Patrijaršiju Srpske pravoslavne crkve (SPC) predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman je i da informiše i da sasluša o Kosovu, ali ne i Skupštinu Srbije. Čak ni onda kada je kosovska Skupština usvojila Platformu za dijalog sa Srbijom, koja je za zvanični Beograd neprihvatljiva.
"Nije uopšte najveća drama oko toga što oni razgovaraju i sa predstavnicima crkve. Problem je i drama je, i neobjašnjivo je i teško razumljivo, kako je moguće da o tome ne razgovaraju sa onima sa kojima bi pre svega morali da razgovaraju, a to su narodni poslanici", kaže Đorđe Vukadinović, narodni poslanik iz opozicione poslaničke grupe Nova Srbija – Pokret za spas Srbije.
"Mislim da je to jedan instinktivni odijum, otpor, odbojnost prema svemu što miriše i liči na demokratiju i na parlamentarizam. Da je to primarno, a onda tek sekundarno kako bi se (Vučić) proveo, šta bi mu ko rekao (u parlamentu) i tako dalje", smatra Vukadinović.
Sličan stav deli i Goran Ćirić iz opozicione Demokratske stranke, poslanik sa drugog opozicionog političkog spektra.
"Nemam ništa protiv toga da se obavesti patrijarh i Patrijaršija, ali je svakako neophodno da se, pre svega, obaveste narodni poslanici i da Skupština Srbije razgovara o toj temi. Mi nismo čuli šta je naša platforma, šta je uopšte plan u tim pregovorima", kaže Ćirić.
On je jedan od narodnih poslanika koji su potpisali inicijativu da se o toku pregovora sa Prištinom razgovara u parlamentu. Tu inicijativu, kaže Ćirić, predsednica parlamenta Maja Gojković nije stavila na dnevni red.
Veći deo opozicije inače, osim Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, bojkotuje već mesec i po dana skupštinska zasedanja u plenumu navodeći da su poslanici opozicije onemogućeni da govore.
Predsednik Srbije, dva dana nakon poseti Patrijaršiji, izjavljuje da ne zna o čemu bi informisao poslanike Skupštine Srbije u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine "kad su oni sve već videli i čuli".
"Mnoge od njih (poslanike) ne interesuje otadžbina i problemi koje imamo, već jedino kako da dospeju do novinara", rekao je Vučić gostujući na nacionalnoj TV Prva.
Uz konstataciju "oko čega smo mi nekada postigli nacionalni konsenzus" Vučić je upitao novinara "šta želite da kažemo u parlamentu, a da to ima delotvoran rezultat".
Vučić, koji od sredine 2017. godine prolongira obećanja o rokovima kada će izaći sa svojim planom za Kosovo, poslednji put je u februaru, gostujući na jednoj nacionalnoj televiziji, rekao da će to učiniti kada ga prihvate neki drugi, pre svega, Albanci.
I dok predsednik države ponavlja da ne želi da razgovara sa liderima opozicije, osnivačem Saveza za Srbiju Draganom Đilasom, predsednikom Narodne stranke Vukom Jeremićem i predsednikom Dveri Boškom Obradovićem, nazivajući ih "lopovima", obećava da će patrijarha obaveštavati o daljim i budućim potezima.
"Kao što ćemo uvek biti spremni da saslušamo mišljenje i stavove srpske crkve", poručio je Vučić tokom susreta u nedelju u patrijaršiji.
"Meni se čini da srpsko državno rukovodstvo ovu fazu dijaloga sa Kosovom razmatra, pre svega, sa pripadnicima vanparlamentarne opozicije ili vanparlamentarnih političkih snaga, a verovatno će naknadno obaviti i sa onim partijama koje su u skupštini", ocenjuje politički kolumnista Vlatko Sekulović.
On navodi da se Srpska pravoslavna crkva po pitanju Kosova ne ponaša kao crkvena organizacija, nego kao politička organizacija koja iznosi vrlo jasne i decidne stavove kroz reči pojedinih vladika.
Sa prolongiranjem rokova za objavljivanje plana za Kosovo menjala su se i objašnjenja. Vučić je najpre želeo da sasluša sve aktere u unutrašnjem dijalogu, koji je počeo u oktobru 2017. godine, serijom okruglih stolova na kojima su svoje viđenje iznosili profesori univerziteta, naučnici, umetnici, sveštenici SPC. Opozicija u tom dijalogu takođe nije učestvovala.
Vučić je tokom razgovora sa nevladinim sektorom, 31. marta prošle godine, rekao da se najveći broj učesnika unutrašnjeg dijaloga o Kosovu zalagao za očuvanje statusa quo i očuvanje zamrznutog konflikta i čekanje neke bolje prilike, a da je on protivnik takvog rešenja. Unutrašnji dijalog se nije okončao konsenzusom, a Vučić je potom izjavio da ne želi da oslabi poziciju Srbije otkrivanjem plana.
U avgustu prošle godine je novinarima, tokom boravka u Šidu, rekao da se zalaže za ragraničenje sa Albancima i da je to njegova politika, ali nikada nije objasnio šta pod razgraničenjem podrazumeva.
U vreme Vučićevog boravka u Patrijaršiji, jedan od lidera opozicionog Saveza za Srbiju Dragan Đilas, ga je u otvorenom pismu upitao: "Zašto šest godina odbijaš da zakažeš sednicu Skupštine Republike Srbije na temu Kosova i Metohije? Zar građani Srbije ne zaslužuju da čuju tvoj plan za koji godinama tvrdiš da postoji? Kako je moguće da Кosovo ima platformu, ima ovlašćene pregovarače od strane njihove skupštine, ima čitav tim za lobiranje u Briselu, a mi nemamo ništa od toga?".
Đilas u pismu, između ostalog, Vučića pita i "zbog čega su pregovori u Briselu pretvoreni iz tehničkih, koji se tiču svakodnevnih životnih pitanja, u statusne, koji se tiču statusa Kosova i granica Srbije?".
"Opozicija iznosi jasan stav po pitanju Kosova a to je da ne želi nikakav dogovor", primećuje kolumnista Vlatko Sekulović. "Pozicija onih koji su u ovom trenutku najgrlatiji iz te opozicije, tipa Dveri, jeste da ne postoji rešenje", navodi on.
Čak i kada je Skupština Kosova usvojila Platformu o konačnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa sa Srbijom, kojom je utvrđena pozicija Kosova sa granicama kao nedodirljivim i očuvanim Kosovom onako kako je proglašeno 17. februara 2008. godine, kao nezavisna država, državni vrh Srbije odlazi u Patrijaršiju Srpske pravoslavne crkve gde izlaže problem "tačku po tačku", kako je preneo Vučić, a ne u parlament.
A u parlamentu, gde ima stabilnu većinu, trenutno ne bi zatekao opoziciju, barem ne njen veći deo. Prvi bojkot je 28. januara podržala većina opozicionih poslanika tako što nisu prisustvovali posebnoj sednici na kojoj je govorio slovenački predsednik Borut Pahor.
Bojkot je nastavljen do, kako je rečeno, normalizacije rada parlamenta, između ostalog do prestanka prakse vladajuće većine da podnosi veliki broj "fantomskih amandmana", čiji je cilj da onemoguće opoziciji da govore.
Odsustvo opozicije ne može biti opravdanje za to što se parlament ignoriše kada je u pitanju platforma za dijalog sa Prištinom, navodi poslanik Đorđe Vukadinović.
"Opozicije je bilo do pre dva meseca u parlamentu pa se oni nisu udostojili da dođu, čak ni da najave taj dolazak i tu raspravu. Na stranu što mislim da bi se opozicija možda i pojavila, ili barem ja lično i neke druge kolege, ukoliko bi takve rasprave bilo", poručuje Vukadinović.
I dok poslanici čekaju da im predsednik Srbije predstavi o čemu pregovora sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem u Briselu, predstavnici državnog vrha su sa SPC, po rečima patrijarha Irineja imali "isto mišljenje o problemu i isto mišljenje o tome kako da reagujemo".
"Sastanak govori o tome da imamo jedno javno pomirenje budući da smo čuli potpuno drugačije tonove i od crkve i od vlasti", kaže Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.
"Crkva je zastupala stav da nema razgraničenja, da nema nikakve promene granica i da je osnova za bilo kakvo rešenje Rezolucija 1244. Da li to onda znači da su Aleksandar Vučić i ostali predstavnici Srbije odustali od ideje razgraničenja i da je ovo kraj dijaloga, pa zato i dolazi do formalnog pomirenja između predstavnika države i crkve", pita Surlić.
Naime, nakon novembarskog zasedanja Sveti Arhijerejski Sabor ponovio je "čvrst stav da ni po koju cenu ne sme da se dovede pod znak pitanja puni suverenitet i integritet Srbije na Kosovu i Metohiji, koji je garantovan Ustavom Srbije i Rezolucijom 12 44 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija".
Takođe je navedeno da "posebno zabrinjava što se pod vidom navodnog 'razgraničenja između Srba i Albanaca' nameće mogućnost odvajanja ako ne celog, onda najvećeg i najvažnijeg dela Kosova i Metohije iz sastava Srbije."
I dok se od Vučića očekuju još mnogi odgovori u vezi sa dijalogom sa Prištinom, bez obzira na to da li će ih dati u parlamentu ili na nekoj drugoj adresi, sastanak državnog vrha sa crkvenim je za kolumnistu Vlatka Sekulovića simboličan po nečemu što nije u vezi sa Kosovom.
"Čini mi se da je prvi put predstavnica LGBT populacije, pa makar to bila i premijerka (Ana Brnabić), bila u zvaničnoj poseti patrijarhu, odnosno Patrijaršiji. I mislim da je to svojevrstan istorijski događaj i čini mi se da je to jedan pokazatelj emancipacije društvenih odnosa u Srbiji", primećuje Sekulović.
Mogu li se državni vrh i crkva usaglasiti oko Kosova uveliko je tema u ovdašnjoj političkoj javnosti, dok o prisustvu u Patrijaršiji premijerke, koja je javno deklarisana LGBT osoba, za sada nema komentara.
Facebook Forum