Mesec dana nakon dve oluje, koje su krajem jula pogodile Srbiju, građani koji su imali materijalnu štetu iščekuju novčanu pomoć države.

Za oko 11.000 stambenih objekata opredeljeno je milijardu i sto miliona dinara (oko 9 miliona 383 hiljade evra) državne pomoći, koja bi trebala krenuti sa isplatom u narednim danima, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministar za javna ulaganja Marko Blagojević.

"Pravo na pomoć imaju vlasnici oštećenih stambenih objekata, koji su korišćeni kao stalno mesto za život, i to su uslovi za sticanje prava na državnu pomoć", rekao je on.

Proceduru kojom se priznaje pravo na pomoć sprovode lokalne samouprave, koje su odgovorne i za procenu štete na stambenim objektima.

U Srbiji su 19, 21. i 22. jula bile zabeležene oluje u kojima je stradalo troje ljudi.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, kako su mediji preneli 7. avgusta, posle obilaska područja pogođenog nevremenom izjavila je da je, pored stambenih objekata, oštećeno ili uništeno nešto više od 1.000 objekata javne namene i da se šteta meri stotinama miliona evra.

Bez krova nad glavom

Miljan Rašić iz Zaječara u istočnoj Srbiji prijavio se za državnu pomoć. Njegov stan je jedan od pet u nizu koje je zahvatio požar tokom nevremena 22. jula.

"Sve porodice su štete blagovremeno prijavile. Na teren su izlazili radnici iz urbanizma", rekao je Rašić u razgovoru za RSE.

On je dodao da se još uvek čeka na tačnu procenu štete, ali da se nada da će dobiti pomoć države.

Njegov stan je većinski uništen. Izgubio je dečiju i spavaću sobu, kao i predsoblje.

"Ostao nam je samo dnevni boravak, ali nažalost od siline, to jest od toplote krova koji je goreo i ploča je pukla, tako da je i ta soba polovično uništena. Jednom rečju, ostali smo bez ičega što smo imali i biće težak period", istakao je Rašić.

Kako je rekao u razgovoru za RSE, tri od pet stanova je potpuno izgorelo, a svih pet porodica je sada na ulici.

"Ostali smo bez domova, bez krovova nad glavom. Ostali smo bez stvari, bez svega onoga što smo godinama sticali", rekao je Rašić.

Za popravku stana potrebno je mnogo novca.

Državna pomoć za obnovu stambenih objekata oštećenih u oluji kreće se od 50 do 350.000 dinara (od oko 425 do 2.977 evra), u zavisnosti od kategorije štete.

Pored ove, postoji i državna pomoć za potpuno srušene stambene objekte.

"Procena je da ih ima nekoliko u Srbiji. Na svu sreću nema ih veliki broj. Tu je iznos pomoći veći, naravno, i kreće se od tri do četiri miliona dinara (od oko 25.514 do 34.019 evra), u zavisnosti od broja članova domaćinstva", objasnio je ministar Blagojević za RSE.

Za domaćinstvo sa jednim ili dva člana iznos pomoći je tri miliona dinara (oko 25.514 evra), za domaćinstva sa brojem članova tri ili četiri iznos je tri i po miliona dinara (oko 29.767 evra), i za višečlana domaćinstva, koja imaju pet ili više članova, iznos pomoći je četiri miliona dinara (oko 34.019 evra).

Kako je Blagojević dodatno objasnio, oštećenja na stambenim objektima bila su različita, u zavisnosti od intenziteta oluje.

"Postoje od manjih oštećenja na krovnim pokrivačima, što znači da je samo prosto stradao deo crepa na krovu, do većih oštećenja na krovnim pokrivačima, koja uključuju i oštećenja recimo na staklima, u nekim slučajevima i oštećenja na fasadi", rekao je on.

Krov je u potpunosti stradao i na stanu Gordane Đoković iz Kragujevca u centralnoj Srbiji, i to već 19. jula, usled prve superćelijske oluje.

"Mi smo strepili da će to da se uruši, da će to sve da padne, stalno zbog te struje što ide preko štendera. I onda smo uspeli nekako da pozajmimo novac. Non-stop smo dežurali, nismo mogli ni da spavamo, ništa, da bi nekako nešto sanirali, da zatvorimo bar te rupe koliko možemo", rekla je ona.

Nakon pet dana našli su polovne crepove i majstora, kako bi se sačuvali od naredne oluje.

"To se sve urušilo tog dana, sve je palo - krov, plafon. Bogu hvala da niko nije stradao. Dete mi je spavalo u sobi. Najbliže što je moglo da padne na njega je bio dimnjak, koji je bio na pola metra od njega. Srećom, tu je neki bio zid između te dve sobe, koji je spasio celu situaciju", rekla je Đoković.

Ona će do 1. septembra sa sinom biti smeštena kod prijateljice, a za RSE je istakla da je u okviru fondacije Humanost bez granica pokrenuta akcija prikupljanja novca.

Fondacija Humanost bez granica prikuplja novac putem donacija i SMS poruka, kako bi pomogla u lečenju bolesnih, kao i višečlanim porodicama, obrazovnim i ustanovama kulture i njihovim udruženjima.

"U momentu smo ostali bez svega. Borim se sad koliko mogu, šta mogu. Pokrenuta je akcija zahvaljujući dobrim ljudima", istakla je Đoković.

Pored humanitarne akcije, ona se prijavila i za pomoć države za obnovu stambenih objekata. Kako je rekla za RSE, inspekcija je već izašla na teren, te sada čeka na rezultate procene štete.

U toku i obnova objekata javne namene

Šteta nastala u toku oluja zabeležena je na više stotina objekata javne namene širom države, rekao je Marko Blagojević.

"Pristupilo se već saniranju štete na onim objektima gde je šteta bila takva da je bio doveden u pitanje početak školske godine recimo, kao što je to slučaj na objektima u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, gde je oluja odnela čitav krov", rekao je on.

Kako je dodao, lokalne samouprave, uz podršku pokrajinske Vlade, već su počele sa neophodnim radovima da bi te škole mogle da započnu novu školsku godinu.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je 16. avgusta ugovore vredne 219 miliona dinara (oko milion i 868 hiljada evra) predstavnicima 42 osnovne i srednje škole za 46 projekata u školama u Vojvodini koje su oštećene u nevremenu sredinom jula, prenela je Beta.

Kako je rekao, Pokrajinska vlada je do sada izdvojila više od 900 miliona dinara (oko 7 miliona 654 hiljada evra) za sanaciju štete od nevremena na javnim objektima.

Pored stambenih objekata, uništeni i usevi

Saša Stanojević, proizvođač cveća iz sela Čumić kod Kragujevca, pretrpeo je veliku štetu na krovu kuće, ali i na plastenicima površine 500 kvadratnih metara tokom julskog nevremena.

"Oluja je mnogo u gradu oštetila krovova. I nama je krov, crepovi – to je skinuto, to smo stavili, kupili druge, namestili. Na letnjikovcu smo namestili isto, sredili, sve uradili. Ništa, više ne zna čovek ni gde da ide ni koga da pita i šta da traži", rekao je on.

Iako plastenici ne spadaju u program obnove objekata pogođenih julskim olujama, Stanojević je istakao da popravka košta mnogo.

"Sutradan sam odmah išao na šalter u opštini da predam zahtev, posle toga sam se informisao... Nema ništa, jer nije proglašena vanredna situacija. Bilo je samo za poplave kad je bilo, trenutno još uvek ništa", rekao je Stanojević.

Rečeno mu je da Kragujevac nije proglasio vanrednu situaciju zbog olujnog vremena, te da zato nema fond za nadoknadu štete.

Iz gradske uprave u Kragujevcu su za RSE potvrdili da zbog julske oluje nije proglašena vanredna situacija u ovom gradu, kao i da još uvek ne postoji poziv za prijavu štete na poljoprivrednim objektima.

"Nadali smo se sve 'hajde doći će komisija, doći će neko da izvrši proveru'. Normalno, ako si prijavio i stojiš iza toga da je to tako, izvolite dođite, pogledajte, najbolje je tako na licu mesta da slikate, da snimite. Mi smo čak i slikali, ja sam poneo slike ako treba da prosledim", rekao je on.

Centralna komisija za utvrđivanje štete nastalih usled elementarne nepogode prouzrokovane obilnim padavinama na teritoriji grada Kragujevca, objavila je 23. avgusta javni poziv za prijavu štete na stambenim objektima, ali tim pozivom nisu obuhvaćeni poljoprivredni objekti i gazdinstva, koja su takođe pretrpela velike štete od oluje.

Kako je za RSE rečeno u gradskoj upravi, postoji mogućnost da u septembru naknadno bude objavljen poziv za štete na poljoprivrednim objektima, ali je naglašeno da to ne zavisi samo od lokalne samouprave.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković rekla je 27. jula da će država stati iza svake štete koja je nastala, te da je bitno da se one popišu.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nisu odgovorili na upit RSE o proceni štete i planu sanacije.

Nevreme je u drugoj polovini jula pogodilo i region, kada je bilo više poginulih i povređenih i pričinjena ogromna materijalna šteta.

Pored BiH, nevreme je pogodilo i Hrvatsku i Sloveniju. Kako prenosi N1, šteta u Sloveniji veća je od 500 miliona evra, dok se u Hrvatskoj i BiH ona još procenjuje.