Srbija članica Saveta bezbednosti: Koliko je realno?

Ako u Ujedinjenim nacijama (UN) usvojite rezoluciju o genocidu u Srebrenici, Srbija će se kandidovati za nestalnu članicu Saveta bezbednosti (SB).

Tako svetu "prete" vlasti u Srbiji, koje ne priznaju da je zločin u Srebrenici bio genocid.

Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za odbranu demokratije iz Vašingtona navela je za RSE da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima dugu istoriju "pompeznih obećanja".

"Verujem da je ovo obećanje isključivo za domaću publiku kako bi opravdao svojim glasačima rezoluciju o genocidu u Srebrenici, kao i članstvo Kosova u Savetu Evrope", navela je.

Ideja o kandidovanju za članstvo u Savetu bezbednosti izneta je u pokušajima zvaničnog Beograda da odgovori na predlog da se na Generalnoj skupštini UN izglasa rezolucija o Srebrenici.

Nacrtom rezolucije, koju su inicirali Nemačka i Ruanda, 11. juli proglašava se Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

U tekstu, u koji je RSE imao uvid, traži se i da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici.

Zločin u Srebrenici je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske.

Prema presudama međunarodnih i sudova u BiH, ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka.

Neformalne konsultacije o Nacrtu rezolucije biće održane 17. aprila, u sedištu UN u Njujorku, objavljeno je na zvaničnoj stranici UN.

Istovremeno, vlasti Srbije lobiraju i protiv prijema Kosova u Savet Evrope dok je Parlamentarna skupština Saveta Evrope 16. aprila usvojila preporuku da se Kosovo primi u članstvo.

Šta je Vučić najavio?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, ako se na Generalnoj skupštini UN usvoji rezolucija o Srebrenici, Srbija kandidovati za nestalnu članicu SB za 2025. i 2026.

"Istog sekunda ćemo se kandidovati i ubedljivo ćemo pobediti dve NATO zemlje iz regiona Istočne Evrope, koje su se do sada kandidovale", poručio je.

Vučić je to izjavio 14. aprila tokom obeležavanja Dana odreda Vojne policije specijalne namene.

• 'Politička manipulacija': Poruke Vučića i Dodika protiv Rezolucije o Srebrenici
• 'Teška pozicija Srbije': O čemu govori Vučić?

Dan kasnije je gostujući na Radio-televiziji Srbije rekao da će Srbija imati tri puta više glasova nego te dve zemlje zajedno, jer tvrdi da je "u mogućnosti da ih dobije".

"Mi ćemo sada da budemo birani dokle god hoćemo, kako god hoćemo kao nestalna članica SB, koliko god puta možemo", tvrdi Vučić.

Da li Srbija može da postane članica kad hoće?

Srbija do sada nikada nije bila nestalna članica Saveta bezbednosti za razliku od pojedinih zemalja u regionu.

Nekadašnja ambasadorka Srbije Branka Latinović smatra da je Srbija odavno trebalo da se kandiduje za nestalnu članicu Saveta bezbednosti.

Međutim, povodom najave moguće kandidature za 2025. i 2026. misli da je to "prilično nerealno i teško izvodljivo".

"Ti zahtevi za kandidaturu se podnose nekoliko godina ranije, prethode vrlo temeljni i vrlo razgranati kontakti i razgovori", navela je.

Primera radi, Belgija je početkom 2021. objavila da će se kandidovati za sedmi mandat u SB za period 2037-2038.

Portugal je zvanično predstavio svoju kandidaturu za period 2027-2028. još u januaru 2013.

Takođe je izvesno vreme poznata kandidatura Crne Gore za period 2026-2027.

Nestalne članice SB biraju se po regionalnom principu na mandat od dve godine, a Srbija pripada Istočnoevropskoj grupi.

Ovo je najmanja regionalna grupa, koja se sastoji od 23 države, iz koje se bira po jedna članica SB svake neparne godine, stoji na sajtu UN.

Istovremeno, ova grupa se najviše proširila poslednjih decenija nakon raspada Sovjetskog saveza, Socijalističke Federativne Republike (SFR) Jugoslavije i Čehoslovačke.

Danas je 11 njenih država u Evropskoj uniji, dok su njih sedam kandidati za članstvo.

Može li da računa na podršku?

Ivana Stradner iz Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona ocenjuje da je uprkos obećanju predsednika Srbije, proces kandidature u SB veoma složen.

"Ja ne mislim da Vučić ima šanse u tome u skorije vreme, posebno jer ne može da računa na podršku Zapada imajući u vidu spoljnu politiku koju vodi i podriva demokratiju kako u Srbiji tako i u regionu", ocenila je Stradner.

Upitana može li Srbija da računa na podršku u svojoj grupi, nekadašnja ambasadorka Branka Latinović podseća da su članice te grupe uglavnom u NATO i EU.

One bi, kako navodi, u svojoj podršci kandidaturi Srbije vodile računa o spoljnoj i bezbednosnoj politici EU.

"I činjenica da Srbija ne prati u dovoljnoj meri spoljnu i bezbednosnu politiku EU može biti samo otežavajući činilac, nešto što odmaže", ocenila je.

Srbija kao kandidat za članstvo u EU nije se uskladila sa njenom spoljnom i bezbednosnom politikom, odbijajući da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Iako je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, Srbija već dve godine ne prihvata pozive iz Brisela i država članice EU da se pridruži sankcijama Rusiji.

Osim toga, Beograd je nastavio da održava veze sa zvaničnom Moskvom, a zvaničnici Rusiju i dalje opisuju kao tradicionalno prijateljsku zemlju.

Za razliku od Srbije, druge zemlje kandidati za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana pridružile su se sankcijama Rusiji.

"Tako da ni tu (među tim zemljama) ne bismo mogli da računamo na neku veću podršku", smatra Latinović.

Šta bi Srbija dobila članstvom u SB?

Upitana šta bi Srbija dobila članstvom u SB, Ivana Stradner kaže da Vučić u tome vidi mogućnost da predstavi spoljnu politiku Srbije u svetlu koje odgovara njegovoj politici.

Ali, dodaje ona, pravo pitanje nije samo šta bi Srbija dobila, već kako bi to uticalo na ostale stalne članice.

"Zapad bi se susreo sa Vučićevom igrom balansiranja, ali i ucenjivanja prilikom glasanja i ostalih procedura. Rusija i Kina bi imale svog saveznika koji bi kao proksi mogao donositi odluke koje su u njihovoj koristi", ocenila je Stradner.

"Istovremeno, imajući u vidu da Vučiću Zapad treba, kada proceni mogao bi da koristi članstvo i za igru balansiranja sa Kinom i Rusijom tako da ni Moskva i Peking ne misle da je on potpuno lojalan i pouzdan partner", dodala je.

Srbija je na putu pridruživanja EU, ali istovremeno sarađuje i neguje dobre odnose sa Rusijom i Kinom, oslanjajući se na njihovu podršku pre svega u protivljenju da Kosovo postane članica međunarodnih organizacija.

Najavu Srbije da se kandiduje za nestalnu članicu SB, nekadašnja ambasadorka Branka Latinović vidi kao "izraz nezadovoljstva onim što se dešava na međunarodnom planu".

"Reč je o pokušaju, nameri da se pokaže snaga i mogućnost Srbije da deluje, da se pokaže njena sposobnost da odgovori nekim svojim ciljevima i zahtevima", navela je Latinović.

Upitana šta podrazumeva članstvo u Savetu bezbednosti, Latinović navodi da to znači aktivno učešće kako na svakoj sednici tako i na spoljno-političkom planu.

"Morate izneti stav svoje zemlje, ali isto tako na globalnom spoljno-političkom planu da se oglašavate mnogo češće i mnogo aktivnije o važnim spoljno-političkim događajima", navela je ona.

Latinović dodaje da se za države koje su članice EU, to pokriva izjavama i drugim odgovarajućim dokumentima EU.

"U situaciji kada Srbija nije član EU i kada ne prati u dovoljnoj meri politiku EU, onda bi to značilo da mi moramo da imamo stav", dodala je.

Dok Srbija najavljuje kandidaturu za nestalnu članicu SB, od zemalja u regionu Slovenija je u januaru ove godine započela drugi mandat kao nestalna članica tog najvažnijeg tela UN.

Albanija je prvi put izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN za period 2022-2023.

A članice tog tela bile su tokom 2000-ih i Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

Bivša SFR Jugoslavija bila je četiri puta nestalna članica Saveta bezbednosti UN.