Na teritoriji Srbije uhapšeno je pet osoba osumnjičenih za zločin u Štrpcima. U Tužilaštvu za ratne zločine za RSE je potvrđeno da su među uhapšenima na teritoriji obe države, komandant brigade Vojske Republike Srpske Luka Dragičević, komandant interventne višegradske brigade Boban Inđić i Gojko Lukić, brat Milana Lukića.
Nakon što je 2013. godine ponovo otvorena istraga, došlo je do prvih rezultata zahvaljujući regionalnoj saradnji i Protokolu koji su potpisali predstavnici nadležnih tužilaštava BiH i Srbije. U koordiniranoj akciji među uhapšenima su se, prema rečima zamenika tužioca za ratne zločine Srbije Bruna Vekarića, našli i nalogodavci i direktni izvršioci.
„Govorimo o obe zemlje jer ovaj predmet radimo zajedno i veoma smo mu kompleksno pristupili”, rekao je Vekarić i dodao da je ovaj predmet povezan “sa najvišim vrhom tadašnje vojske Republike Srpske”.
Jedna od najmračnijih senki iz devedesetih, tako bi se mogla opisati otmica i ubistvo putnika iz voza u Štrpcima samo zato što su bili drugačijeg imena od njihovih egzekutora. Nail Kajević već 21 godinu čeka pravdu za svog mlađeg brata Nijazima, koji je tog 27. februara 1993. godine kada je izveden iz voza broj 671 imao 30 godina. Posle vesti o hapšenjima, očekuje punu istinu o ovom zločinu.
„Mi se ne možemo pomiriti sa tim da se ljudi koji su išli kod kumova, koji su išli u bolnicu, koji su nosili džak brašna i koji su sve svoje obaveze prema državi izvršavali uredno da ta država organizuje njihovo otimanje. Mislim da je sad posle 21 godinu taj momenat došao, sigurno je da će tu i dalje biti opstrukcija, ali se ovo mora razrešiti“, rekao je Nail Kajević.
Govoreći o periodu tokom kojeg porodice žrtava čekaju pravdu, i sam zamenik tužioca Bruno Vekarić navodi da je u istrazi o ovom zločinu bilo opstrukcija.
“Suština ovog predmeta jeste dobra regionalna saradnja zasnovana na Protokolima između Tužilaštva BiH i Tužilaštva za ratne zločine Srbije. Isto tako, moramo da kažemo da je bilo zataškavanja činjenica iz ovog predmeta sve do 2013. godine kada je formiran novi istražni tim u MUP-u i u Tužilaštvu koji je sada došao do rezultata, odnosno šanse da se ovaj tragičan zločin konačno i pravosudno reši”, navodi Vekarić.
Jedini do sada osuđeni za otmicu i ubistvo u Štrpcima je saučesnik u zločinu Nebojša Ranisavljević, koga je sud u Bijelom Polju osudio na 15 godina zatvora i koji je, nakon odslužene kazne, pušen na slobodu. Saznanja do kojih se došlo u tom procesu ne smeju biti zanemarena, kaže Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo i podvlači da ovim hapšenjima konačan dug Srbije prema žrtvama i njihovim porodicama nije ispunjen.
“Još u postupku protiv Nebojše Ranisavljevića otkriveno je da su visoki zvaničnici tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Jugoslavije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Državne bezbednosti svi bili upoznati sa predstojećom otmicom, sa detaljima te predstojeće otmice, namerom grupe Milana Lukića da putnike otme iz voza i da ih odvede u Bosnu i Hercegovinu, ali da institucije u tom trenutku uopšte nisu reagovale na to”, kaže direktorka Fonda za humanitarno pravo.
Iako pozdravlja hapšenja i saradnju Srbije i BiH, Sandra Orlović navodi da bi odstustvo pitanja odgovornosti tadašnjih visokih zvaničnika SRJ bilo skrnavljenje pravde.
“Ako se odgovornost za zločin u Štrpcima svede samo na grupu Milana Lukića, koja je de facto u to vreme i na tom prostoru počinila jako puno zločina, koja je odgovorna i za zločin u Sjeverinu, oni moraju da se nađu pred licem pravde, ali priča sa Štrpcima se ne završava samo na njima”, navodi Orlović, te podseća i na činjenicu da porodice žrtava zločina u Štrpcima i dan danas čekaju da budu priznate kao civilne žrtve rata.
