Dok iz Vlade Kosova pozivaju na dijalog sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, iz eparhije Raško-prizrenske SPC poručuju da će razgovori biti mogući tek kada se sprovede odluka Ustavnog suda iz 2016. godine, prema kojoj 24 hektara zemljišta pripada manastiru Visoki Dečani.
Eparhija raško-prizrenska saopštila je 27. maja da je “potpuno bespredmetno” odgovoriti na pismo kosovskog premijera Aljbina Kurtija (Albin Kurti) upućeno igumanu manastira Visoki Dečani Savi Janjiću, a u kojem je Kurti izrazio želju da poseti Visoke Dečane i razgovara sa igumanom Janjićem. Razlog tome je, kako se navodi u saopštenju Eparhije, nepoštovanje odluke Ustavnog suda Kosova o imovini tog manastira.
“Povodom pisma koje je g. Aljbin Kurti uputio srpskom pravoslavnom manastiru Visoki Dečani, Eparhija raško-prizrenska ostaje pri svom ranije jasno izloženom stavu da ako kosovske albanske institucije žele da pokažu minimum dobre volje za poštovanje verskih prava Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, dužne su da u potpunosti ispune odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o priznavanju manastirske imovine”, navodi se u saopštenju eparhije.
“Ova odluka se već pet godina uporno ignoriše uprkos zahtevima za njeno sprovođenje od strane manastira i međunarodnih institucija”, dodaje se.
Kurtijevo pismo
Ministar kulture omladine i sporta u Vladi Kosova Hajrula Čeku (Hajrulla Ceku) je 26. maja naveo da je “Vlada Kosova maksimalno posvećena zaštiti kulturnog nasleđa, a posebno pravoslavnih crkava".
“Dijalog ka pravoslavnim sveštenstvom na Kosovu jedini je put ka trajnom rešenju”, napisao je Čeku na svom Facebook profilu uz objavu pisma premijera Kosova Aljbina Kurtija upućenog 20. maja igumanu manastira Visoki Dečani Savi Janjiću.
U tom pismu se, pored ostalog, navodi da će se Vlada Kosova pobrinuti “za sve naše spomenike (kulturne), posebno za pravoslavne crkve i manastire”.
Premijer Kurti je takođe izrazio želju da poseti Visoke Dečane i razgovara sa igumanom manastira Savom Janjićem, uz napomenu da se samo iskrenom komunikacijom može doći do razumevanja, rešavanja izazova i uklanjanju predrasuda.
„Radujem se Vašem odgovoru kako bismo mogli utvrditi detalje posete“, stoji na kraju pisma premijera Kurtija.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je 27. maja kontaktirao igumana manastira Visoki Dečani Savu Janjića koji je nas je uputio na sekretara Eparhije raško-prizrenske Miloša Perića. Perić je u telefonskom razgovoru rekao da će odgovoriti na pitanje o dijalogu Vlade Kosova i SPC pismenim putem. Istog dana, SPC oglasila se saopštenjem.
Problem s imovinom u Dečanima
Iako su odluke Ustavnog suda Kosova konačne i obavezne za sve strane, lokalno rukovodstvo u Dečanima odbija da sprovede i odluku Ustavnog suda Kosova, prema kojoj je 24 hektara zemlje pripalo manastiru Visoki Dečani.
Tamošnje lokalne vlasti tvrde da ta imovina pripada društvenim preduzećima „Apiko“ i „Iljirija“ te da nikada nije pripadala manastiru već smatraju da je Ustavni sud legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru.
Gradonačelnik Dečana Baškim (Bashkim) Ramosaj je za RSE rekao da lokalne vlasti nisu promenile stav i da odluka Ustavnog suda Kosova neće biti sprovedena.
"U stvari, ta odluka je do sada sprečavala naš ekonomski razvoj. Sada nije u pitanju samo odluka Ustavnog suda. Mnogo je sporova koji bi jednom trebalo da budu zatvoreni", rekao je Ramosaj.
Portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu) u izjavi za RSE navodi da Vlada razume osetljivost problema i da je svesna da se odluke Ustavnog suda moraju poštovati ali napominje da se mora uzeti u obzir i istorijsko pravni aspekt koji je pratio pitanje oko zemljišta manastira Visoki Dečani.
“Prvo, odluka srpske vlade da dodeli zemlju manastiru 1997. godine je bila diskriminatorska jer je zemljište bilo u vlasništvu dva javna preduzeća. Drugo, u pravnom smislu, manastir Dečani nema nezavistan pravni identitet jer pravno (zemljište) pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Pomalo je iznenađujuće kako je manastiru priznato pravo strane u postupku, u čiju korist je Ustavni sud doneo odluku. O pitanju vlasništva nad zemljištem manastira nije odlučivao nijedan sud i Ustavni sud nije mogao da donese odluku dok se ne iskoriste sve pravne mogućnosti”, navodi Krueziu.
On je ocenio da zvanični Beograd zloupotrebljava Srpsku pravoslavnu crkvu kao politički instrument protiv Kosova.
“Daćemo sve od sebe da sačuvamo legitimna prava manastira, ali takođe i verske vođe manastira moraju da urade svoj deo posla, da traže rešenja kroz dogovore sa lokalnim stanovništvom”, naglasio je.
Delikatno pitanje
Međunarodna zajednica na Kosovu je u više navrata pozivala Opštinu Dečane i Vladu Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda, prema kojoj je 24 hektara zemlje u vlasništvu manastira Visoki Dečani.
Sociolog i poznavalac političkih prilika Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri ocenjuje da je položaj SPC na Kosovu “delikatno” pitanje jer “uključuje mnoge aktere i interese na različitim nivoima, verske, istorijsko kulturne i političke”, te napominje da se tim pitanjem bavi kosovska i srpska strana ali i međunarodna zajednica.
“Nakon 2008. godine na ovu temu se razgovaralo malo zbog kompleksnosti situacije, gotovo sve je bilo prepušteno definicijama Ahtisarijevog plana. Smatralo se da će to pitanje biti deo konačnog sporazuma Kosova i Srbije”, navodi Muhadžiri.
Napominje da je inicijativa premijera Kurtija za dijalog sa predstavnicima SPC dobra jer može doprineti stvaranju konstruktivne atmosfere i unapređivanju odnosa između SPC na Kosovu i Vlade Kosova. Muhadžiri dodaje i da je zaštita imovine SPC na Kosovu ispolitizovana i da je u javnosti podizana mnogo veća “buka” od realnog stanja na terenu. Zaključuje da će se na kraju za SPC na Kosovu naći neko “specifično rešenje” .
Krajem aprila se u javnosti pojavio navodni “non-paper” dokument prema kome bi Srpska pravoslavna crkva na Kosovu dobila poseban status, kao deo rešenja kosovsko-srpskog problema.
Francuska i Nemačka, za koje se spekulisalo da stoje iza tog dokumeta, su poručile da on nije original i da ni na koji način ne odražava stavove te dve zemlje.
“Non-paper” je termin koji se koristi u Evropskoj uniji za nezvanični dokument kao teza za razgovore koji se razmenjuje poverljivo između vlada ili institucija.
