Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će Srbija postupati u skladu sa svojim interesima, koji su promenjeni nakon što je Izrael priznao Kosovo. On je tako odgovorio na novinarsko pitanje da li će i kada ambasada Srbije u Izraelu biti preseljena iz Tel Aviva u Jerusalim.
Danas, 1. jula, ističe rok predviđen Vašingtonskim sporazumom da Srbija preseli ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim. Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova potpisan je u septembru 2020. godine. Sporazum su sa tadašnjim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donaldom Trampom potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti.
Dokument je imao 15 istih tačaka koje su sa Sjedinjenim Državama potpisali i Srbija i Kosovo, a poslednja stavka dokumenta se razlikovala. Kosovo je potpisalo da je sa Izraelom usaglašeno međusobno priznanje, dok je Srbija potpisala da će do 20. septembra 2020. u Jerusalimu otvoriti državnu kancelariju, a do 1. jula 2021. godine preseliti ambasadu u taj grad.
"Mi smo imali dogovore, a ja sam imao i razgovor sa izraelskim premijerom i jasno sam mu rekao da nisam potpisao zajednički dokument sa Albancima i Amerikancima, već samo sa Amerikancima, a to se ticalo i odnosa Izraela prema nama", rekao je Vučić 1. jula.
Vučić je rekao da je Izrael priznao nezavisnost Kosova u međuvremenu, čime su interesi Srbije promenjeni. Dodao je da se "razgovara i sa Amerikancima i sa Evropskom unijom (EU)", ali nije dao više detalja o tim razgovorima.
"I nemojte da se sekirate za poziciju Srbije. Mi ćemo u skladu i sa međunarodnim javnim pravom, ali i sa interesima Srbije, a ti interesi su promenjeni od trenutka kada je Izrael priznao nezavisnost Kosova donositi odluke u budućnosti, poštujući prijateljstvo sa Izraelom, ali i poštujući i sebe. Ne možete da nam kažete - mi smo priznali nezavisnost na delu vaše teritorije, a vi ajde izvolite, zato što vas pritiskaju oni koji su i nas pritiskali, pa uradite to isto", rekao je Vučić.
Američki Stejt department je 30. juna saopštio da očekuje da će Srbija i Kosovo nastaviti da se pridržavaju obaveza Vašingtonskog sporazuma.
"Nadamo se da će naši partneri delovati u dobroj veri i nastaviti da se pridržavaju obaveza preuzetih u Vašingtonu", navedeno je u odgovoru Stejt department na pitanje Glasa Amerike u vezi sa poštovanjem odredbi Vašingtonskog sporazuma.
U odgovoru na pitanje kakva očekivanja Sjedinjene Države imaju od Srbije u vezi sa delom sporazuma koji podrazumeva premeštanje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim, neimenovani portparol Stejt departmenta naveo je i da "primena Vašingtonskog sporazuma stvara prilike za širu saradnju između strana i stvara osnov za buduće sporazume".
"Preuzete obaveze već donose korist građanima Srbije i Kosova i ohrabrujemo ih da nastave njihovu primenu", navodi se u odgovoru koji je preneo Glas Amerike.
Administracija bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa prihvatila je Jerusalim kao prestonicu Izraela 2017. a u maju 2018. premeštena je i ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim.
Oko statusa Jerusalima Izrael se spori sa Palestincima, koji smatraju da je taj grad "pod izraelskom okupacijom".
Prema rezoluciji 478 koju je 1980. godine usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), članice UN-a su se obavezale neće uspostavljati diplomatska predstavništva u Jerusalimu, a one koje su to učinile pozvane su da "povuku takve misije iz Svetog grada".
EU smatra da status Jerusalima nije rešen i protivi se otvaranju ambasada u tom gradu. Briselski zvaničnici su u više navrata podsećali na stav Unije da se sve ambasade država članica Unije, kao i kancelarija delegacije EU u Izraelu, nalaze u Tel Avivu.
Vučič o slučaju ćerki premijera Crne Gore
Vučić je rekao da će Srbija garantovati punu sigurnost ćerkama premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića koje su se prethodno požalile medijima da se ne osećaju bezbedno u Srbiji zbog „hajke koja je pokrenuta u beogradskim tabloidima“ usmerene na njihovog oca nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu 17. juna ove godine.
Vučić je rekao da ne može da utiče na pisanje medija i dodao da od toga nije trebalo praviti “predstavu za javnost“, već je trebalo samo obavestiti državne organe.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije 30. juna je saopštilo da ne postoje konkretna saznanja o mogućem ugrožavanju bezbednosti ćerki predsednika Vlade Crne Gore Zdravka Krivokapića.
Kako se navodi u saopštenju MUP-a, reč je o štićenim ličnostima u Crnoj Gori, i da policija preduzima mere njihovog obezbeđenja dok borave u Beogradu, kao i da sa ćerkama Krivokapića imaju redovan telefonski kontakt.
One se do sada policiji nisu požalile da se osećaju ugroženo u Srbiji, ističu u MUP-u i dodaju da ni MUP Crne Gore nema saznanja o ugroženoj bezbednosti ćerki crnogorskog premijera.
Vučić: Proveriću stanje u ustanovama socijalne zaštite
Kada je reč o slučaju navoda o zlostavljanju dece u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji, Vučić je rekao da je bio užasnut slikama o tome koje potiču iz perioda prethodne vlasti.
„Ako se te stvari nisu popravile, onda to ide na sramotu nadležnom ministarstvu“, rekao je Vučić.
On je rekao da će se lično postarati da poseti neku od ustanova i vidi u kakvom stanju žive deca tamo. On je rekao da ima uveravanja nadležnih organa da je stanje drugačije nego što se tvrdi.
Međunarodna organizacija za ljudska prava osoba sa invaliditetom Disability Rights International (DRI) iz Vašingtona i Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S iz Srbije objavili su 24. juna istraživanje “Zaboravljena deca Srbije”.
“Ovaj izveštaj se zasniva na nalazima prikupljenim tokom 2019. godine i informacijama koje su DRI i MDRI-S prikupile do vremena njegovog objavljivanja i odnosi se prevashodno na položaj dece, ukazujući na kršenja ljudskih prava koja nisu razrešena i koja se i dalje dešavaju u institucijama socijalne zaštite”, navodi se u publikaciji.
Više nevladinih organizacija za ljudska prava, koje su članice Platforme za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava, saopštilo je 29. juna da "izražava duboku zabrinutost u vezi sa stanjem u institucijama socijalne zaštite i dokazima o sistemskom zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u ovim ustanovama".
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Srbije pozvalo je 30. juna ovu grupu nevladinih organizacija da neodložno i hitno dostave jasne dokaze o tim navodima.
Nakon toga, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević najavila je osnivanje stručnog tima koji će utvrditi šta se tačno dešavalo u ustanovama socijalne zaštite, nakon što je ukazano na zlostavljanje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
