Apelacioni sud u Prištini potvrdio je presudu Osnovnog suda te je zemljište od preko četiri hektara unutar kampusa Univerziteta u Prištini pripalo Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno crkvi "Sveti Nikola" u Prištini.
Upravo je na tom zemljištu početkom devedesetih, u vreme režima Slobodana Miloševića, počela izgradnja hrama Hrista Spasa. S toga na Kosovu na taj objekat gledaju kao na politički problem. Na tu ideju tada je došao tadašnji episkop, kasnije srpski patrijarh Pavle. Početkom 1999. crkva je izgrađena do oblika koji ima danas.
Univerzitet smatra da je zemljište na kojoj se gradila crkva pod njegovim korišćenjem već unazad 50 godina.
Univerzitet Prištine je 2012. godine pokrenuo sudski proces o vlasništvu zemljišta, odnosno uz zahtev da se sporno zemljište vrati u vlasništvo Univerziteta. Ali, zbog odsustva pravnog zastupnika univerziteta na ročištu, sud je potvrdio vlasništvo SPC.
U vreme kada je ročište počelo, 2015., na Univerzitetu su su bili protesti studenata koji su tražili bolje uslove, a to je onemogućilo normalan protok informacija, odnosno, univerzitetu je promakao datum ročišta.
Sud nije uzeo u obzir obrazloženje Univerziteta i zahtev da se slučaj vrati na ranije stanje. Presuda je doneta u korist SPC, što je 27. septembra 2017. potvrdio i Apelacioni sud, nakon uložene žalbe univerziteta.
Generalni sekretar Rektorata Univerziteta u Prištini Esat Keljmendi kaže da nije sve gotovo, te da će univerzitet do kraja nedelje zatražiti da se sudski proces vrati na nulu.
„Aktuelni menadžment će ponovo inicirati postupak pred Osnovnim sudom, ponovo ćemo tužiti, jer, srećom, odbijanje žalbe ne znači da se gubi pravo na novu tužbu. Univerzitet Prištine priprema dosije i verujemo da ćemo do kraja nedelje podneti novu tužbu pred sudom, kako bi se ova uzurpirana imovina vratila univerzitetu i njenim studentima. Mi imamo pravo da ponovo pokrenemo postupak i da priložimo dokaze o zaštiti naše imovine“, kazao je Keljmendi.
U međuvremenu, univerzitetu su promakli brojni projekti o izgradnji različitih objekata upravo zbog spornog imovinskog pitanja.
„Nijednom nismo naišli na razumevanje. Mi jesmo korisnici imovine nad tom površinom, a vlasnik je opština. Smatram da je i opština trebala da uloži tužbu zbog nelegalne uzurpacije od strane SPC. Mi taj objekat nazivamo ilegalnim objektom a ne crkvom, jer ona nije funkcionalizovana. Izgrađena je bez odobrenja univerziteta, a studenti su ionako protiv bilo kakve verske aktivnosti unutar kampusa“, kazao je on.
Iz SPC na Kosovu nisu želeli da komentarišu ovo pitanje, navodeći da samo žele da se slučaj završi u miru.
Protiv odluke Apelacionog suda reagovao je i Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini, kritukujući i upravu univerziteta u poslednje dve godine što nije bila odgovornija.
Studenti univerziteta u nekoliko navrata su protestvovali zbog mesta gde se nalazi crkva, uz obrazloženje da je ona simbol represije. Kako je za Radio Slobodna Evropa ranije izjavila Ferdane Lončari, arhitekta i koordinatorka Centra za jednake mogućnost na Univerzitetu Prištine, crkva je primer kako je srpski režim gradio mnoge objekte a da bi „zapečatio“ pripadnost srpskog naroda na Kosovu.
“Ta crkva jeste sveta, ali to je objekat koji je zapečatio urbicid na Kosovu. Svi smatraju da je objekat politički građen, jer se zna u čije je vreme izgrađen i kakav je cilj imao“, kazala je ona.
Sava Janjić, predstavnik Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, rekao je uoči početka sudskog procesa da ovo nije politička crkva, i da je ona izgrađena legalno uz svu potrebnu dokumentaciju. Njena izgradnja je bila potrebna jer je u Prištini tada živelo oko 40 hiljada Srba, te je gradu trebala veća crkva.
Facebook Forum