Srbija se uskladila sa odlukama Saveta Evropske unije po pitanju restriktivnih mera koje se odnose na Burmu, Niger, Gvineji, Kongo i Sudanu, ali se nije uskladila sa merama koje se odnose na situaciju u Moldaviji.
U saopštenjima koje je izdao visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell, potvrđuje se da se Srbija, pored ostalih zemalja regiona, uskladila sa odlukama koje se odnose na produžavanje restriktivnih mera Evropske unije zbog situacije u Burmi, Nigeru, Gvineji i Sudanu, te sa odlukom o brisanju dva entiteta sa spiska fizičkih ili pravnih lica, subjekata i organa koje se odnose na Kongo.
Međutim, Srbija se nije uskladila sa odlukom Saveta o produžavanju restriktivnih mera protiv rukovodstva Pridnjestrovskog regiona Republike Moldavije do naredne godine.
Pridnjestrovlje je uski uski pojas zemlje između reke Dnjestar i ukrajinske granice, koji se otcepio se od Moldavije 1990. godine.
Međunarodna zajednica ne priznaje svoju samoproglašenu državnost, koja je ima ekonomsku, političku i vojnu podršku Rusije.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 2022. rezoluciju kojom se teritorija definiše kao pod vojnom okupacijom Rusije.
EU je 2008. uvela restriktivne mere protiv rukovodstva Pridnjestrovskog regiona Republike Moldavije. Ove mere se redovno produžavaju na godinu dana.
Srbija je jedina zemlja regiona koja se nije uskladila sa nijednom odlukom o restriktivnim merama protiv Rusije ili drugim merama koje se posredno odnose i na Rusiju.
Zemlja je kandidat za punopravno članstvo u EU. Međutim, pristupni pregovori su za sada neformalno zamrznuti zbog odbijanja beogradskih vlasti da se usklade sa sankcijama protiv Rusije, koje je EU od 2022. kao odgovor na rat u Ukrajini.
Briselski zvaničnici redovno traže od rukovodstva Srbije da se uskladi sa spoljnopolitičkim odlukama EU.
Od svake države kandidata se očekuje da progresivno uskladi spoljnu politiku sa politikama EU. Ovo usklađivanje treba da bude potpuno u trenutku punopravnog članstva u EU.
