U Beogradu su svesni da će spoljna politika Srbije morati da se uskladi sa EU, ali i uvereni da domaća diplomatija i dalje ima manevarskog prostora. To je utisak nakon skrininga poglavlja 31 u Briselu. A trenutna razilaženja nastala su zbog ukrajinske krize i odnosa prema Rusiji.
U Beogradu je u Briselu tokom skrininga poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, stavljeno do znanja da će Srbija kako bude odmicala na putu proširenja, morati da usklađuje spoljnu politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
No, uverenje da prostora za manevar još ima, ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, bazira i na tome što ni zajednička spoljno-bezbednosna politika EU nije uvek do kraja konzistenta ni koherentna.
Nije dobro igrati se tim manevarskim prostorom u odnosu koji Srbiju treba da spremi za punopravno članstvo u EU, ocenjuje međutim Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji.
„Ta spoljna politika nije preterano razvijena u poređenju sa nekim drugim poglavljima, kao što je recimo životna sredina, po obimu zakonodavstva ali usklađivanje se odnosi upravo na ono što su zajednički stavovi, misije i intervencije EU. Tako da u tom smlislu Srbija ne može da računa na neki manevarski prostor u odnosu na države članice jer se govori o onome što je zajednička spoljna i bezbednosna politika koja je usaglašena između 28 država članica. Krajnji rok, koji je uvek bolje ispuniti ranije, jeste dan ulaska Srbije u članstvo u EU“, kaže Bobić.
Nivo usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU prošle godine je bio 88 odsto, dok je ove godine 57 odsto, na šta je uticala ukrajinska kriza. Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u intervjuu nemačkom listu "Handelsblat" da je srpska politička pozicija jasna - mi podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Između nas i ostalih evropskih zemalja postoji samo jedna razlika - mi ne uvodimo sankcije Rusiji".
Ministarka Jadranka Joksimović, koja je predvodila beogradski tim u Briselu, izjavila je tokom skrininga poglavlja 31, da će se Srbija prilagođavati spoljnoj politici EU.
„Mi smo zemlja kandidat, mi imamo obaveze i kako bude napredovao proces pridruživanja tako ćemo mi morati u sve većoj meri da koordiniramo i usaglašavamo našu spoljnu politiku sa evropskim standardima. Ali sa druge strane, ni sama zajednička spoljna i bezbednosna politika nije uvek do kraja ni konzistentna i nije uvek u potpunosti koherentna iako tome teži“, rekla je Joksimović.
Domaći zvaničnici dalje tvrde da stav Srbije u odnosu na ukrajinsku krizu i sankcije Rusiji nailazi na razumevanje u Evropskoj komisiji. Ali iz EU takođe stižu i upozorenja. Majk Devenport, šef Misije EU u Srbije je ovih dana rekao da bi Srbija kao zemlja kandidat trebalo da postepeno usklađuje svoje spoljnopolitičke pozicije sa EU, podsetivši da je to uostalom i deo obaveza iz poglavlja 31.
Ni u Briselu do momenta ulaska u EU ne očekuju apsolutnu usklađenost, kaže Maja Bobić, iako bi to bilo jako dobro za izgradnju poverenja između strana koje treba da budu veoma bliski partneri u formulisanju te politike u budućnosti.
„U tom smislu izgradnje jednog međusobnog poverenja i odnosa ne doprinosi čitavom odnosu i posmatranju Srbije od strane zemalja članica EU kao jednog pouzdanog partnera. Svakako bi bilo mnogo bolje da smo bili u prilici da se sa svim odlukama i ciljevima zajedničke spoljne i bezbednosne politike momentalno uskladimo. Ali moram da istaknem i ono što se često čuje, i zvanično i nezvanično, od evropskih zvaničnika da oni razumeju specifičnost položaja Srbije i da očekuju da će to usklađivanje biti završeno do stupanja u članstvo“, navodi Bobić.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da se očekuje da do marta 2015. godine bude okončan proces skrininga - analize usklađenosti srpskog zakonodavstva sa evropskim u svih 35 pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Srbija je do sad završila skrining za 11 poglavlja, a proces je u toku za još 21.
