Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije analizira sve varijante i rešenja za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja u slučaju prekida isporuke sirove nafte Naftnoj industriji Srbije (NIS) Jadranskim naftovodom (JANAF), navodi se u saopštenju Ministarstva od 30. marta.
"Trenutno se analiziraju mogući pravci snabdevanja sirovom naftom i naftnim derivatima iz terminala i rafinerija u okruženju, kao i raspoložive pravne, poslovne, logističke i tehničke mogućnosti za uvoz sirove nafte i derivata uključujući putem cevovoda, železnicom, cisternama i rečnim transportom, odnosno kroz luke", piše u saopštenju.
U saopštenju se navodi i da se razmatraju "mogućnosti korišćenja domaće nafte i povećanja rezervi nafte i derivata u skladištima, kako bi se što adekvatnije odgovorilo na moguće prekide isporuke naftovodom JANAF.
"Pored toga, biće sagledane sve mogućnosti da se snabdevanje JANAF-om produži, uz preduzimanje mera za stvaranje rezervi za premošćavanje mogućih poremećaja", navodi se u daljem tekstu.
Transport sirove nafte u Srbiju, kako se ističe u saopštenju, obavlja se pre svega cevovodnim putem, odnosno naftovodom JANAF, koji povezuje luku Omišalj u Hrvatskoj sa transportnim sistemom Javnog preduzeća Transnafta, odakle se otprema do rafinerija u Novom Sadu i Pančevu.
Iz Jadranskog naftovoda (JANAF) sa sedištem u Zagrebu su 29. marta saopštili da uredba Evropske unije doneta 15. marta utiče na ugovor koji je JANAF zaključio sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), a koji važi do decembra 2022.
Nekadašnji državni naftni gigant NIS od 2008. godine je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njefta.
Evropska unija je u četvrtom paketu sankcija protiv Rusije 15. marta, zbog njene invazije na Ukrajinu, uključila zabranu ulaganja u ruski energetski sektor.
Mere pogađaju ruske naftne kompanije Rosnjeft, Transnjeft i Gasprom Njeft, koji će biti podvrgnuti zabrani transakcija, ali će članice EU i dalje moći da kupuju naftu i gas od njih.
