Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu (Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo) za sedam dana biće spreman za sudski rad i vođenje sudskih postupaka, saznaje Radio Slobodna Evropa.
Ta informacija stigla je nakon što je u sredu u sedištu suda u Hagu utvrđeno da je devet od ranije spornih pravila usklađeno sa Ustavom Kosova. Sada zavisi od Specijalizovanog tužilaštva kada će pokrenuti postupke i podignuti optužnice.
Predsednica Specijalizovanih veća Ekaterina Trendafilova saopštila je danas da je ova odluka važna jer ona predstavlja garanciju da su Pravila u skladu sa najvišim standardima ljudskih prava, obezbeđuje robustan sistem zaštite pojedinaca koji mogu doći u opasnost zbog učešća u postupku.
Konačno, kada Pravilnik stupi na snagu za sedam dana, neće postojati nikakva pravna prepreka za primanje podnesaka ili optužnice Specijalizovanog tužilaštva, dodala je Trendafilova.
Pravila koja su bila u suprotnosti sa kosovskim Ustavom ticala su se odsustva sudija, osnova specijalnih istražnih mera, pretresa i zaplene od strane specijalnog tužilaca, stručnog ispitivanja, pritvora te statusa oslobođene osobe.
U aprilu ove godine je ocenjeno da devet od 208 pravila ključnog dokumenta za sudske procese, Pravilnika o postupku i dokazima, nisu bila u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova, te je u međuvremenu došlo do njihovih izmena i dopuna.
Ovaj dokument naglasak stavlja na zaštitu svedoka, žrtava i drugih osoba koje su izložene riziku zbog svedočenja ili saradnje sa Specijalizovanim većima.
Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu istraživaće zločine koje su "pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinili nad etničkim manjinama i političkim rivalima" od 1998. do kraja 2000. godine, kako je u svom izveštaju Savetu Evrope naveo švajcarski senator Dik Marti.
Specijalni sud ima nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima prema kosovskim zakonima, a koji se povezuju sa navodima Dika Martija.
Nakon tog izveštaja, EU je odlučila da osnuje Specijalni istražni tim za sprovođenje nezavisne istrage o tim navodima, koji je 2014. objavio da su dokazi pribavljeni tokom istrage dovoljni za podizanje optužnice.
U dogovoru sa EU, Skupština Kosova je 2015. usvojila potrebno zakonodavstvo za osnivanje Specijalizovanih veća na svakom nivou kosovskog sudskog sistema, koji funkcionišu na osnovu kosovskih zakona. U njim rade međunarodne sudije, tužioci i osoblje, sa sedištem u Hagu.
Nakon formiranja, usledio je talas nezadovoljstva na Kosovu te je bilo i zahteva poslanika, ali i udruženja porodica poginulih boraca, da se ponovo razmotri zakonodavstvo o sudu, zbog toga što se bavi samo pojedincima iz OVK-a, ali ne i zločinima srpskih snaga.
Mnogi procenjuju da je sud iz tog razloga jednostran, dok drugi veruju da će se suditi za individualnu odgovornost i da će on ukloniti sumnje oko uključenosti osoba iz kosovske politike u teške zločine.
Mark Ellis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komore kazao je prethodno za RSE da funkcionalni i lični imunitet koje međunarodno pravo prepoznaje za državne zvaničnike, ne važi više u ovakvim međunarodnim sudovima.
Najstrožija kazna koju Specijalni sud može izreći osuđenoj osobi je kazna doživotnog zatvora. Zatvorska kazna će se izdržavati u državi koju odredi predsednik Specijalnog suda, a iz spiska država koje izraze spremnost da prihvate osuđene osobe.
Facebook Forum