Dok zvaničnici Srbije smatraju da Nacionalni savet Albanaca dodelom priznanja organizatorima referenduma na jugu Srbije 1992. godine nema nikakve veze sa ciljevima tog saveta, čelnik tog tela uverava da je time samo odato priznanje ljudima koji su donosili demokratiju u albansku zajednicu i odbija bilo kakvu primisao da je taj čin neka vrsta politizacije.
"Nacionalni savet Albanaca je dodelio priznanje organizatorima referenduma 1992. zato što je to naše političko, kulturno i identitetsko nasleđe", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ragmi Mustafa, predsednik Naconalnog saveta Albanaca.
"Mislimo da su tada u Jugoslaviji, kada se izlazilo iz monističkog vremena, a organizovanje pluralističkog društva bilo veoma teško, ljudi radili na tome da donose demokratiju i u albansku zajednicu, a time su postavili i političku orijentaciju Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Ono što je Nacionalni savet hteo jeste samo da se prizna njihov rad i angažovanje i da izrazi poštovanje prema našem nasleđu", dodaje Mustafa.
Zahvalnice su pre dva dana dodeljene organizatorima referenduma u tri opštine na jugu Srbije: Bujanovac, Preševo i Medveđa. Referendum je održan 1. i 2. marta 1992. godine, a na njemu se većinsko albansko stanovništvo iz tih opština gotovo stopostotno (98 posto glasova) izjasnilo za "političku i teritorijalnu autonomiju uz mogućnost pripajanja Kosovu".
Priznanja za izuzetan doprinos u organizaciji tog događaja dobili su osnivač i dugogodišnji predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Riza Haljimi, članovi Demokratske partije Albanaca (DPA) Ali Ahmeti, Ibrahim Kadriu i Šaip Duraku, kao i predsednica ogranka PDD u Preševu Ardita Sinani.
Na drugoj strani, visoki zvaničnici Srbije komentarišu ovaj čin dodeljivanja priznanja onima koji su organizovali referendum koji se u Srbiji smatra nelegalnim, kao nešto što ne spada u ciljeve delovanja nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine u Srbiji.
"Ovaj referendum, kao što i sami znate, međunarodna zajednica nije priznala, a neki ljudi koji su dobili nagrade su u to vreme imali dvanaest godina i izlišno je bilo kakav komentar da dam s obzirom na neozbiljnost i neodgovornost ljudi koji su to odradili", komentariše dodeljivanje zahvalnica za referendum na jugu Srbije početkom devedesetih godina predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, Zoran Stanković.
"Ja još jednom pozivam Nacionalni savet Albanaca da rešava pitanja iz svoje nadležnosti - ovo što su uradili ne spada u njihovu nadležnost - a prevashodno da rešava pitanje udžbenika na albanskom jeziku. Očekujem od njih da daju konstruktivne predloge, u skladu sa zakonima Republike Srbije, s obzirom da na taj predlog o udžbenicima od njih čekamo već nekoliko godina", dodaje Stanković.
Da je reč o potezu koji je "sušta suprotnost interesa građana", izjavio je Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, za dnevnik "Večernje novosti".
"Ovakav čin flagrantno izlazi van nadležnosti saveta nacionalnih manjina i mogu samo da zaključim da je ovo bio pokušaj zadobijanja medijske pažnje nečim što apsolutno nema bilo kakve logičke veze sa ciljem rada Saveta", kazao je Ružić.
Upitan da li dodela tih priznanja može da se vidi i kao politizacija, s obzirom na činjenicu da su podeljena bezmalo tri decenije posle referenduma na jugu Srbije i to baš u trenutku kada se u javnost puštaju i opcije o eventualnoj promeni granice, odnosno, razmeni teritorija između Kosova i Srbije, Ragmi Mustafa kaže da nema mesta priči o bilo kakvoj politizaciji.
"O tome, o razgraničenju, priča i ministar spoljnih poslova (Srbije, Ivica Dačić), kao i predsednik Republike (Aleksandar Vučić). Mislim da to nema veze u ovom kontekstu i ne znam šta bi bilo politizacija. Mi smo hteli samo da ispoštujemo naše političko, kulturno i društveno nasleđe", kaže Mustafa.
Svi oni koji rade za dobrobit i za prava svog naroda treba da se poštuju i da se cene, kaže za RSE Kujtim Sadriu, direktor Centra za istraživanje i monitoring iz Preševa, ali dodaje da ima rezerve u pogledu većine dobitnika zahvalnica za referendum.
"U tom smislu za sve one ljude koji su dobili zahvalnice, osim Ibrahima Kelmendija, koji drži do svog stava, to je samo politička igra jer gospodin (Riza) Halimi je čovek koji je penzioner parlamenta Srbije, koji je na tom referendumu od mog detinjstva pa do dan-danas manipulisao narodom, dizao tenzije", kaže Sadriu.
"Da su bili takvi patrioti – Riza Halimi ili Ragmi Mustafa – oni bi bojkotovali srpske institucije, ne bi bili na funkcijama po zakonima i Ustavu Srbije, nego bi osvojili autonomiju kako su osvojili republiku u Kačaniku (Republika Kosovo, albanski Republika e Kosoves, bila je država kosovskih Albanaca proglašena 1990. u Kačaniku od strane bivših albanskih članova Skupštine SAP Kosovo, raspuštene 1990. pod Miloševićevim režimom posle antibirokratske revolucije. Njeni predstavnici su je, držeći sebe jedinim legitimnim predstavnicima nekadašnje kosovske vlasti, prvo proglasili republikom u sastavu Jugoslavije, a 1991. proglasili nezavisnost, prim. aut). Iz mog ugla, to je samo nekakav politički gaf i ništa drugo nije", dodaje Kujtim Sadriu.
Upitan može li, ipak, dodela ovih priznanja imati neke ozbiljnije konsekvence, Sadriu kaže da ne veruje u to.
"Možda je to neka igra s obzirom da se sada vode priče o razgraničenju i od strane moćnih sila, ali oni koji proklamuju referendum nisu zainteresovani za to", ocenjuje Kujtim Sadriu za RSE.
Politički predstavnici Albanaca iz tri opštine na jugu Srbije, među kojima je i Ragmi Mustafa, usvojili su nekoliko zajedničkih političkih platformi, poslednju u julu 2018. godine, kojom su ovlastili predstavnike Kosova da ih predstavljaju na pregovorima sa Beogradom u Briselu.
Facebook Forum