Sprema li se u kontrateža vladajućem korpusu stranaka

U danu kada su u Srbiji raspisani vanredni parlamentarni izbori, pažnju dela javnosti privukle su informacije, koje su preneli mediji o formiranju predizborne koalicije pod nazivom Demokratski front. Nosilac izborne liste, koja bi trebalo da se suprostavi bloku koji predvodi Srpska napredna stranka – čija je popularnost prema istraživanjima javnog mnjenja dostigla zenit, prema tim navodima je počasni predsednik Demokratske stranke Boris Tadić. Istovremeno otvara se i pitanje da li bi takav novi politički blok doprineo ukrupnjavanju oslabljene opozicije?

Sprema li se u Srbiji nova politička opcija - kontrateža korpusu stranaka koje će u martovskoj izbornoj utakmici predvoditi Srpska napredna stranka – stožer aktuelne vlasti u tehničkom mandatu? Reagujući na takvu mogućnost, nesuđeni lider novog opozicionog bloka Boris Tadić, koji bi mu, kako mediji prenose priključio članove DS-a nezadovoljne učinkom lidera stranke Dragana Đilasa zbog čega su nedavno podržali njegovu smenu, u pisanoj izjavi medijima negirao je da je do sada bilo takvih razgovora, ne isključivši međutim u potpunosti takvu mogućnost:

„Eventualno formiranje demokratskog bloka zavisiće isključivo od potreba naše političke realnosti i od toga koliko taj blok može da doprinese neophodnom smanjenju opasne razlike između opozicije i vlasti koja ugrožava demokratiju u Srbiji i obesmišljava višepartijski sistem”, saopštio je Tadić.

Na članstvo u zajedničkoj opozicionoj opciji načelno su pristale partije Zajedno za Srbiju, nekadašnjeg potpredsednika DS-a Dušana Petrovića i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Protiv su se već izjasnili nekadašnji visoki funkcioneri demokrata Čedomir Jovanović i Zoran Živković koji danas predvode Liberalno demokratsku partiju i Novu stranku.

Da je neformalnih razgovora bilo, Radiju slobodna Evropa potvrđeno je u strankama koje su se izjasnile kao potencijalne članice Demokratskog fronta.

Zamenik p​redsednika Lige socijaldemokrata Bojan Kostreš za naš program kaže da, osim proklamovane ideje, stranačka vođstva još nisu razmatrala konkretne detalje funkcionisanja eventualne predizborne koalicije.

„Pojavila se potreba da se građanski centar u Srbiji konsoliduje i da probamo da sednemo svi zajedno za isti sto i za početak razgovaramo da li možemo da se ujedinimo i pružimo građansku alternativu aktuelnoj vlasti na izborima koji su raspisani. Samom činjenicom da se za 28 minuta raspisuju izbori, znači da ćemo morati pod hitno da sednemo. Nisu donete političke odluke, nego je to ideja u komunikaciji među ljudima koji su inače zaduženi za komuniciranje među strankama“, kaže Kostreš.

Ukrupnjavanje i fragmentiranje

Istovremeno partiji Zajedno za Srbiju, čiji stranački vrh čine mahom bivši funkcioneri Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove, nekada koalicionih partnera, potpuno je prirodna saradnja sa opcijama sličnih političkih programa, objašnjava njen funkcioner Srđan Srećković.

„Kada budu počeli zvanični razgovori, mi ćemo u njima učestvovati. Sigurno ćemo vrlo konstruktivno nastupati, sa željom i ciljem da se jedna takva alternativna politička ponuda, definiše i ponudi građanima Srbije“, smatra Srećković.

Demokrate, koje i dalje tresu unutarstranački sukobi i rapidan pad podrške među glasačima, čiji je Tadić aktuelni počasni predsednik, nemaju ništa više informacija od onih koje su posredstvom medija dospele u javnost.

Šef njihove poslaničke grupe Borislav Stefanović kaže da se samostalno spremaju za izbore, okupljajući oko sebe intelektualce, nevladin sektor i sindikate. Na nagađanja da bi njihov bivši lider, sa delom nezadovoljnih članova, mogao da ih napusti i oformi novi politički blok, ovako odgovora:

„Zaista ne želim da verujem da je tako nešto moguće. Ako eventualno neko odluči da napusti stranku, to je lična odluka svakoga od njih i suštinski govori o njima, a ne o demokratskoj stranci. Ako se to desi, mi ćemo imati potpuno jasan stav naših stranačkih organa i mislim da je šteta da ljudi, koji se možda u nekom trenutku ne slože sa politikom stranke, ili im se možda ne dopada rukovodstvo stranke, odluče da potraže artikulaciju za svoje stavove u nekoj drugoj partiji. Mislim da je to nešto što je Demokratska stranka jako često gledala u svojoj istoriji i kao što znate nije imala nikakve ni loše ni dramatične posledice“, uverava Borislav Stefanović.

Priče o formiranju novog opoziconog bloka, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković pripisuje izbornoj strategiji partija koje se trenutno bave svojim šansama da uđu u parlament, ili vladajuću koaliciju. Iako na prvi pogled ova inicijativa deluje kao pokušaj ukrupnjavanja opozicije, u svom krajnjem ishodu mogla bi imati potpuno suprotan efekat, upozorava Stojiljković:

„To je logika recimo povezivanja Čanka, Petrovića i ostalih. E, sad je pitanje ako vi istovremeno pucajući na biračko polje ukrupnjavajući sebe eventualno dovodite u poziciju da fragmentirate drugog, onda su efekti sa stanovišta uticaja odgovarajuće orijentacije opozicije nikakvi. Tu se onda radi o preraspodeli istog biračkog tela. Naime, aludiram ako će se Tadić naći na toj listi, povući deo ljudi iz Demokratske stranke, onda će to smanjiti njen prostor, ali neće dati ukupni rezultat za opoziciju“, zaključuje Stojiljković.

Vanredni parlamentarni izbori raspisani su za 16. mart. Istog dana biće održani izbori za beogradski parlament.