Srbi na severu Kosova su na najave o početku sprovođenja sporazuma o integrisanom upravljanju granicama odgovorili protestom.
Premijeri Kosova i Srbije, Hashim Thaçi i Ivica Dačić, na poslednjem sastanku u Briselu složili su se na sprovođenju ovog sporazuma na prelazima sa Srbijom, a koji je postignut još tokom tehničkog dijaloga Prištine i Beograda.
Dok zvaničnici Srbije insistiraju da EULEX vrši izvršnu ulogu pri sprovođenju sporazuma, Srbi na severu kažu da bi njegova implementacija značila priznanje granica Kosova.
Marko Jakšić jedan od lidera Srba na severu ističe da je integrisano upravljanje granicama protiv Ustava Srbije.
“Država Srbija faktički je protiv Ustava ako se unutar jedne zemlje postavi granica. To znači da je Srbija priznala na svoj način još jednu albansku državu na Balkanu. To je suštinsko fundamentalno pitanje a ono glasi da je to protiv Ustava, zakona jer gradi još jednu državu na prostoru države Srbije. Postoji žalba Ustavnom sudu i mi se nadamo da će Ustavni sud da kaže ono što i jedino realno i moguće, a to da je postavljanje carina nešto sto rapidno i drastično krši ustav države Srbije”, smatra Jakšić.
Prethodno je nezvanično bilo rečeno da je sporazum o uspostavljanju zajedničkih carinskih prelaza na granici takav da Srbija neće morati da prizna Kosovo, dok će upravljanje vršiti kosovski i srbijanski carinici, kao i oni iz misije EU – EULEX-a.
Stručnjak za bezbednost, Agim Musliu, navodi da može doći do provokacija srpske strane ukoliko ne dođe do zajedničkog delovanja međunarodnih strana i domaćih institucija.
“Može biti povremenih provokacija, ali sve zavisi od delovanja KFOR-a, EULEX-a i policije Kosova, odnosno Vlade Kosova. Ako im se pruži šansa za to, onda će se radikalizovati delovanje srpske policije u civilu, a koja je pod diktatom Beograda”, kaže on.
Adrijana Hodžić, šefica administrativne kancelarije u severnom delu pri vladi Kosova, navodi da bi ovaj sporazum, ukoliko se sprovede, mogao znatno promeniti situaciju nabolje po pitanju kontrole, prelaska robe pa i vladavine prava. Ona međutim naglašava da protest Srba protiv ovog sporazuma izazivaju oni koji imaju dobitak od ovakve situacije.
“Ko stoji iza toga? Ko je taj kome ne odgovara kontrola prelaska robe sa jedne na drugu stranu. Ukoliko imamo pravi i realni odgovor na ovo pitanje, onda ćemo videti gde su građani, a gde su te pojedine grupe kojima trebaju alternativni prelazi i koji ne žele nikakvu kontrolu na severu. To su interesne grupe kojih iskreno rečeno ima i na severu i na jugu kojima odgovara status quo jer im to omogućava da njihov biznis raste i da oni dobro zarađuju. A žrtve su definitivno građani”, kaže Hodžić.
Premijeri Kosova i Srbije, Hashim Thaçi i Ivica Dačić, na poslednjem sastanku u Briselu složili su se na sprovođenju ovog sporazuma na prelazima sa Srbijom, a koji je postignut još tokom tehničkog dijaloga Prištine i Beograda.
Dok zvaničnici Srbije insistiraju da EULEX vrši izvršnu ulogu pri sprovođenju sporazuma, Srbi na severu kažu da bi njegova implementacija značila priznanje granica Kosova.
Marko Jakšić jedan od lidera Srba na severu ističe da je integrisano upravljanje granicama protiv Ustava Srbije.
“Država Srbija faktički je protiv Ustava ako se unutar jedne zemlje postavi granica. To znači da je Srbija priznala na svoj način još jednu albansku državu na Balkanu. To je suštinsko fundamentalno pitanje a ono glasi da je to protiv Ustava, zakona jer gradi još jednu državu na prostoru države Srbije. Postoji žalba Ustavnom sudu i mi se nadamo da će Ustavni sud da kaže ono što i jedino realno i moguće, a to da je postavljanje carina nešto sto rapidno i drastično krši ustav države Srbije”, smatra Jakšić.
Prethodno je nezvanično bilo rečeno da je sporazum o uspostavljanju zajedničkih carinskih prelaza na granici takav da Srbija neće morati da prizna Kosovo, dok će upravljanje vršiti kosovski i srbijanski carinici, kao i oni iz misije EU – EULEX-a.
Stručnjak za bezbednost, Agim Musliu, navodi da može doći do provokacija srpske strane ukoliko ne dođe do zajedničkog delovanja međunarodnih strana i domaćih institucija.
“Može biti povremenih provokacija, ali sve zavisi od delovanja KFOR-a, EULEX-a i policije Kosova, odnosno Vlade Kosova. Ako im se pruži šansa za to, onda će se radikalizovati delovanje srpske policije u civilu, a koja je pod diktatom Beograda”, kaže on.
Adrijana Hodžić, šefica administrativne kancelarije u severnom delu pri vladi Kosova, navodi da bi ovaj sporazum, ukoliko se sprovede, mogao znatno promeniti situaciju nabolje po pitanju kontrole, prelaska robe pa i vladavine prava. Ona međutim naglašava da protest Srba protiv ovog sporazuma izazivaju oni koji imaju dobitak od ovakve situacije.
“Ko stoji iza toga? Ko je taj kome ne odgovara kontrola prelaska robe sa jedne na drugu stranu. Ukoliko imamo pravi i realni odgovor na ovo pitanje, onda ćemo videti gde su građani, a gde su te pojedine grupe kojima trebaju alternativni prelazi i koji ne žele nikakvu kontrolu na severu. To su interesne grupe kojih iskreno rečeno ima i na severu i na jugu kojima odgovara status quo jer im to omogućava da njihov biznis raste i da oni dobro zarađuju. A žrtve su definitivno građani”, kaže Hodžić.