Država Srbija je manastirima Srpske pravoslavne crkve (SPC), Rači i Studenici, za pet godina isplatila više od 75 miliona dinara (oko 650.000 evra) za proizvodnju struje u malim hidroelektranama, pokazuju podaci Elektroprivrede Srbije (EPS).
Naime, mini hidroelektrane (MHE) u vlasništvu manastira Rača i Studenica nalaze se na spisku povlašćenih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora. Taj status dodelilo im je Ministarstvo rudarstva i energetike.
Ova dva manastira, kao i ostali povlašćeni proizvođači, zarađuju tako što država od njih otkupljuje struju po cenama koje su veće od tržišnih. Novac za otkup daju građani Srbije, kojima su posebnom naknadom uvećani računi za struju.
"Mini hidroelektrane su u sistemu koji podrazumeva vrlo veliku finansijsku stimulaciju. Dakle, ako imate mini hidroelektranu koju neko napravi, za to dobije dozvolu, investira u nju i onda proizvodi struju iz malog rečnog toka, odnosno vodene snage, on dobija vrlo visoku cenu za tu struju tako što je isporučuje EPS-u koji je obavezan da tu struju prihvati i ubaci u svoj sistem", objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić, stručnjak za održivi razvoj i ekonomiju.
Manastiri Rača iz XIII veka i Studenica iz XII veka, deo su Žičke eparhije iz koje RSE do objave teksta nije dobio odgovor na pitanja kako se troši novac koji se ovim manastirima isplaćuje za proizvodnju električne energije.
Odgovor na pitanja o odnosima države kao otkupljivača i manastira kao proizvođača struje nije stigao ni iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Studenici više od 413.000 evra
Ministarstvo rudarstva i energetike je manastiru Studenica, kao investitoru mini hidroelektrane na istoimenoj reci, dodelilo status povlašćenog proizvođača struje u januaru 2011. godine.
Manastir Studenica, odnosno investitor mini hidrocentrale, među prvima u Srbiji je dobio status povlašćenog proizvođača. Iste godine je MHE "Studenica" počela sa proizvodnjom struje.
U aprilu 2011. godine izveštavalo se o otvaranju te mini hidroelektrane, a Radio-televizija Srbije (RTS) navodi podatak da je za izgradnju mini hidroelektrane bilo potrebno oko 50 miliona dinara, kao i da su taj novac su donirali Vlada Srbije, Ambasada Kraljevine Norveške, i drugi donatori, među kojima je najveći bio ogranak Elektroprivrede Srbije, hidroelektrane "Đerdap".
Navodi se i da je privredno društvo hidroelektrane "Đerdap" odlikovano ordenom Svetog Save drugog reda za doprinos pri izgradnji mini hidrocentrale
Kako ističe profesor Đukić, budući da crkva uglavnom nema proizvodnju, ona samim tim i nema mogućnost da investira u objekte kao što je mini hidroelektrana. Stoga, kaže on, ne treba da čudi da je to finansirano donacijama, od kojih crkva živi. U ovakvoj donaciji profesor, ipak, vidi problem:
"Ali ovo su specifične donacije koje se tiču, faktički, privrednih kapaciteta koji treba da daju prihod i mene malo iznenađuje da su te donacije došle iz javnih preduzeća. Ako su dolazile iz javnih preduzeća to znači da su podrazumevale vrlo važnu političku odluku, kao i da su ta javna preduzeća verovatno bila profitabilna i da su imala neki interes da doniraju to crkvi, a ne da investiraju u nešto drugo, ili da direktno investiraju u mini hidroelektranu pa da od nje imaju korist", kaže Đukić.
U medijskim izveštajima iz 2011. godine, kada je otvorena, navodi se da će MHE "Studenica" proizvoditi struju za potrebe manastira, te da će "višak električne energije odlaziti u sistem distribucije ostalim potrošačima".
"Teorijski je to moguće, ali to u praksi više niko ne radi", objašnjava profesor Đukić.
"Daleko je bolji i veći interes da se struja isporuči na mrežu i da vi od te isporuke dobijete cenu koja je dva ili tri puta veća od one koju plaćate kao potrošač sa mreže", ističe on.
Prema podacima EPS-a, od 2013. do 2018. godine mini hidrocentrala "Studenica" je proizvela više od tri miliona kilovat-sati struje, a manastiru je EPS uplatio više od 48 miliona dinara (oko 413.000 evra).
Rači oko 234.000 evra
Mini hidroelektrana kanalskog tipa u Nacionalnom parku Tara u kanjonu reke Rače, sagrađena je u blizini istoimenog manastira kod Bajine Bašte. Status povlašćenog proizvođača stekla je u decembru 2013. godine, rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike.
Od 2014. do 2018. godine mini hidroelektrana u vlasništvu manastira proizvela je više od milion i 700.000 kilovat-sati struje, što je u proseku oko 425 hiljada kilovat-sati godišnje.
Poređenja radi, prosečna godišnja potrošnja struje u Srbiji je prema podacima Svetske banke oko 4.200 kilovat-sati po stanovniku, što znači da je količina struje koju mini hidroelektrana manastira Rača proizvede tokom godine dovoljna da snabdeva više od 100 građana.
Za proizvedenu struju je investitoru, odnosno manastiru, isplaćeno više od 27 miliona dinara (oko 234.000 evra) na ime naknade za podsticaj zbog proizvodnje zelene električne energije.
Finansijski izveštaji nisu dostupni
Iako su manastiri Studenica i Rača zavedeni kao investitori mini hidroelektrana, finansijski izveštaj ovih investitora nije dostupan javnosti. Srpska pravoslavna crkva i njene eparhije nemaju zakonsku obavezu da objavljuju finansijske izveštaje.
Manastiri Rača i Studenica, kao investitori MHE, nisu registrovani kao privredni subjekti u Agenciji za privredne registre. RSE nije dobio odgovor od Žičke eparhije da li na proizvodnju struje, što je privredna delatnost, ovi manastiri plaćaju porez.
Zakon, naime, dozvoljava crkvama i verskim zajednicama da "obavljaju privrednu ili drugu delatnost na način i u skladu s propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti", što znači da bi u tim slučajevima bile obavezne da plaćaju porez.
"Ekonomski odnosi crkve i države i ekonomska pozicija crkve ili bilo koje verske zajednice, a kod nas posebno SPC koja ima najveće prihode, su prema mom mišljenju, jedna velika crna rupa. Tu se ne zna šta se prihoduje, po kojim iznosima i šta se od toga oporezuje", kaže profesor Đukić.
Zelena energija u srpskoj praksi
Cilj Srbije je da struja iz obnovljivih izvora dostigne 27 odsto udela u ukupnoj proizvodnji i potrošnji. To je i obaveza prema Energetskoj zajednici, koja predstavlja okvir za integraciju u energetsko tržište Evropske unije.
Ovom obavezom nadležne institucije u Srbiji pravdaju visoke iznose za otkup struje od povlašćenih proizvođača, među kojima su vetroparkovi, solarne elektrane, elektrane na biomasu i biogas, ali i sporne mini hidroelektrane.
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) izračunao je da je proizvođačima struje iz MHE u Srbiji od 2013. do 2018. godine isplaćeno 83,2 miliona evra, od čega najviše državnoj Elektroprivredi Srbije, ali i firmama investitora povezanih sa vlašću.
Deo stručne javnosti, ekološki aktivisti, kao i meštani gde se grade ili su planirane mini hidroelektrane, proteklih godina se bune zbog izgradnje MHE, posebno derivacionog tipa, i podsticaja koje daje država, naglašavajući da se takvim vidom proizvodnje struje nanosi šteta okolini koja prevazilazi dobit koju zajednica ima od njih.
Derivacione MHE, za razliku od pribranskih i kanalskih kakve su u manastirima Studenica i Rača, podrazumevaju da se deo vodotoka "stavlja u cev".
Izgradnjom derivacionih mini hidroelektrana je na pojedinim lokacijama u Srbiji izgubljeno više kilometara vodotoka jer su rečna korita ostala suva, što je imalo negativan uticaj na živi svet reke.
Facebook Forum