Direktor Sekretrijata Energetske zajednice Artur Lorkovski rekao je 21. februara da je Srbija ostvarila veliki napredak u energetskim reformama i otvorila poglavlja koja se tiču energetike i zelene agende.
Lorkovski je to izjavio nakon sastanka sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Zoranom Mihajlović i šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom.
Lorkovski je naglasio važnost nastavka reformi koje imaju za cilj otvaranje tržišta, kako u elektroenergetskom, tako i u gasnom sektoru, gde reforme, kako tvrdi, nisu bile dovoljno efikasne u prethodnom periodu.
"Napredak je moguć kroz zajednički rad pod okriljem procesa koje vodi Energetska zajednica, snažnu regionalnu saradnju i sprovođenje procesa dekarbonizacije na način koji je ekonomski efikasan i u korist svih građana”, naveo je Lorkovski.
Gotovo sedamdeset odsto (68,8 odsto) struje koja se proizvede u Srbiji dolazi od uglja, odnosno iz termoelektrana na ugalj.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je u novembru 2020. u ime Srbije potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan na samitu u Sofiji. Deklaracija predviđa da zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, kao i članice te zajednice, do 2050. godine smanje korišćenje fosilnih goriva i emisiju štetnih gasova (dekarbonizacija).
Šef Delegacije EU u Republici Srbiji Emanuele Žiofre podsetio je 21. februara da je Srbija 2021. godine otvorila klaster 4 – zelena agenda i održiva povezanost u pregovorima sa Evropskom unijom.
On je dodao da će projekat gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, čiju gradnju je finansijski podržala Evropska unija, doprineti regionalnom povezivanju i diverzifikaciji snabdevanja prirodnim gasom.
Izgradnja gasovoda između Srbije i Bugarske počela je 1. februara na delu gasovoda od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada.
Gasni interkonektor Srbija – Bugarska jedna je od alternativa Srbije za ruski gas, a prema ranijim istraživanjima Radija Slobodna Evropa, kroz gasovod će teći prirodni tečni gas (LNG) iz Grčke, od više dobavljača.
Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo je šire inicijative EU – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.
Vrednost projekta je 85.5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB), 49.6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa.
