"Od svih država kandidata za članstvo očekujemo da se uzdrže od kontakata sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom".
Poručio je to portparol Evropske unije Peter Stano povodom učešća nekih od ovih zemalja na samitu BRIKS-a.
Među njima je Srbija. U ruskom Kazanju predstavlja je četvoročlana delegacija u kojoj je i ministar odbrane Bratislav Gašić.
Iz tog Ministarstva nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o detaljima Gašićevog učešća na skupu koji se smatra Putinovim odgovorom na zapadnu izolaciju Rusije zbog agresije na Ukrajinu.
"Nemamo saznanja da je ministar Gašić poslat tamo da pregovara o nekom novom vojnom sporazumu ili saradnji sa Rusijom", kaže za RSE Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Dodaje da je reč o politici balansiranja između Istoka i Zapada, koju Srbija već godinama vodi.
Uprkos pozivima Evropske unije, čiji je kandidat za članstvo, Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a predstavnici vlasti održavaju veze sa Kremljom.
Šta kažu u Briselu?
Na samitu, čiji je domaćin ruski predsednik, okupili se, pored ostalih lideri Kine, Indije, Brazila, Južne Afrike i drugih zemalja koje su članice ili teže članstvu u BRIKS-u.
Od država regiona na skupu je, uz delegaciju Srbije, i lider bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik.
"Lideri svih zemalja imaju pravo da putuju gde žele, ali jednu stvar moramo da naglasimo, naročito kada je reč o zemljama kandidatima – pozicija EU o Rusiji i kontaktima sa tom zemljom je izolacija", rekao je portparol Unije Peter Stano.
On je na konferenciji za novinare u Briselu još jednom ukazao na obaveze ovih država.
"Da se usklade sa odlukama i stavovima Evropske unije, ukoliko se nadaju napretku na pristupnom putu", rekao je Stano.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle mesec i po dana ćutanja objavio da, uprkos pozivu Vladimira Putina, neće ići na samit BRIKS-a, u Kazanj je poslao četvoro predstavnika.
Pored čestih gostiju Rusije – potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina i ministra bez portfelja Nenada Popovića, koju su zbog veza sa Kremljom pod američkim sankcijama, u Kazanj su otputovali i ministri odbrane i privrede.
"To je niži diplomatski rang u odnosu na onaj koji će biti predstavljen iz zemalja BRIKS-a", navodi Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Ocenjuje da Srbija na ovaj način šalje signal Briselu da joj je "trenutno Evropska unija ipak prioritet".
"Srbija je izrazila interesovanje da se čvršće veže za zemlje BRIKS-a, ali u ovom trenutku one ne mogu da zamene saradnju sa Evropskom unijom. Ekonomska, politička i druga saradnja je izraženija nego sa zemljama BRIKS-a", kaže Bjeloš.
Srbija se deklariše kao vojno neutralna, a uz istočne zemlje sarađuje i sa NATO savezom u okviru programa 'Partnerstvo za mir'.
Vojna saradnja sa Rusijom 'na pauzi'
"Isporuke naoružanja iz Rusije su zbog zatvaranja evropskog vazušnog prostora onemogućene tako da je vojna saradnja trenutno u pauzi", navodi Maja Bjeloš.
Poslednje naoružanje koje je Srbija nabavila do Rusije predstavljeno je u februaru 2024. godine.
Ruski antidron sistem Repelent deo je ranije ugovorene i plaćene nabavke koja nije mogla da bude isporučena zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Pre toga, Beograd je od Rusije kupovao protivtenkovske i raketne sisteme, borbene i transportne helikoptere.
Moskva je ranije donirala i šest polovnih aviona MIG-29.
Srbija je u februaru 2022. na početku invazije na Ukrajinu uvela moratorijum na sve vojne vežbe sa stranim partnerima.
Jedina koja je 2023. održana je vežba sa oružanim snagama Sjedninjenih Američkin Država.
Ipak, zvaničnici Srbije sastajali su se sa predstavnicima ruskih bezbednosnih i vojnih službi.
Među poslednjima je susret potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina sa direktorom Federalne službe obezbeđenja Rusije, generalom armije Dmitrijem Kočnevom 17. oktobra u Moskvi.
Razgovarali su "o nastavku obuke pripadnika srpskih službi bezbednosti".
U saopštenju Vlade Srbije nije navedeno o kakvim je obukama reč.
Dan ranije, Vulin se sastao i sa direktorom Spoljne obaveštajne službe Sergejom Nariškinom i šefom Federalne službe bezbednosti Aleksandrom Bortnikovom.
Posle sastanaka je poručio da Srbija i Rusija "nastavljaju da jačaju saradnju bezbednosnih struktura".
Oružje za Ukrajinu
Vest o tome da oružje, proizvedeno u Srbiji, koriste ukrajinske snage odjeknula je prvi put u aprilu 2023. godine. Tada su na internetu objavljena poverljiva dokumenta Pentagona u kojima se navodi da se Srbija složila da naoružava Ukrajinu.
Vlasti Srbije su odmah demantovale da direktno izvoze naoružanje u Ukrajinu, braneći svoju neutralnu poziciju u sukobu Kijeva i Moskve.
Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kasnije je precizirao da država ima ugovore sa brojnim zapadnim zemljama i da ne zna "šta oni s tim rade na kraju".
Ovo pitanje ponovo je otvoreno tokom leta kada je pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms O'Brajen izjavio da Srbija "čineći svoje oružje dostupnim, pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava".
"Da bi ojačala veze sa Zapadom, Srbija nastavlja da isporučuje oružje Ukrajini, ali i Izraelu. I to je sve u cilju održavanja boljih odnosa sa Zapadom, radije nego sa Rusijom", navodi Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Interesovanje za BRIKS
Predlog rezolucije o pridruživanju Srbije BRIKS-u još je na čekanju.
Dvojica poslanika Pokreta socijalista Aleksandra Vulina su 6. februara po drugi put Skupštini Srbije predali ovu inicijativu.
U predlogu rezolucije traži se raspisivanje referenduma, na kom bi se građani Srbije izjasnili o tome da li Srbija treba da se pridruži tom bloku.
Isti tekst su Skupštini predali i u avgustu 2023, ali se ni taj dokument nije našao pred poslanicima, budući da je parlament u međuvremenu raspušten zbog vanrednih izbora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 21. oktobra da je, "prema istraživanjima javnog mnjenja u koje je imao uvid", podrška građana Srbije EU i BRIKS-u izjednačena (42 prema 42).
Vučić nije rekao o kojim je istraživanjima reč.
Dodao je i da "nije moguće" da on predstavlja Srbiju na samitu BRIKS, "a da se to ne uzme kao skretanje sa evropskog puta".
"Poštujem Putina, nisam krio, rekao sam mu - verujem da razumete Srbiju, Srbija je jedina koja nije pristupila nijednoj deklaraciji protiv Rusije, on to visoko ceni", naveo je Vučić 21. oktobra za Radio televiziju Srbije.
Prethodno je sa ruskim predsednikom razgovarao telefonom - prvi put, kako je naveo, u poslednje dve i po godine.
U danima BRIKS-a, predsednik Srbije će u Beogradu dočekati lidere država EU - grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa i premijera Poljske Donalda Tuska.
U petak, 25. oktobra, u okviru zapadnobalkanske turneje, u Srbiju dolazi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Već narednih dana u Beogradu će, prema Vučićevim najavama, biti ruski ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov.
Rešetnjikov je jedan u nizu zvaničnika iz Moskve koji su zbog invazije na Ukrajinu pod sankcijama Zapada.