Zastavu duginih boja iznad izloga u samom centru Beograda volonteri Prajd info centra skinuće poslednji put 28. septembra.

To će označiti zatvaranje ovog prostora, koji je otvoren 2018. godine u neposrednoj blizini Predsedništva Srbije i Narodne skupštine, kao sigurno mesto za LGBTI+ zajednicu.

Do njegovog zatvaranja šest godina kasnije dolazi zbog "nedostatka finansijske podrške, ali i one institucionalne", saopšteno je 24. septembra.

Gubitak slobodnog prostora

Koordinatori Prajd info centra Nikola Brkljač i Aleksandar Savić ističu da se zatvaranjem prostora gubi mesto u kome su se LGBTI+ osobe osećale sigurno.

"Kada se taj prostor prvi put otvorio u Srbiji to jeste bilo revolucionarno. Imali smo po prvi put prostor u Beogradu gde ste mogli da dođete od 10 do osam uveče, šest dana u nedelji, i da sednete, pitate, porazgovarate sa nekim", kaže Aleksandar Savić.

Dok sedi u prostorijama Prajd info centra, tokom poslednjih dana njegovog rada, Savić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je dosta važnih trenutaka obeležilo rad ovog Centra.

"Sećam se na početku kada smo otvorili Prajd info centar, došla je jedna mama i rekla: 'Moje dete ima 12 godina i on kaže da je trans dečak, mi o tome ne znamo ništa i imamo puno problema, da li možete da nam pomognete'", prepričava Savić.

Uz pomoć aktivista, kaže, pomogli su roditeljima ovog dečaka, a svi zajedno su kasnije dolazili na događaje u Prajd info centar.

Savić ističe i da se u ovom prostoru sakupljao novac za prilagođavanje pola trans osoba koje su u lošijoj finansijskoj situaciji.

S druge strane, Nikola Brkljač kao najvažnije akcije u Centru izdvaja program podrške i besplatno testiranje na polno prenosive bolesti.

"Imali smo savetovalište za trans osobe, savetovanje koje se tiče pravne podrške, kao i psihološko savetovanje. Takođe smo imali savetovanje koje se tiče sigurnih, seksualnih praksi, uz besplatno i anonimno testiranje na sifilis i HIV", kaže Brkljač.

Goran Miletić iz Beograd Prajda kao jedan od najvećih gubitaka vidi smanjenje vidljivosti LGBTI+ zajednice.

"Zajednica će izgubiti dosta, budući da je Prajd info centar bio ključno, permanentno mesto, koje je bilo potpuno javno i koje je bilo vidljivo svakom građaninu Srbije 365 dana u godini", kaže Miletić.

U Prajd info centru su se održavali i edukativni događaji, paneli, izložbe, projekcije filmova i predavanja o problemima, izazovima i istorijom LGBTI+ zajednice u Srbiji.

Kako je do Prajd info centar do sada finansiran?

Prema rečima Gorana Miletića, godišnje je za rad ovog prostora bilo potrebno 60.000 evra. To je uključivalo sve troškove - od iznajmljivanja lokala, do plata zaposlenih.

Kako dalje objašnjava za RSE, prostor Prajd info centra su kroz godine, u različitim periodima, finansirale ambasade Švedske, Norveške, Nemačke, Holandije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.

Iz ambasade Norveške su za RSE rekli da "usled smanjenja budžeta u poslednje dve godine" ne raspolažu sredstvima za direktnu podršku Prajd info centra.

Iz ambasade Kanade kažu da podržavaju niz projekata u regionu, ali da nije bilo prijava za projekat daljeg finansiranja ovog Centra.

Oni napominju da su kroz Kanadski fond za lokalne inicijative podržali otvaranje Prajd info centra, kao i da svake godine podržavaju sam Prajd u Beogradu.

Odgovor iz drugih ambasada nije stigao do objavljivanja teksta.

Koordinator Prajd info centra Aleksandar Savić ističe da bi ovakav prostor, koji je namenjen informisanju o LGBTI+ zajednici u Srbiji, trebalo da ustupi država.

"U nekoj normalnoj zemlji grad bi trebalo da ustupi prostor, s obzirom na to da mi radimo nešto što je od javnog interesa", kaže Savić.

Međutim, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao ni iz kabineta grada Beograda, nisu odgovorili na pitanja RSE o mogućnosti finansijske podrške Prajd info centra.

Nastavak rada van prostora

Kako objašnjava Nikola Brkljač, nakon zatvaranja Prajd info centra događaji će se i dalje organizovati, ali u drugim prostorima.

"Mi smo se do sada fokusirali na prizivanje zajednice da dođe nama, dok ćemo sad da se fokusiramo na to da mi zapravo dođemo zajednici. Mislim da je jako bitno da Beograd Prajd bude prisutan na mestima van ta četiri sigurna zida koje smo imali", kaže on.

Međutim, Goran Miletić smatra da to nije dovoljno.

"Činjenica da će biti toga na drugim mestima ne može u potpunosti da nadomesti nedostatak Prajd info centra. Kada se događaj desi, on se samo desi. Suština Prajd info centra je bila ta da kada bilo ko prođe, vi vidite staklo, ogroman izlog na kome je LGBTI+ zastava i logo Beograd Prajda", kaže Miletić.

'Preživljeni' napadi na Prajd info centar

Nikola Brkljač podseća da je ovaj lokal tokom šest godina svog postojanja često bio meta napada.

"Prostor je preživeo 24 zabeležena i policiji prijavljena napada, koja se tiču direktnog uništavanja Centra i direktne pretnje po bezbednost onih koji su bili u prostoru. Nijedan od tih slučajeva, nažalost, nije adekvatno procesuiran", kaže Brkljač.

Pojašnjava da su napadi zabeleženi, prijavljeni sa video zapisima, dokazima i izjavama.

"Prajd info centar će i nakon tog zatvaranja stvarno biti jedan primer toga kako jedna državna institucija, kao što je Ministarstvo unutrašnjih poslova, nije uspela da sankcioniše nijedan od napada koji se desio", kaže Brkljač.

Neki od poslednjih napada na ovaj lokal zabeleženi su u februaru ove godine.

Početkom tog meseca dogodio se i prvi slučaj fizičkog napada na osobu koja je zaposlena u Prajd info centru.

Tada je, prema navodima ovog Centra, nepoznat mladić fizički nasrnuo na pripadnika obezbeđenja Prajd info centra.

Napad se dogodio i na Božić koji obeležavaju pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar, 7. januara, kada je polomljen izlog na ulazu u prostorije.

Neretko je i skidana zastava duginih boja koja je stajala na ulazu u Prajd info centar, a više puta je i žvrljan izlog.

Krajem maja 2023, nepoznati počinioci bacili su crvenu farbu na vrata lokala i isečeni su kablovi sa sigurnosnih kamera.

U junu 2022. godine izlog Prajd info centra osvanuo je oblepljen nalepnicama sa neonacističkim porukama. Na njima su bili istaknuti keltski krst, međunarodni simbol neonacista, kao i dvoglavi orao koji se koristio tokom nacističke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Policija je povodom tog incidenta saopštila da nema elemenata krivičnog dela.

Međutim, u Srbiji postoji Zakon o zabrani isticanja neonacističkih i fašističkih simbola koji predviđa prekršajne kazne.

Ovo su samo neki od napada na prostorije Prajd info centra.

Nevladina organizacija "Da se zna", koja pruža pravnu i psihološku podršku LGBTI+ osobama, tokom 2023. godine dokumentovala je više od 80 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima te zajednice u Srbiji.

*Tekst je 25. septembra 2024. dopunjen odgovorom ambasade Kanade.

Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković