“Ova suknja ima jednu skrivenu istoriju iz proleća 1998. godine”, napisano je hemijskom na plavoj suknji, zakačenoj na umetničkoj izložbi “Mislim na tebe” na gradskom stadionu u Prištini. Autorka izložbe je Aljketa Džafa Mripa iz Peći, sa trenutnom adresom u Londonu.
Veliki broj haljina ima neku svoju priču, kažu organizatori.
Izložba je deo kampanje za podizanje svesti i za pozivanje na solidarnost sa žrtvama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Podršku ovoj izložbi pružio je Nacionalni savet za preživele žrtve seksualnog nasilja tokom rata koji funkcioniše pod patronatom kosovske predsednice, Atifete Jahjage.
Ideja umetnice Aljketa Džafa Mripa bila je da se širom Kosova sakupe haljine za izložbu koja za cilj ima da predstavi figuru seksualno zlostavljene žene sa Kosova koja je pronašla snagu da preživi rat, i koja sada ima potrebu da bude prihvaćena i podržana od strane društva.
Građani Kosova su tokom proteklih mesec dana poklonili više od 5.000 suknji i haljina koje su postale deo izložbe otvorene u petak.
“Kada sam pre tri godine posetila Prištinu, čula sam na televiziji žrtve seksualnog zlostavljanja koje kažu da se njihov glas uopšte ne čuje, da nemaju institucionalnu, društvenu, a ni podršku porodice. Za mene je bilo čudno kako to da je ovo, i posle 13 godina od rata, i dalje problem. Društvo ih dalje gleda lošim okom i nemaju nikakav status. Počela sam da razmišljam kako bih mogla da na umetnički način doprinesem tome, da podignem svest i kod institucija ali i unutar društva.
Ideja zašto je izložba otvorena na fudbalskom stadionu jeste ta što, iako žene sada igraju fudbal, to je ipak svet muškaraca, mesto gde ima adrenalina, znoja, gde se čuju psovke. Preživele seksualnog zlostavljanja imaju potrebu za podrškom, posebno od muškaraca u porodici, i zato sam htela da one imaju neko posebno mesto u tom njihovom svetu. Takođe, kada se to njima desilo, one su bile ograničene i kao što je ovaj fudbalski stadion zatvoreni krug, tako ni one nisu imale gde da pobegnu”, kazala je Aljketa.
Predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, je na otvaranju izložbe kazala da je kampanja dokazala da Kosovo nema građane za gubljenje i da te žrtve nisu ostavljene same.
“Naš mir nikada neće bit potpun bez njihovog mira. Nadam se da preživeli osećaju olakšanje, jer evo gde smo. Nema nas i njih. Mi smo i jedno smo. Danas me ovaj fudbalski teren, ispunjen haljinama, ovaj prizor, ostavlja bez daha. S jedne strane zbog obima jednog pitanja koje se prećutkivalo ovoliko dugo. S druge strane, zbog nade koja se rađa iz ovog solidarisanja, ove podrške”, kazala je Jahjaga.
Žrtvama seksualnog nasilja u kosvskom ratu: "Mislim na tebe"
Na Kosovu smatraju da su oko 20.000 lica preživela seksualno nasilje tokom rata. Skupština Kosova je prošle godine, posle 15 godina, odlučila da kategoriju silovanih osoba tokom rata na Kosovu uvrsti u zakon o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika OVK i civilnih žrtava rata i njihovih porodica. Ovim se regulišu status i prava silovanih osoba, kao i penzija u iznosu od 300 eura. Taj zakon još nije implementiran.
Producentkinja izložbe Anna Di Lellio, koja je proteklih nedelja putovala po Kosovu u sklopu kampanje prikupljanja haljina, u izjavi za RSE kaže da je primetila dosta solidarnosti od strane ljudi čak i u ruralnim mestima, koja su se smatrala konzervativnim.
“Naravno, to ne prihvataju svi, ali dosta njih da. Tako je u svakom društvu. Zločin seksulanog zlostavljanja se najmanje prijavljuje, i ne možemo kriviti žene Kosova što o tome nisu govorile. Institucije treba da ih podrže, i ne samo predsednica zato što je žena, već svi. Usvojene zakonske izmene trebaju biti sprovedene i žene se moraju ubediti da se jave, jer ne mogu se dati penzije nekome ko se ne prijavi. To jeste izazov, ali porodice moraju da to prihvate kao torturu i brutalnost režima, a ne kao stid ili nešto što se veže za čast porodice”, kazala je ona.
Od svih sakupljenih haljina autorka će napraviti skulpturu koja će biti postavljena u centru Prištine.
U medjuvremenu, premijer Kosova Isa Mustafa u petak je u Prištini otkrio spomenik sa natpisom “Heroine”, posvećen doprinosu i požrtvovanju žena tokom rata na Kosovu.