Vest da dva visoka državna funkcionera Srbije, premijer i ministar građevinarstva, imaju COVID-19, stigla je kao podsetnik da je korona virus i dalje tu.
U međuvremenu, oglasio se Institut za javno zdravlje Srbije Milan Jovanović Batut koji je saopštio da broj potvrđenih slučajeva infekcije korona virusom u zemlji raste od maja.
Prema njihovim podacima, od 22. do 28. jula u Srbiji je na korona virus testirano više od 1.200 osoba, od kojih je 306 pozitivno.
Iako kažu da su ti podaci i dalje niski u odnosu na početak godine, ali i isti period 2023, napominju da se očekuje nastavak rastućeg trenda "imajući u vidu situaciju u regionu i Evropi".
U nekoliko zemalja evropskog regiona broj prijavljenih slučajeva COVID-a 19 raste, rečeno je iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za RSE.
"Otprilike 88.000 slučajeva prijavljeno je u poslednjih 28 dana", istakli su u SZO.
Tu informaciju je za RSE potvrdio i Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC).
ECDC ističe da su hospitalizacije zbog COVID-a 19, prijemi na intenzivnu negu i smrtnost i dalje niske u zemljama Evropske Unije, gde oni prate situaciju.
"Međutim, relativni porasti aktivnosti SARS-CoV-2 u poslednja dva meseca naglašavaju kontinuiranu potrebu za praćenjem uticaja virusa na nacionalnom i regionalnom nivou", napominju.
Epidemiolozi smatraju da situacija nije dramatična i da je reč o blažim sojevima virusa, ali da treba biti oprezan.
Šta kaže SZO?
Od 2020. godine i početka pandemije korona virusa registrovano je 775 miliona zaraženih korona virusom, a 7 miliona ljudi je umrlo od posledica, pokazuju podaci SZO.
Svetska zdravstvena organizacija je u maju 2023. proglasila kraj pandemije COVID-a 19.
"Nakon početnih velikih pandemijskih talasa nakon pojavljivanja korona virusa, virus sada ima stalno prisustvo, sa periodičnim epidemijama nekoliko puta godišnje u većini populacija širom sveta", kažu za RSE iz te organizacije.
Dodaju da iako se u Evropi registruje povećanje broja zaraženih, ukupan broj slučajeva je i dalje "umereno nizak" u poređenju sa zimskim talasom i letnjim periodom prošle godine.
Napominju da na nedostatak potpune slike utiče to što mnoge zemlje u Evropi, uključujući Zapadni Balkan, smanjuju svoje aktivnosti nadzora nad respiratornim bolestima i izveštavanje tokom letnjih meseci.
"Došlo je do povećanja procenta respiratornih uzoraka koji su pozitivni na aktivnost SARS-CoV-2 u poslednjim mesecima, ali je broj testova i broj pozitivnih detekcija niži nego kod prethodne epidemije koja se dogodila u Evropi krajem 2023. godine", ukazuje SZO.
Ima li razloga za zabrinutost u Srbiji?
Iz Instituta za javno zdravlje Srbije kažu da je stopa testiranja osoba na korona virus je i u Srbiji niska u odnosu na ranije periode, ali da raste procenat pozitivnih nalaza.
"U poslednjoj nedelji pozitivnost na SARS-CoV-2 je dostigla 25,4 odsto, što odgovara situaciji koja se registruje i u ЕU", dodaju.
Ipak, napominju da porasta broja inficiranih "nije praćen povećanjem zahteva za pružanjem zdravstvenih usluga u domovima zdravlja i bolnicama".
"Manifestacije bolesti su u većini slučajeva blage do srednje teške, ali se kod osoba u riziku mogu javiti i teži oblici."
Dodaju i da se "ne očekuje da će doći do preopterećenja sistema zdravstvene zaštite".
Poručuju i da za sada nema potrebe za primenom dodatnih mera prevencije i suzbijanja respiratornih virusnih infekcija, osim standardnih mera zaštite u zdravstvenim ustanovama.
Epidemiolog iz Srbije Zoran Radovanović smatra da situacija nije "dramatična" kao u vreme pandemije, ali da treba biti oprezan.
"Izmenile su se stvari. Mi smo drugačiji, mnogi od nas smo vakcinisani, opet velika većina je bar jednom došla u kontakt sa klicom, pa je to drugačije s te strane što se organizma tiče. Postoji neka odbrana", dodaje Radovanović.
S druge strane, kako kaže, sojevi virusa koji cirkulišu sada su blaži.
"Nije to više onaj vuhanski originalni soj od pre skoro pet godina. Posle omikrona, to su blaži sojevi, blaži klinička slika, ali to ne znači da su bezopasni", ističe.
Koja je varijanta virusa najzastupljenija u Evropi?
Varijante korona virusa koje se u medijima često nazivaju FLiRT trenutno su najrasprostranjenije u Evropi, pokazuju podaci SZO i ECDC.
Kako za RSE kažu iz Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti, ne očekuje se da ijedna od tih varijanti izazivaju teže infekcije.
"SARS-CoV-2 nastavlja da evoluira kako se očekivalo, međutim, nijedna nova varijanta koja izaziva zabrinutost nije skoro identifikovana", dodaju.
S druge strane, iz SZO kažu još uvek nije jasno da li je povećanje broja slučajeva COVID-a 19 u Evropi povezano sa novim varijantama virusa, slabljenjem imuniteta koji je stečen vakcinom ili nekim drugim faktorima.
Na koje simptome obratiti pažnju?
Simptomi trenutno dominantnih varijanti su isti kao i kod drugih oblika COVID-a 19. Obično se pojavljuju pet do šest dana po izlaganju i traju od jednog dana do dve nedelje, kažu iz Instituta za javno zdravlje Srbije.
"Uobičajeno se javljaju povišena temperatura, malaksalost, bolovi u zglobovima i mišićima, kašalj, bol u grlu i sekrecija iz nosa", preciziraju.
Iz SZO kažu osobe starije od 65 godina i dalje ostaju pod većim rizikom od teškog oblika bolesti.
Iako su u Srbiji registrovani slučajevi u svim uzrasnim grupama, prosečna starost obolelih je trenutno 66 godina, dok je kod osoba koje su na bolničkom lečenju prosečna starost 72 godine.
"Međutim, treba imati u vidu da se mlađe osobe ređe javljaju lekaru i testiraju, odnosno da u većem broju preleže respiratorne infekcije 'na nogama', nego što je to slučaj u starijim uzrastima, te se najveći broj inficiranih u mlađim dobnim grupama i ne registruje", napominju iz Batuta.
Da li su građani dovoljno na oprezu?
Epidemiolog Zoran Radovanović smatra da se građani Srbije ne ponašaju dovoljno odgovorno prema činjenici da je korona virus i dalje prisutan.
Smatra da mnogi ljudi nisu ni svesni da je broj obolelih u porastu što je, kako ocenjuje, delom posledica toga što u svetu, ali u samoj zemlji postoji "sve relaksiraniji pristup tom problemu".
"Mi nemamo pravu predstavu o učestalosti COVID-a. Građeni se odnose prema bilo koje opasnosti delimično i prema tome kako ih autoriteti i vlasti instruišu i kako ih informišu", dodaje.
Dodaje da zbog toga "ostaje svakom pojedincu da procenjuje kako će da se ponaša" i kako će da i sebe i druge zaštiti od potencijalne infekcije korona virusom.
'Vakcinacija najefikasniji alat protiv korone'
Iz te Svetske zdravstvene organizacije poručuju da je "ažurirana vakcinacija protiv COVID-a 19 ostaje najefikasniji alat za smanjenje hospitalizacija i smrtnih slučajeva" kao posledica zareze.
"U evropskom regionu se procenjuje da su, od kada su vakcine primenjene početkom 2020. godine, spasile 1,6 miliona života", napominju.
Ističu da su trenutno dostupne vakcine protiv COVID-a 19 i dalje efikasne u prevenciji teških kliničkih slika i smrtnih slučajeva uzrokovanih novim varijantama koje trenutno cirkulišu.
Preporuka ZSO je da svi koji spadaju u visokorizične grupe prime ažuriranu vakcinu protiv COVID-a 19 svakih 12 meseci.
Na vakcinaciju poziva i Evropski centar za prevenciju kontrolu bolesti.
"Vakcinacija i dalje pruža zaštitu. Međutim, ovaj zaštitni efekat slabi tokom vremena, stoga je važno posebno za osobe koje su pod rizikom od teškog oblika COVID-a 19 (npr. starije osobe) da prime ažurirane buster doze", ističu u odgovoru za RSE.
Na pitanje da li u Srbiji ima vakcina protiv korona virusa i kojih za Radio Slobodna Evropa nije odgovorilo ni Ministarstvo zdravlja, ni Institut za Javno zdravlje Srbije.
Podaci na internet sajtu Batuta specijalizovanom za vakcinaciju protiv korona virusa o broju građana koji su primili vakcine, poslednji put su ažurirani 23. juna 2022.
Pozivom telefona preko kojeg bi građani trebalo da se prijave za vakcinaciju dobija se informacija da izabran "nepostojeći broj".
Dodatne mere zaštite
Institut Batut grаđаnima preporučuje "uobičajene mere zaštite" od zaraznih bolesti koje se prenose respiratornim putem.
Pod to navode, održavanje lične higijene, redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, boravak u prirodi, unos dovoljne količine tečnosti, te ishranu bogatu svežim namirnicama.
Svim osobama sa simptomima i znacima infekcije, Institut Batut preporučuje mirovanje tokom prvih dana bolesti, kao i izbegavanje bliskog kontakta sa drugim osetljivim osobama u domaćinstvu.
Ukoliko nakon dva, do tri dana ne dolazi do smirivanja tegoba ili se bolest pogoršava, preporučuje se da se obrate svom lekaru.
Facebook Forum