Nevladine Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR Srbija) i Bosni i Hercegovini (YIHR BiH) zatražile su povodom godišnjice ratnih zločina na Tuzlanskoj kapiji i u Bradini u BiH da pravosudni organi Srbije i Bosne i Hercegovine "pravično i efikasno" okončaju suđenja za ove ratne zločine.
Od političkih institucija obe države zahteva se da "prekinu sa praksom skrivanja i glorifikacije ratnih zločinaca", a od tužilaštva i sudova da sarađuju kako bi ratni zločinci odgovarali, navodi se u zajedničkom saopštenju dve nevladine organizacije.
Pripadnici jedinica "Zelene Beretke" i "Patriotska liga" 25. maja 1992. godine, kao i paravojnih formacija HOS i HVO napali su selo Bradina u opštini Konjic i izvršili zločin nad civilima srpske nacionalnosti tog sela. Od 25. do 27. maja iste godine ubijeno je 48 civila, a oko 240 meštana odvedeno je u logor "Čelebić", podsećaju YIHR Srbija i BiH.
"U Sudu BiH za zločine počinjene nad srpskim civilnim stanovništvom na području Konjica, u periodu od maja 1992. do maja 1993. godine, a koji obuhvataju i Bradinu, sudi se Esadu Ramiću, Omeru Boriću, Šefiku Nikšiću, Adnanu Alikadiću, Mitku Pirkiću, Redži Baliću, Hamedu Lukomirku, Safaudinu Ćosiću, Muhamedu Cakiću, Ismetu Hebiboviću, Enesu Jahiću, Senadinu Ćibi i Željku Šimunoviću", navodi se u saopštenju.
Sa položaja Vojske Republike Srpske 25. maja 1995. godine granatiran je grad Tuzla, zaštićena zona Ujedinjenih nacija. Tada je, kako se podseća u saopštenju, stradala 71 osoba, a više od stotinu njih je ranjeno. Najviše stradalih su bile osobe između 18 i 25 godina, a najmlađa ubijena žrtva, Sandro Kalesić je imao samo dve godine.
Presudom Suda Bosne i Hercegovine od 12. juna 2009. godine na zatvorsku kaznu od 25 godina za ratni zločin protiv civilnog stanovništva osuđen je Novak Đukić, bivši komandant Taktičke grupe Ozren Vojske Republike Srpske.
"Nakon što je Ustavni sud BiH ukinuo presudu kojom je bio osuđen na 25 godina zatvora, Sud BiH je u junu 2014. godine smanjio kaznu Đukiću na 20 godina. Novak Đukić je u periodu između dve presude prebegao u Srbiju, navodeći da je otišao na lečenje", podsećaju dve nevladine organizacije.
Za Đukićem je raspisana poternica 2014. godine, nakon čega je od Srbije zatraženo preuzimanje presude.
"Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu od februara 2016. godine odugovlači se postupak za priznanje i izvršenje pravnosnažne krivične presude Suda Bosne i Hercegovine (BiH) protiv Novaka Đukića", navode YIHR Srbija i BiH.
Nevladine organizacije su u saopštenju slučaj 'Đukić' u Srbiji okarakterisale kao "kontinuirano negiranje zločina na Kapiji i skrivanje od pravde".
Iako je prošlo više od pet godina postupka, Viši sud u Beorgadu je najavio da je Novak Đukić neće prisustovati suđenju do septembra 2021. godine, a kao razlog se navodilo njegovo psihičko stanje.
