SPC je odbacila navode britanske parlamentarke da se švercovano oružje iz Srbije "skladišti" u prostorijama te crkve na Kosovu.
Institucije Kosova sprovode istragu.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti, izjavio je 5. jula da će informacije imati nakon sastanka sa predstavnicima NATO-a na Kosovu i kosovskim bezbednosnim institucijama.
Vlada Kosova nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o dosadašnjim rezultatima istrage.
U međuvremenu su zvaničnici Srbije oštro odbacili optužbe na račun SPC.
Saradnik nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Brisela Tobi Vogel ukazao je za RSE na kontroverznu ulogu SPC na Kosovu, ističući da je ona politički akter.
"SPC je instrument uticaja vlasti Srbije, kako na Kosovu tako i u drugim susednim državama", rekao je Vogel.
Svemu su prethodili navodi britanske poslanice Ališe Kerns (Alicia Kearns) o skladištenju švercovanog oružja u prostorijama SPC.
Kerns nije odgovorila na upit RSE o demantijima koji su usledili nakon njene izjave, do zaključenja ovog teksta.
Šta je tačno navela britanska poslanica?
Britanska poslanica i predsednica Odbora za spoljnu politiku britanskog parlamenta Ališa Kerns (Alicia Kearns) je 4. jula u parlamentu izjavila da se iz Srbije švercuje oružje na Kosovo vozilima Hitne pomoći, te da se "skladišti" u prostorijama Srpske pravoslavne crkve.
"U Vladi (Velike Britanije) su svesni, sa vojnicima koji su se tek vratili sa služenja u Kforu, da se oružje švercuje preko granice u pravoslavne crkve kolima hitne pomoći. Kada naše trupe pokušaju da dobiju dozvolu da odu po njih, dozvole traju predugo. Do trenutka kada se nabavi dozvola, gle iznenađenja, hitna pomoć se pojavi u crkvi i ponovo izvadi oružje", rekla je Kerns.
Istog dana reagovala je Eparhija raško-prizrenska navodeći da je reč o "veoma opasnoj optužbi koja kriminalizuje SPC".
U saopštenju eparhija je zatražila da se hitno ispitaju optužbe koje iznela britanska poslanica.
Na upit RSE za komentar iz sedišta SPC-a u Beogradu uputili su na saopštenja Eparhije raško-prizrenske.
Ambasada Velike Britanije u Prištini upućuje na KFOR
Ambasada Velike Britanije u Prištini nije konkretno odgovorila na upite RSE da li su upoznati sa navodnim "švercom oružja" iz Srbije na Kosovo u koji je, prema tvrdnjama poslanice Ališe Kerns, umešana i SPC.
Britanska ambasada je kratko navela da je za to pitanje zadužen KFOR, mirovna misija NATO-a, u okviru kog je funkcionisao britanski bataljon koji je došao do ovih informacija.
KFOR je 5. jula saopštio da se događaj koji je pomenula Kerns, odnosi na 2022. godinu, kad je Kraljevski pešadijski bataljon bio uključen na severu Kosova kao podrška KFOR-u.
"Navodno prisustvo ilegalnog oružja prijavljeno je Glavnom štabu KFOR-a, ali nakon dalje istrage kako bi se pronašla potvrda za to, nisu se pojavili dokazi o onome što je prijavljeno", naveo je KFOR.
Reakcije zvaničnika u Beogradu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 6. jula da Srbija sprovodi istragu protiv britanske poslanice.
"Mi već sprovodimo istragu protiv tebe da vidimo zašto dovodiš Srbiju u takvu poziciju", rekao je Vučić na konferenciji za medije.
Dan ranije je šef srpske diplomatije Ivica Dačić pozvao na razgovor otpravnika poslova Ambasade Velike Britanije i Severne Irske Dominika Otveja (Dominic Otway).
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je nakon tog sastanka saopštilo da je Dačić odbacio navode britanske poslanice.
Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je 5. jula za TV Pink da je SPC "meta napada albanskih lobista" jer je, kako je naveo, "stub okupljanja srpskog naroda".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održava bliske veze sa SPC. Sa poglavarom te crkve Porfirijem sastajao se povodom tenzija i značajnih sastanaka u okviru dijaloga Srbije i Kosova.
Analitičar Tobi Vogel navodi da je SPC uprkos tome što nastupa kao instrument vlasti u Beogradu, nastoji da sebe izgradi kao autonomnog aktera na Kosovu, nezavisno od Vlade.
"SPC ima veliku autonomiju i u Srbiji u pogledu svoje politike i ideologije, a u mnogim slučajevima se njena ideologija i interes preklapaju sa interesima Vlade i predsednika", ocenio je Vogel.
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, a od 2011. vodi dijalog sa Prištinom o normalizaciji odnosa.
Britanska poslanica je navode o švercu oružja iznela u jeku novih tenzija na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Molebani u jeku tenzija na severu Kosova
Lokalno srpsko stanovništvo ne prihvata albanske gradonačelnike u opštinama na severu Kosova. Do eskalacije je došlo 29. maja kada su se u Zvečanu, jednoj od četiri severne opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, sukobili sa KFOR-om.
U incidentima je bilo povređenih na desetine sa obe strane.
Istog dana episkop raško-prizrenski vladika Teodosije je služio moleban u crkvi u Zvečanu, koja se nalazi u blizini opštinske zgrade ispred koje su se odigrali nemiri. Vladika je meštanima poručio da će SPC "uvek biti uz svoj narod na Kosovu".
Moleban je služio i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije. Iz beogradskog Hrama Svetog Save je pozvao na molitve za narod na Kosovu.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je decembra prošle godine rekao kako je jedan deo sveštenstva SPC podržavao barikade koje su na severu Kosova postavili lokalni Srbi. Više detalja nije izneo.
Kakva je uloga SPC na Zapadnom Balkanu?
"Modus operandi crkve je sličan širom regiona, ali naravno odvija se u različitim okolnostima, ako pogledate na primer Kosovo i Crnu Goru", naveo je Tobi Vogel.
On je ocenio da SPC u Crnoj Gori ima manje antagonistički odnos sa državom:
"SPC u Crnoj Gori ima jače veze sa Vladom, sa kojom ima zajedničku agendu. Ona želi da bude priznata od strane Vlade kao legitiman društveni, ideološki i politički glas, u čemu je u velikoj meri uspela."
U poslednjih nekoliko godina politički uticaj SPC, se u najvišoj meri osetio u Crnoj Gori.
Protesti SPC zbog religijskog zakona koji je smatrala atakom na njenu imovinu isprovocirao je masovne proteste koji su vodili smeni tridesetogodišnje vlasti Demokrastke stranke socijalista (DPS) Mila Đukanovića.
DPS je pao u avgustu, sporni zakon je posle godinu dana na snazi povučen u decembru 2020.
Usledilo je snažnije finansiranje SPC od strane Vlade Crne Gore, nakon potpisivanja Temeljnog ugovora, u avgustu prošle godine, između premijera Dritana Abazovića i patrijarha SPC Porfirija.
Na drugoj strani SPC je prevazišla višedecenijski spor sa Makedonskom pravoslavnom crkvom (MPC) oko autokefalnosti.
Do spora dve crkve je došlo zbog izdvajanja MPC i njenog proglašavanja samostalnom, što SPC nije priznala.
Potom je formirana Pravoslavna ohridska arhiepiskopija kao autonomna u okviru SPC.
Spor je rešen pripajanjem Ohridske arhiepiskopije MPC maja ove godine, te priznanjem samostalnosti makedonske crkve.
Kritike Evropskog parlamenta na račun SPC i uticaja Rusije
Evropski parlament je u rezoluciji iz marta 2022. naveo da SPC u zemljama Zapadnog Balkana promoviše Rusiju ocenjujući to zabrinjavajućim.
Evroparlamentarcu su izrazili zabrinutost i zbog "pokušaja Pravoslavne crkve u zemljama kao što su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, posebno u (bh) entitetu Republika Srpska, da promoviše Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i ojača odnose između države i Crkve".
SPC je ove navode odbacila.
Facebook Forum