo praktično zasuti špekulativnim investitorima. Jedan od špekulativnih manira, jeste da napravite ’školjku’, tako se te firme zovu na zapadu – firma koja ima naziv, adresu, jednog zaposlenog i po mogućnosti je iz neke of-šor zone, ali čak i ne mora da bude. Ona uspeva da dobije neki veliki posao i onda, kada dobiju taj posao koji nisu mogli dobiti u normalnim okolnostima, u ime tih političara koji su im ustupili posao, traže ili izvore sredstava ili investitora kome će prerpodati čitav posao. Normalno da se tu ne može garantovati nikakv uspeh", komentariše Bušatlija.
Da cela stvar bude komplikovanija, potpisnici loših ugovora mogu da odgovaraju za štetu nanetu državi samo ukoliko se utvrdi da je neko namerno napravio štetan ugovor, to jest da je unapred znao da će to imati štetne posledice po Srbiju. A to je veoma teško.
Češći je slučaj međutim u kome "fantomska firma" nalazi pravni okvir da tuži državu za nepoštovanje ugovora. Ono što je još strašnije je da neretko i dobiju spor.
Stručnjaci objašnjavaju da je to već dobro oproban recept za prevare, ne samo u Srbiji, nego u celom svetu, jer uvek ostaje mogućnost da se iscenira nepoštovanje ugovora i da se traži velika odšteta.
Kako je to sve moguće?
"Ako dozvolite u okviru svog zakona da takva firma dobije posao vredan nekoliko stotina miliona evra ili dolara, a mislim da je bilo slučajeva u kojima su milijarde bile u pitanju, onda taj isti zakon dozovoljava toj firmi da čak i proganja državu preko suda, zato što država nije uradila nešto što se predvidelo ugovorom ili je postignuto u nekim dogovorima", kaže stručnjak za strana ulaganja Mahmud Bušatlija i ukazuje da se na taj način pokazuje sva drskost ovih prevara i onih koji su u njih uključeni.
Istovremeno, očigledna je i nesposobnost države da se sa ovim problemom izbori iako je stajanje na kraj "fantomskim firmama" više puta najavljivano.
****
Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Reforma javnih finansija u Srbiji – 10 ključnih tačaka" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.
Facebook Forum