"Šta god da radimo u glavi nam je 2027. godina i EXPO", rekao je sredinom februara predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući ekonomski procvat zemlje koji je, kako tvrdi, povezan sa održavanjem ove međunarodne sajamske izložbe u Beogradu.
U junu prošle godine, Međunarodna kancelarija za izložbe "Bureau International des Expositions – BIE" izabrala je Srbiju za domaćina međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027.
Licitacija o tome koliko će organizacija ove izložbe koštati građane počela je odmah.
Oko 1,2 milijarde evra, 2,5 milijarde evra, 17 milijardi evra… Različite procene i objašnjenja davali su predsednik države Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali, ministar građevinarstva Goran Vesić.
Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanja RSE na osnovu koje analize ili studije su iznošene dosadašnje procene troškova organizacije izložbe EXPO 2027.
"Nismo imali uvid u dokumentaciju o isplativosti projekta za EXPO. Ne isključujem mogućnost da ni Vlada u ovom momentu nema potpuno precizan podatak o ukupnim troškovima, pošto je ovaj 'mega-projekat' podeljen na više faza. Koliki god iznos na kraju bio, njega bi trebalo detaljno saopštiti i obrazložiti poreskim obveznicima", navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, kontrolnog tela koje odgovara Narodnoj skupštini a zaduženo je za analizu i obezbeđivanje javnosti u vođenju fiskalne politike.
Za razliku od procene troškova, predviđanja predstavnika vlasti o benefitima izložbe su od početka sinhronizovana i svode se na uveravanja da će EXPO oživeti Srbiju, doneti joj ogroman profit i međunurodni ugled.
Ipak, dokumentacija do koje je pretragom javnih izvora i po Zakonu o dostupnosti informacija došao RSE daje nešto drugačiju sliku o potencijalima tog projekta.
EXPO je "neprofitna manifestacija" a tek korišćenjem izgrađenog kompleksa kao novog sajamskog prostora moći će da se opravdaju uložena sredstva. Rok za povrat investicije je najmanje 27,4 godina.
Ovo se navodi u "Prethodnoj studiji opravdanosti za EXPO i novi sajamski prostor" u koju je RSE imao uvid a koja do sada nije bila dostupna ni javnosti pa ni nezavisnim institucijama koje u nadležnosti imaju kontrolu trošenja državnog novca.
Studiju, odnosno dokument koji utvrđuje da li postoji društvena i finansijska opravdanost izgradnje nekog projekta je naručilo Ministarstvo građevine, a studija je izrađena 20. juna 2022.
Istog dana delagacija Srbije je Međunarodnom birou za izložbe u Parizu predstavila kandidaturu Beograda za organizaciju specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027.
Firma iz Bugarske izradila Studiju
Prethodnu studiju opravdanosti za EXPO je izradila konsultanstka firma Bates iz Bugarske, odnosno ogranak ove kompanije registrovan u Beogradu.
Bates je konsultantska kompanija koja je aktivna u Jugoistočnoj Evropi poslednjih 20 godina. Kompanija je specijalizovana za projektovanje, upravljanje troškovima i konsultantske usluge u okviru građevinskog sektora.
Ova firma je angažovana kao konsultant na projekatima u Srbiji od 2001. – između ostalog za procenu troškova na projektima u okviru naselja Beograd na vodi, projektima izgradnje poslovnih zgrada više svetskih kompanija u Srbiji. Među njima su zgrade kompanije Filip Moris, HP, Cisko, kao i više desetina različitih građevinskih projekata koji su finansirali brojni privatni investitori, ali i javne institucije.
U podacima registra javnih nabavki u Srbiji se ne vidi da je za posao izrade studije bio raspisan tender.
Na pitanje na koji način su ušli u ovaj posao, iz kompanije Bates nisu odgovorili. U kratkom razgovoru samo su naveli da ih ugovor obavezuje na čuvanje tajnosti podataka.
Prilikom analize troškova i potencijalnih prihoda od izgradnje kompleksa za EXPO 2027 Bates je koristio niz izvora - od podataka Vlade Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, preko finansijskih izveštaja firme "Beogradski sajam", do analiza međunarodnih sajamskih organizacija, navodi se u studiji.
Zaključci iz studije do danas nisu predstavljeni javnosti.
Koje su procedure neophodne
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji u početnim fazama planiranja investicije radi se Prethodna studija opravdanosti- dokument koji analizira društvenu, tržišnu i ekonomsku opravdanost neke investicije.
Na osnovu ove studije donosi se planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u izradu idejnog projekta i izradu studije opravdanosti.
Nakon prethodne studije radi se Studija opravdanosti koja detaljno analizira troškove i benefite neke investicije. Ta studija se uz idejni projekat dostavlja Ministarstvu građevinarstva pre izdavanja građevinskih dozvola.
U odgovoru za RSE, Ministarstvo građevinarstva je 7. maja navelo da konačna Studija opravdanosti izgradnje kompleksa za EXPO još nije urađena. Dostavljena je studija samo za prvu fazu - postavljanje šipova na objektima za EXPO pa je samo za tu fazu gradnje i izdata građevinska dozvola.
Tako je za sada, Prethodna studija opravdanosti jedini raspoloživi dokument u kojem se mogu naći podaci o planiranim troškovima celokupnog projekta.
Ovu studiju novinari RSE pronašli su u arhivi Urbanističkog zavoda Beograda a naknadno nam je po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, dostavljena i iz Ministarstva građevinarstva.
Troškovi izgradnje objekata za EXPO 500 miliona evra
Za lokaciju na kojoj će Expo biti realizovan javnost je saznala iz izjava predstavnika vlasti kada je 2022. saopšteno da će se kompleks graditi u prigradskom beogradskom naselju Surčin. Izabrana lokacija je u tom trenutku bila poljoprivredno zemljište, bez saobraćajne i komunalne infrastrukture.
U Prethodnoj studiji opravdanosti projekta EXPO se navodi da će troškovi izgradnje samo izložbenog kompleksa na toj lokaciji iznositi 500 miliona evra.
Prema podacima iz studije, u to su uračunati troškovi izgradnje sajamskih paviljona, ali i stambenih objekata, restorana, prodavnica, izgradnja šetališta, parkinga, pristupnih puteva.
Kako je predviđeno troškovi za sajamski deo treba da iznose 241 milion evra, dok bi izgradnja dodatnih sadržaja trebalo da košta 259 miliona evra.
Da bi gradnja imala ekonomsku opravdanost, studija računa na to da će se nakon izložbe u novoizgrađene objekte u Surčinu preseliti sajam, koji će uz sve dosadašnje sajamske manifestacije, morati da organizuje više događaja, koncerata, konferencija.
Ukoliko se svi ti planovi ostvare, povrat investicije u iznosu od 241 milion evra, koliko je predviđeno samo za izložbene hale, očekuje se za skoro 30 godina, navodi se u studiji.
Osim preseljenja sajma, studija ne razmatra bilo koji drugi model upotrebe izgrađenih objekata u Surčinu nakon izložbe EXPO 2027.
"Iako objekti izgrađeni za ovakve manifestacije ne stvaraju povrat uloženog kapitala, sprovođenje ideje o kasnijem korišćenju ovog prostora kao novog sajamskog prostora, mogu se opravdati javna sredstva uložena u izgradnju kompleksa", navodi se u Studiji.
Planovi za izmeštanje Sajma stariji od planova za EXPO
Na osnovu postojeće dokumentacije i izjava predstavnika vlasti može se zaključiti da je preseljenje sajma sa obale reke Save u centru Beograda na novu lokaciju u predgrađu glavnog grada Srbije, bilo u planu mnogo pre dobijanja organizacije međunarodne izložbe EXPO 2027.
Još sredinom 2019. ministar finansija Siniša Mali je najavio da će se u Surčinu pored nacionalnog stadiona graditi i prostor za izložbene sajmove. Sajam je ucrtan i u planove za izgradnju stadiona 2021. u vreme dok Srbija nije ni konkurisala za domaćina izložbe EXPO.
Prethodna studija opravdanosti za EXPO kao i Prostorni plan koji predviđa izgradnju sajamskih hala u Surčinu doneti su u vreme dok je Srbija bila samo jedan od pet mogućih kandidata za domaćina specijalizovane izložbe.
Arhitekta i urbanista Dragomir Ristanović iz nevladine organizacije RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu) kaže za RSE da su se još tada na zvaničnim prezentacijama ove manifestacije našle fotomontaže budućeg kompleksa sa logom preduzeća "Beogradski sajam".
"Sve ovo jasno govori o činjenici da je reč o dugo planiranom i od javnosti 'pažljivo čuvanom' projektu, što je nažalost epitet koji se može pridodati većini kapitalnih projekata koji se realizuju u Republici Srbiji", navodi Ristanović.
U martu 2023, više od tri meseca pre dobijanja organizacije izložbe EXPO, potpisan je ugovor o prodaji nepokretnosti na području dosadašnjeg Sajma sa arapsko-srpskom kompanijom "Beograd na vodi" koja već gradi stambeni kompleks na obali Save.
To je na predstavljanju projekta EXPO u avgustu prošle godine otkrio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je istakao da će u državnom vlasništvu ostati samo Hala 1 koja je zaštićeno kulturno dobro dok će sredstva od prodaje ostalih nepokretnosti na lokaciji dosadašnjeg sajma biti iskorišćena za razvoj novog sajma u Surčinu.
Godinu dana kasnije detalji ove transakcije nisu poznati javnosti pa čak ni institucijama kod kojih bi trebalo da budu zabeležene promene vlasništva nad javnom imovinom.
Tako Republička direkcija za imovinu za RSE navodi da nije vodila postupke za prodaju nepokretnosti na lokaciji beogradskog sajma a državno pravobranilaštvo, koje je po Zakonu o javnoj svojini dužno da da mišljenje o ovakvom potezu predstavnika državnih institucija, u dopisu RSE ističe da se nije izjašnjavalo o prodaji tog državnog zemljišta.
Vlada Srbije 5. aprila ove godine donela je i odluku o izmenama Prostornog plana za Beograd na vodi koje predviđaju proširenje ovog projekta na dodatnih 327 hektara, između ostalog i na lokaciju beogradskog sajma.
Arhitekta Dragomir Ristanović ističe da se uvidom u izmene Prostornog plana za Beograd na vodi mogu videti samo granice ovog projekta u budućnosti.
On dodaje da građanima nije obrazloženo zašto je u javnom interesu proširenje stambenog kompleksa "Beograda na vodi" a ne proširenja postojećeg sajma za potrebe organizovanja izložbe EXPO.
"Eksperti zaključuju da sajamskim halama nije potrebna sanacija a kapacitet objekata planiranih za održavanje izložbe EXPO 2027 je za svega 30 odsto površine veći od onoga što nudi dosadašnji kompleks beogradskog sajma", objašnjava Ristanović.
Većina posetilaca iz Srbije
Na osnovu podataka Zavoda za statistiku i Ministarstva turizma, Prethodna studija opravdanosti pretpostavlja da će EXPO 2027 ostvariti 4 miliona poseta od čega će tri četvrtine posetilaca biti iz Srbije, većina iz Beograda.
I pored toga, u studiji se navodi da troškove izgradnje objekata za EXPO ne treba gledati kao trošak već investiciju jer će ekonomski efekti organizacije izložbe iznositi 1,1 milijarde evra- kroz troškove posetilaca za prevoz, smeštaj, hranu, potrošnju.
Zaključkom Vlade Srbije iz juna 2022. Projekat izgradnje objekata za potrebe realizacije izložbe Expo proglašen je projektom od javnog značaja za Republiku Srbiju.
Srbija je od Međunarodnog biroa za izložbe dobila organizaciju ove izložbe u konkurenciji Amerike, Španije, Tajlanda i Argentine. Sve zemlje kandidati za organizaciju međunarodne specijalizovane izložbe EXPO bili su u obavezi da između ostalog opredele budžet za asistenciju zemljama u razvoju kako bi se povećao broj učesnika na izložbi.
Na osnovu podataka o planiranim troškovima koji se navode u Prethodnoj studiji opravdanosti za EXPO kao i podataka iz prezentacija ostalih zemalja kandidata, zaključuje se da je Srbija u te svrhe ponudila najveći iznos - 50 miliona evra.
U trci za domaćina izložbe, drugoplasirana Španije predvidela je gotovo tri puta manji iznos za asistenciju zemljama u razvoju, ukupno 18,4 miliona evra, navodi se u projektu sa kojim je Španija konkurisala pred Međunarodnom kancelarijom za izložbe.
Šta je specijalizovani EXPO
Expo izložbe se održavaju od sredine 19. veka pod nadzorom Međunarodne kancelarije za izložbe Bureau International des Expositions, BIE koja ima 98 država članica.
Expo će u Beogradu biti održan od 15. maja do 15. avgusta 2027.
Belgrade EXPO 2027 nije svetska izložba već specijalizvoana izložba koja se održava između dve manifestacije svetske izložbe EXPO koja predstavlja najveći događaj takve vrste.
Specijalizovane EXPO izložbe posvećene su obrazovanju, inovacijama i održivom razvoju. Traju tri meseca, upola kraće od svetskih EXPO izložbi, i prostorno su ograničene na 25 hektara površine.
Domaćin velike, svetske izložbe 2025 godine biće Japan. Grad Osaka organizuje izložbu na području od 155 hektara sa projektovanim budžetom od 1,2 -1,6 milijarde evra.
To je u rangu najnižih procena troškova za organizaciju prostorno šest puta manje izložbe koju će organizovati Beograd a koje su u javnost do sada iznosili ministri i predsednik Srbije.
Facebook Forum