Predsednik Socijalističke partije Srbije i predsedavajući Narodne skupštine Ivica Dačić ocenio je 24. februara da se Srbija ne sme pridružiti raznim osudama i sankcijama Rusiji, jer zemlje koje traže to od Srbije nisu pomogle 1999. godine kada je Srbija bombardovana.
Dačić je u gostovanju na Radio-televiziji Srbije rekao da zvanični Beograd treba da sačuva odnose sa Evropskom unijom, ali i sa Rusijom i Kinom, “jer nas niko neće braniti ako oni (Rusija i Kina) prestanu da nas brane“.
"Jesmo li mi (Srbija) energetska sila, pa da sve zavisi od toga kako ćemo mi da se izjasnimo, moramo da gledamo svoje interese. Dosta smo mi ginuli za druge", rekao je Dačić.
Dačić je naveo da se kriza u Ukrajini dogodila, jer Zapad nije poštovao dogovor da se NATO ne širi na istok Evrope.
"Moramo balansirati, i ukrajinski i ruski narod će platiti veliku cenu. Apelujemo na mir", kazao je Dačić, čija stranka je deo aktuelne vlasti u Srbiji.
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je 24. februara rano ujutru početak vojne operacije u Ukrajini, a ubrzo je usledilo i prvo granatiranje.
Ukrajina je proglasila ratno stanje.
Putin je nekoliko dana pre invazije priznao samostalnost separatističkih regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine i odobrio slanje trupa u tu oblast.
EU, SAD i druge zemlje odgovorile su sankcijama, dok su Sjedinjene Države i Velika Britanija zatražile pred Savetom bezbednosti UN zajedničko delovanje nakon Putinove odluke.
Zvanični Beograd je do sada održavao izuzetno dobre odnose sa Moskvom, istovremeno naglašavajući da podržava teritorijalni integritet Ukrajine.
Nakon što je Rusija 2014. godine anektirala Krim, Srbija nije priznala to ukrajinsko poluostrvo kao deo Rusije, ali istovremeno se nije se pridružila ekonomskim sankcijama koje je EU uvela Moskvi.
Brisel je već nekoliko puta uputio apel Srbiji da u tom pogledu uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom, ali to se do danas nije desilo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. februara za televiziju Pink tokom posete Kneževini Monako da će osuditi rusko priznavanje nezavisnosti separatističkih regiona na istoku Ukrajine kada predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na televiziji osudi NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.
To je bio njegov odgovor na poziv ukrajinskog ambasadora u Beogradu da Srbija osudi Putinovo priznanje Donjecka i Luganska.
Ni Ukrajina kao ni Rusija ne priznaju nezavisnost Kosova, koje zvanični Beograd vidi kao integralni deo Srbije.
Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Desetogodišnji ugovor sa ruskim distributerom "Gasprom" istekao je krajem 2021. godine.
