Dok azerbejdžanska vlast ovih dana pojačava pritisak na nezavisne medije i nevladin sektor, što je kulminiralo zatvaranjem biroa našeg radija i policijskim ispitivanjem novinara RSE – političke garniture u Beogradu, koje već nekoliko godina neguju dobre odnose sa Bakuom, upadljivo ćute. Ta je tišina posebno glasna kada dolazi iz redova demokratske opozicije koja je upravo za vreme svoje vlasti ojačala veze sa Azerbejdžanom.
Tašmajdanski park u centru Beograda. Na ovom poznatom i prometnom šetalištu od 2011. godine se pod azerbejdžanskom zastavom kočoperi statua Hejdara Alijeva. Bivši predsednik Azerbejdžana, koji je u tom delu sveta postao sinonim za diktaturu i represiju, danas ne privlači mnogo pažnje među prolaznicima. Neke od njih pitali smo koliko znaju o azerbejdžanskom režimu i tamošnjoj situaciji:
Dok je slaba informisanost građana o društveno-političkoj situaciji u dalekoj zemlji razumljiva, teže je objašnjivo zbog čega vlada tišina u političkim garniturama, naročito u redovima opozicione Demokratske stranke i od nje otcepljene Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića.
Koliko se glasno tada pričalo o srpsko-azerbejdžanskim projektima, toliko je danas uhoparajuća ćutnja o kršenju ljudskih prava i evidentnoj represiji koju sprovodi zvanični Baku.
Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku nije iznenađena ovim.
“Koliko god to zvučalo neočekivano, mislim da stranke u opoziciji imaju toliko sopstvenih problema da sasvim sigurno teško da imaju osećaj za nešto što se dešava u Azerbejdžanu. Čini se da je to model koji nije redak. Uspostavljali su oni tad dobre relacije i sa nekim drugim zemljama u kojima su se kršila ljudska prava, a da nisu u tom smislu reagovali. Prosto, čini se da je ekonomija nešto što nadjačava sve druge oblasti”, objašnjava naša sagovornica.
Upravo u vreme dok je većinu u parlamentu imala DS, a Tadić bio predsednik Republike, ovekovečeno je prijateljstvo sa autoritarnim režimom u Tašmajdanskom parku, gde je podignut spomenik kontroverznom azerbejdžanskom predsedniku, a nedaleko od njega i srpskom piscu Miloradu Paviću. Takav poslovni aranžman mogao bi se pozdraviti pošto se radi o poklonu Bakua glavnom gradu Srbije.
No, umesto zahvalnosti, tadašnja vlast otišla je i korak dalje pa se predsednik, na neki način, pridružio pohvalama azerbejdžanskoj liderskoj porodici. U društvu Alijevljevog sina i naslednika na vlasti Ilhama, nije štedeo reči prijateljstva.
“Ovo je dan kada se povezuju naše dve zastave, slavni ljudi iz naše istorije – osnivač modernog Azerbejdžana Hajdar Alijev i naš veliki pisac Milorad Pavić. Divni i veliki narod - azarski narod, za 'Hazarski rečnik' o kome je pisao Milorad Pavić”, rekao je Tadić juna 2011.
Bivši predsednik Srbije je, i nakon što je napustio kabinet Andrićevom vencu, nastavio da baštini saradnju sa Bakuom. Čest je gost u Azerbejdžanu, gde je postavljen na mesto člana odbora Međunarodnog centra Nizami Gandžavi.
Arzu Gejbulajeva, novinarka u Azerbejdzanskom servisu RSE, kaže za naš program da je reč o jednoj od mnogo vladinih organizacija koje se u osnovi bave lobiranjem za azerbejdžansku vladu.
Najveća takva organizacija je u Londonu, a njihovi tokovi novca su, kaže naša sagovornica, netransparentni.
“To je prilično maglovito područje. Ne zna se odakle dolazi novac. U ovom specifičnom slučaju azerbejdžanske centrale u Londonu, sve operacije finansira jedan ministar koji je blizak predsedniku i on je istovremeno vlasnik velikog biznisa u Azerbejdžanu. Njegov sin vodi poslove londonske centrale. Novac verovatno dolazi iz azerbejdžanskog energetskog sektora”, ističe Gejbulajeva.
Osim u prostorije Radija Slobodna Evropa, azerbejdžansko tužilaštvo je poslednjih nekoliko meseci izvelo slične upade i u druge inostrane firme i nevladine organizacije. Prema rečima Izabele Kisić, izvršne direktorke Helsinškog odbora za ljudska prava, postoji kontinuitet u represiji koju azerbejdžanska vlast sprovodi nad kritičkom mišlju u toj zemlji.
“Mnoge organizacije su paralisane i veliki broj naših kolega je uhapšen u poslednjih nekoliko godina, kao što su Lejla Junof ili Rasel Jafarov.”
Pitanje ljudskih prava u ovoj bivšoj članici SSSR-a jedno je od gorućih u regiji OEBS-a. Upravo zbog toga će Srbija, kao predsedavajuća ove organizacije, 2015. morati da se oglasi, zaključuje Izabela Kisić.
“Očekuje se od Srbije da kao predsedavajuća zemlja OEBS-a javno reaguje na takve slučajeve. Zahtevi civilnog društva će ići upravo ka Srbiji da razgovara sa predstavnicima azerbejdžanskih vlasti i da nešto učini za osolobađanje zaštitnika ljudskih prava i novinara. Oni su uhapšeni pod lažnim optužbama, kao što je zloupotreba poreza i slično. Naša istraživanja pokazuju da su to potpuno neosnovane optužbe i da se radi o politički motivisanim hapšenjima”, kaže Kisićeva.
