Sindikat "Sloga" najavio je da će podneti više kolektivnih tužbi protiv banaka koje posluju u Srbiji zbog, kako tvrde, "nezakonite dobiti koju stiču od različitih provizija i naknada".
U Srbiji se tako nastavlja polemika između bankara i klijenata u vezi sa naknadama koje banke naplaćuju, pre svega korisnicima kredita, naročito stambenih, a koja je zaoštrena poslednjih meseci usled dve sudske presude – jedne pravosnažne i jedne prvostepene – donete u korist klijenata.
Gotovo svako ko se u Srbiji poslednjih godina rešio da uzme stambeni kredit, suočio se sa veoma skupom stavkom osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
To je bio ili obavezan preduslov za odobravanje stambenog kredita ili je bez tog osiguranja kamata bila značajno veća (za nekoliko procenata koji bi drastično podigli konačnu sumu za otplatu), a njegova svrha je obezbeđenje banke da će dobiti novac ukoliko klijent prestane da plaća rate.
Upravo zbog toga što, kako tumače, korist ima banka, a ne klijent, u Udruženju klijenata Efektiva smatraju da je banka ta koja bi trebalo i da snosi trošak. A taj trošak nije mali.
Premija osiguranja stambenog kredita kod NKOSK iznosi minimum 1,5 odsto od iznosa kredita, ali je u praksi često i 2 i više procenata. Primera radi, u Efektivi navode da je prosek oko 2.5 odsto.
Ako za računicu uzmemo samo minimum, za zajam od, na primer, 50.000 evra, klijent je na osnovu osiguranja plaćao 750 evra. Ukoliko uzmemo prosek na koji ukazuje Efektiva, onda je ta suma čak 1.250 evra.
"U Srbiji je osigurano oko 90.000 stambenih kredita. Što u švajcarskim francima, što u evrima", rekao je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.
Krajem avgusta ove godine, Treći osnovni sud u Beogradu je u prvostepenoj presudi u slučaju koji je jedan dužnik vodio protiv banke, presudio da je naplata premije osiguranja kod NKOSK bila nezakonita, odnosno da je reč o ugovornom odnosu između banke i NKOSK, gde banka osigurava svoj plasman, te da, ako želi da taj teret prenese na klijenta, to može da učini samo kroz kamatu, a ne navodeći premiju osiguranja kao trošak klijenta u ugovoru o kreditu.
Takođe, u maju ove godine, pravosnažnom presudom Višeg suda u Somboru, banka će klijentu koji ju je tužio morati da vrati novac uzet na osnovu troška obrade kredita. U konkretnom slučaju taj iznos bio je oko 450 franaka.
Dejan Gavrilović kaže da, s obzirom na slučaj iz Sombora, očekuje da će i presuda za naplatu osiguranja kod NKOSK biti potvrđena.
"Tako da mi verujemo da će i ta presuda i svi sporovi tog tipa postati pravosnažni, u korist klijenata i da će banke morati da građanima vrate taj novac", navodi Gavrilović.
U Narodnoj banci Srbije ne žele da komentarišu sporove klijenata i banaka i u odgovoru koji smo dobili navodi se da "NBS obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika finansijskih usluga do momenta pokretanja sudskog postupka“".
"Imajući u vidu Ustavom Republike Srbije ustanovljeni položaj sudske vlasti koja je nezavisna, te da su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, Narodna banka Srbije ne može da komentariše pitanja koja su u isključivoj nadležnosti sudova", stoji u pisanoj izjavi NBS za RSE.
Stav Udruženja banaka je međutim da su "klijenti prihvatili da osiguraju kredit i da zauzvrat dobiju nižu kamatnu stopu", a da su se "naknadno setili da bi banka mogla da plati te obaveze".
Sličan je stav i Nacionalne korporacije u kojoj navode da, mada su banke te koje imaju korist jer su deo rizika prebacili na Korporaciju, i klijenti dobili značajno niže kamate.
Ipak, dve presude – jedna prvostepena i jedna pravosnažna - ohrabrile su Udružene sindikate Srbije "Sloga" da preko svojih pravnih zastupnika pokrenu sinhronizovanu akciju utuženja banaka koje posluju u Srbiji, a koje su, kako navode, "godinama nezakonito klijentima naplaćivale usluge".
Rekao je to za RSE predsednik sindikata, Željko Veselinović, koji je i sam platio osiguranje stambenog kredita kod NKOSK.
"Kada sam pitao - šta ja plaćam kod NKOSK? Da li to znači da sam ja osiguran u slučaju da jednog dana, ne daj bože, ne mogu da plaćam taj kredit? Rekli su – Ne! To država tako traži i to mora… Iako sam bio protiv toga, jednostavno, to su neka njihova pravila koja niste mogli da odbijete", kaže Veselinović za RSE.
Sada se advokati sa kojima sindikat "Sloga" sarađuje, pripremaju da njihove članove besplatno zastupaju u najavljenim sporovima sa bankama.
"Mi smo zatrpani pozivima, mejlovima, porukama na društvenim mrežama… Mislim da ima već preko 1.000 ljudi koji su se javili i koji bi želeli da preko nas pokrenu tužbu. Jednim delom su to članovi sindikata, jednim delom su to penzioneri i ljudi koji i nisu u sidnikatu. Vidim da su kivni, revoltirani i rešeni da tu stvar isteraju do kraja", rekao je RSE predsednik sindikata "Sloga".
Inače, prema dostupnim procenama koje su poslednjih meseci prenosili mediji, vrednost kredita u Srbiji koji su osigurani kod NKOSK iznosi više od tri milijarde evra.
Ako se na osnovu te sume napravi računica, ispada da su za osiguranje kod NKOSK klijenti izdvojili između 45 i 60 miliona evra i to je i iznos koji bi banke u Srbiji, ukoliko do toga dođe, morale da vrate građanima.
Facebook Forum