Hoće li ćirilica biti oslobođena poreza? Smatrajući da je ovo pismo ugroženo dve dnevne novine, koje tekstove objavljuju na ćirilici, traže od države da budu potpuno oslobođene plaćanja poreza. Sadržaj je važniji od pisma na kom se štampa, jedan je od brojnih odgovora na ideju koju su plasirale „Politika“ i „Večernje novosti“.
Inicijativa za ukidanje poreza za ćirilične štampane medije pokrenuta je sa uverenjem da će tako biti “zaštićeno ne samo naše pismo, već i ugled profesije”. Suština te ideje je da država na taj način ne samo povede računa o novinama koje se štampaju na ćirilici, nego da da podstrek i ostalim medijima da počnu da koriste ovo pismo.
“Niko nema ništa protiv latinice. Naprotiv, latinica se neuporedivo više koristi u javnom životu, u natpisima. U centru Beograda kada stanete u Knez Mihailovoj ne znate da li ste u Londonu ili Beogradu. Dakle, apsolutna dominacija latinice i ovo je samo pokušaj da se ćirilica spasi, ništa drugo”, rekao je Ratko Dmitrović, generalni direktor i glavni urednik "Večernjih novosti".
Novinari čiji se tekstovi objavljuju na latinici, skloni su da ovakvu ideju nazovu besmislicom.
“Možda može uslediti inicijativa da neke novine koje preuzme recimo Srpska pravoslavna crkva, koja je inače oslobođena raznih poreza, budu oslobođene i još nekih dažbina sem poreza, tipa plaćanja struje, vode i tako dalje”, kaže kolumnista lista “Danas” Draža Petrović.
Predlog da se novine koje se štampaju ćirilicom oslobode plaćanja poreza stigla je u jeku skupštinske inicijative da se smanji PDV na dnevne, monografske i serijske publikacije sa 10 na pet odsto, ali i u atmosferi višegodišnje zabrinutosti konzervativnih društvenih snaga i intelektualaca za sudbinu ćirilice. Već godinama se pojavljuju raznorazne inicijative koje alarmiraju javnost zbog navodne ugroženosti ćirilice. Pa se tako i na gradskim fasadama mogu videti brojni grafiti s porukom - “Piši ćirilicom”.
Kao jedan od argumenata oslobađanja od poreza novina koje se štampaju na ćirilici inicijatori su potegli i to da njihovi listovi nisu poklekli pred talasom tabloidnog žurnalizma, zbog čega su se svesno odrekli dela tiraža. Sami su na taj način postavili pitanje da li se profesionalnost medija meri sadržajem ili pismom na kojem je sadržaj objavljen.
Govoreći upravo o autorima predloga, pisac Svetislav Basara u svojoj dnevnoj novinskoj kolumni primećuje: “Oduvek me je fasciniralo filigransko umeće srpskih rodoljubaca da nacionalne i lične interese spoje u skladnu celinu, u kojoj se - od siline ljubavnog spajanja - više ne razaznaje šta je nacionalno, a šta lično.”
Teško da je slučajno što su i ćiriličnu inicijativu prigrlili upravo listovi koji su u javnosti prepoznatljivi kao stub takozvanog “patriotskog” novinarstva.
Na tekstove koji su u njima objavljivani tokom godina podseća pisac Srđan Tešin primećujući da je suština o čemu se piše a ne kojim se pismom piše.
“Setimo se samo onih grozota koje su 90-ih bile štampane u 'Politici' ili 'Novostima' ili novosadskom 'Dnevniku' koji su i danas na ćirilici, pa nije bilo većeg treša od toga. Ako su mislili na današnju bulevarsku štampu onda je potpuno apsurdno, jer prave nekakvu vrstu odmaka od nečega što je fenomen i nije vezano za pismo”, navodi Tešin.
Jedan od inicijatora Ratko Dmitrović obrazlažući predlog kaže da je neverovatno da u Beogradu izlazi devet dnevnih listova a da su samo dva na ćirilici.
“Dakle, 7:2. To jednostavno nije normalno s obzirom da je ćirilica nacionalno pismo, da je službeno pismo, da je naravno i latinica u upotrebi što niko ne spori i niko to ne dovodi u pitanje. Odatle je krenula inicijativa hajde da vidimo da dobijemo neke benefite na taj račun tim pre što ćirilica troši od 20 do 25 odsto više prostora. Ovo je pokušaj nas koji mislimo da bi ćirlica u Srbiji trebalo da bude ravnopravna sa latinicom”, objašnjava Dmitrović.
To je na neki način nametanje nečega, smatra Draža Petrović, koji je tokom svoje karijere radio i u listovima koji su izlazili na ćirilici.
“Ćirilica je jedno lepo pismo, i ja ga koristim, potpisujem se na ćirilici a pišem na latinici. Mislim da novine treba da se razlikuju po tome kakve su im koncepcije i uređivačke politike a ne po tome na kom se pismu štampaju”, kaže Petrović.
Odgovarajući na kritike koje se čuju ovih dana, Ratko Dmitrović se slaže se da je sadržaj dominantan, ali ne vidi razlog zbog čega tolika uzbuna ako neko kaže da ćirilicu treba sačuvati i na ovaj način.
Polemika u javnosti se tek zahuktava. Kolumnista Draža Petrović zaključuje “da je danas u Srbiji veće “herojstvo” ako pišete kritički, recimo o Vladi nego što se štampate na čirilici”.
Umesto pokušaja da se ćirilica “zaštiti” tako što će se novine koje se štampaju na ovom pismu osloboditi poreza možda bi moglo da se razmisli, kako se čulo u ovoj polemici, da se novine koje nisu tabloidne oslobode poreza a one koje objavljuju kič i šund dodatno oporezuju.
