U beogradskom kvartu Savamala, ispod Brankovog mosta, uskoro bi trebalo da bude podignut spomenik jevrejskim žrtvama Holokausta. Planirano je da spomen-obeležje, čiju izradu i podizanje finansira Opština Savski venac, bude postavljeno u ulici u kojoj su nacisti u specijalnom kamionu – „dušegupki“, otrovnim gasom gušili logoraše.
Ulica braće Krsmanović, smeštena u starom delu Beograda poznatijem kao Savamala, danas je tranzitna zona za teške kamione i istovremeno neformalni centar urbane gradske kulture.
Malo je poznato da je pre sedam decenija upravo u njoj počinjala agonija za zarobljenike iz logora za Jevreje na Starom sajmištu, odakle ih je u smrt vozio kamion-ubica, poznatiji kao „dušegupka“.
Istoričar Milan Koljanin objašnjava zašto je ova lokacija važno mesto sećanja:
„Tom maršutiom je prolazio kamion-gasna komora. Pored srušenog mosta kralja Aleksandra je u vremem nemačke okupacije bio izgrađen pontonski most, tako da je kamion koji je vodio zarobljenike, uglavnom žene i decu iz jevrejskog logora na Sajmištu, odatle prelazio na beogradsku stranu. Tu bi jedan od dvojice podoficira spojio izduvnu cev kamiona sa unutrašnjošću kamiona i odatle bi krenuo prema stratišu Jajincima. Za vreme vožnje bi nesrećni zarobljenici iz logora bili ubijeni.“
S namerom da obeleži ovaj toponim smrti, Opština Savski venac pokrenula je prošle godine inicijativu za podizanje spomenika u Ulici braće Krsmanović.
Formirana je petočlana komisija, u kojoj su bili predstavnici jevrejske zajednice, Opštine, te istoričari i arhitekti. Na konkurs je pristiglo šest radova, a komisija je bodovanjem odabrala pobednički, čiji će autor biti predstavljen javnosti tokom ove sedmice.
Opština je za ovaj projekat izdvojila 2.000.000 dinara (oko 17.000 evra), a plan je da spomenik bude svečano otkriven 24. aprila, na Dan sećanja na žrtve Holokausta, kaže Branimir Gajić, član Opštinskog veća Savskog venca.
„Naša je obaveza da podsetimo na ono što se desilo, posebno u svetlu činjenice da se u javnosti nedovoljno zna o tome šta se dešavalo u jednoj konkretnoj ulici u Savamali na teritoriji današnje Opštine Savski venac“, kaže Gajić.
On dodaje da je ambijent ulice u kojoj će spomenik biti postavljen, nepromenjen u odnosu na vreme kad se zločin dogodio.
„Na samom spomeniku se nalaze otisnuti tragovi guma, koji predstavljaju kamion koji je tuda svakodnevno vozio i ubijao. Kroz spomenik se uočava vizura Sajmišta u daljini – tu je jedan vertikalni otvor kroz koji se vidi Sajmište, zatim jedan visoki horizontalni kroz koji se vidi nebo i jedan nisko postavljen koji simboliše decu koja su tu stradala. Reč je o dve betonske ploče između kojih može da se uđe i da se probudi osećaj davljenja i gušenja u strašnom prostoru tog ’kamiona-ubice’“, objašnjava naš sagovornik.
Kroz Ulicu braće Krsmanović je od marta do kraja maja 1942. prošlo oko 8.000 jevrejskih zarobljenika. Svi oni su na ovom „tranzitu smrti“ ubijeni na monstruozan način, u agoniji koja je trajala dvadesetak minuta.
Iako smatra da je obeležavanje ovog mesta važan korak u memorijalizaciji, presednik Saveza jevrejskih opština Srbije, Ruben Fuks, podseća da Topovske šupe i Staro sajmište, dva najveća mesta stradanja Jevreja na području Beograda, još uvek nisu adekvatno obeleženi.
„Ta dva mesta su danas još uvek ruglo. Topovske šupe su simbolički i formalno obeležene jednom malom pločom. Za to mesto postoji plan da tu bude izgrađen trgovinski centar. To je plan kompanije 'Delta'. S druge strane, tu je Staro sajmište, mesto gde možete naći kafiće, restorane, teretanu, fakultet, stambene objekte... Sajmište je strašnop zapušteno, zaraslo u korov i travu“, ističe Fuks i nada se da će na Starom sajmištu biti izgrađen memorijalni komplek su čast žrtava Drugog svetskog rata.
Ulica braće Krsmanović, smeštena u starom delu Beograda poznatijem kao Savamala, danas je tranzitna zona za teške kamione i istovremeno neformalni centar urbane gradske kulture.
Malo je poznato da je pre sedam decenija upravo u njoj počinjala agonija za zarobljenike iz logora za Jevreje na Starom sajmištu, odakle ih je u smrt vozio kamion-ubica, poznatiji kao „dušegupka“.
Istoričar Milan Koljanin objašnjava zašto je ova lokacija važno mesto sećanja:
„Tom maršutiom je prolazio kamion-gasna komora. Pored srušenog mosta kralja Aleksandra je u vremem nemačke okupacije bio izgrađen pontonski most, tako da je kamion koji je vodio zarobljenike, uglavnom žene i decu iz jevrejskog logora na Sajmištu, odatle prelazio na beogradsku stranu. Tu bi jedan od dvojice podoficira spojio izduvnu cev kamiona sa unutrašnjošću kamiona i odatle bi krenuo prema stratišu Jajincima. Za vreme vožnje bi nesrećni zarobljenici iz logora bili ubijeni.“
S namerom da obeleži ovaj toponim smrti, Opština Savski venac pokrenula je prošle godine inicijativu za podizanje spomenika u Ulici braće Krsmanović.
Formirana je petočlana komisija, u kojoj su bili predstavnici jevrejske zajednice, Opštine, te istoričari i arhitekti. Na konkurs je pristiglo šest radova, a komisija je bodovanjem odabrala pobednički, čiji će autor biti predstavljen javnosti tokom ove sedmice.
Opština je za ovaj projekat izdvojila 2.000.000 dinara (oko 17.000 evra), a plan je da spomenik bude svečano otkriven 24. aprila, na Dan sećanja na žrtve Holokausta, kaže Branimir Gajić, član Opštinskog veća Savskog venca.
„Naša je obaveza da podsetimo na ono što se desilo, posebno u svetlu činjenice da se u javnosti nedovoljno zna o tome šta se dešavalo u jednoj konkretnoj ulici u Savamali na teritoriji današnje Opštine Savski venac“, kaže Gajić.
On dodaje da je ambijent ulice u kojoj će spomenik biti postavljen, nepromenjen u odnosu na vreme kad se zločin dogodio.
„Na samom spomeniku se nalaze otisnuti tragovi guma, koji predstavljaju kamion koji je tuda svakodnevno vozio i ubijao. Kroz spomenik se uočava vizura Sajmišta u daljini – tu je jedan vertikalni otvor kroz koji se vidi Sajmište, zatim jedan visoki horizontalni kroz koji se vidi nebo i jedan nisko postavljen koji simboliše decu koja su tu stradala. Reč je o dve betonske ploče između kojih može da se uđe i da se probudi osećaj davljenja i gušenja u strašnom prostoru tog ’kamiona-ubice’“, objašnjava naš sagovornik.
Kroz Ulicu braće Krsmanović je od marta do kraja maja 1942. prošlo oko 8.000 jevrejskih zarobljenika. Svi oni su na ovom „tranzitu smrti“ ubijeni na monstruozan način, u agoniji koja je trajala dvadesetak minuta.
Iako smatra da je obeležavanje ovog mesta važan korak u memorijalizaciji, presednik Saveza jevrejskih opština Srbije, Ruben Fuks, podseća da Topovske šupe i Staro sajmište, dva najveća mesta stradanja Jevreja na području Beograda, još uvek nisu adekvatno obeleženi.
„Ta dva mesta su danas još uvek ruglo. Topovske šupe su simbolički i formalno obeležene jednom malom pločom. Za to mesto postoji plan da tu bude izgrađen trgovinski centar. To je plan kompanije 'Delta'. S druge strane, tu je Staro sajmište, mesto gde možete naći kafiće, restorane, teretanu, fakultet, stambene objekte... Sajmište je strašnop zapušteno, zaraslo u korov i travu“, ističe Fuks i nada se da će na Starom sajmištu biti izgrađen memorijalni komplek su čast žrtava Drugog svetskog rata.
