Španija danas od Švedske preuzima predsedavanje Evropskoj uniji kao prva zemlja koja će, u skladu sa Lisabonskim ugovorom, šestomesečno liderstvo u Uniji deliti sa novopostavljenim, stalnim predsednikom Evropskog saveta.
Naime, kao što je poznato, EU je stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora, 1. decembra 2009, dobila prvog predsednika Hermana van Rompeja i šefa diplomatije Ketrin Ešton.
Španija preuzima predsedavanje EU s ambicioznim programom da pronađe izlaz iz ekonomske krize, podstakne zapošljavanje i privredni rast, ali i obećanjem da ne odustaje od podrške evropskoj integraciji zapadnog Balkana.
Uoči preuzimanja uloge predsedavajućeg, špansko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je podiglo bezbednosne i antiterorističke mere u zemlji na viši nivo.
Špansko ministarstva navodi da su mere “podignute na srednji, nivo dva, i ujedno upozorava na mogućnost napada baskijske separatističke organizacije ETA.
Ministarstvo je saopštilo da je kod uvođenja pojačanih mera bezbednosti uzet u obzir i nedavni pokušaj teorističkog napada u SAD, tokom leta na relaciji Amsterdam-Detroit.
Ovog 1. januara Španija preuzima predsedavanje Evropskom unijom s ambicioznim programom da pronađe izlaz iz ekonomske krize, podstakne zapošljavanje i privredni rast, ali i obećanjem da ne odustaje od podrške evropskoj integraciji Zapadnog Balkana.
PLANOVI ZA ZAPADNI BALKAN
U programu koji je predstavio šef diplomatije Migel Anhel Moratinos navodi se rešenost za ulazak novih članica sa Zapadnog Balkana u EU, uz očekivanje da Hrvatska dovrši, a Turska nastavi pregovore o članstvu.
Moratinos je istakao i da će jedna od ključnih briga na Zapadnom Balkanu biti kako da se stabilizuju prilike u Bosni i Hercegovini.
Španski šef diplomatije najavio je da će Španija, deset godina posle samita EU -Zapadni Balkan u Zagrebu, organizovati novi takav susret na visokom
nivou, u maju u Sarajevu.
Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Tanja Miščević smatra da će funkcionisanje nove strukture institucija EU moći da se vidi tek s belgijskim predsedavanjem, u drugoj polovini 2010, budući da će Španija imati dvostruku ulogu – da predsedava po starom formatu i da pripremi strukturu za novu vrstu predsedavanja.
Ugovor iz Lisabona predviđa preustrojstvo evropskih institucija, a najvažnije novine su utvrđivanje kvalifikovane većine u Savetu EU, veća uloga Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu i uvođenje funkcija predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku.
Miščević je za agenciju Beta rekla da je uloga novih funkcija da pomogne efikasnom delovanju i objedinjavanju posebno spoljne i bezbednosne politike EU. "Ali tu ne treba zanemariti i dalje državu predsedavajuću", dodala je ona.
Miščević je ocenila da zemlje, koje će se na mestu predsedajućeg EU i dalje smenjivati na šest meseci, neće u potpunosti izgubiti na značaju, a u slučaju Španije, ta uloga bi mogla biti i veća nego što se može očekivati na osnovu Lisabonskog sporazuma.
Naime, kao što je poznato, EU je stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora, 1. decembra 2009, dobila prvog predsednika Hermana van Rompeja i šefa diplomatije Ketrin Ešton.
Španija preuzima predsedavanje EU s ambicioznim programom da pronađe izlaz iz ekonomske krize, podstakne zapošljavanje i privredni rast, ali i obećanjem da ne odustaje od podrške evropskoj integraciji zapadnog Balkana.
Uoči preuzimanja uloge predsedavajućeg, špansko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je podiglo bezbednosne i antiterorističke mere u zemlji na viši nivo.
Špansko ministarstva navodi da su mere “podignute na srednji, nivo dva, i ujedno upozorava na mogućnost napada baskijske separatističke organizacije ETA.
Ministarstvo je saopštilo da je kod uvođenja pojačanih mera bezbednosti uzet u obzir i nedavni pokušaj teorističkog napada u SAD, tokom leta na relaciji Amsterdam-Detroit.
Ovog 1. januara Španija preuzima predsedavanje Evropskom unijom s ambicioznim programom da pronađe izlaz iz ekonomske krize, podstakne zapošljavanje i privredni rast, ali i obećanjem da ne odustaje od podrške evropskoj integraciji Zapadnog Balkana.
PLANOVI ZA ZAPADNI BALKAN
U programu koji je predstavio šef diplomatije Migel Anhel Moratinos navodi se rešenost za ulazak novih članica sa Zapadnog Balkana u EU, uz očekivanje da Hrvatska dovrši, a Turska nastavi pregovore o članstvu.
Moratinos je istakao i da će jedna od ključnih briga na Zapadnom Balkanu biti kako da se stabilizuju prilike u Bosni i Hercegovini.
Španski šef diplomatije najavio je da će Španija, deset godina posle samita EU -Zapadni Balkan u Zagrebu, organizovati novi takav susret na visokom
nivou, u maju u Sarajevu.
Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Tanja Miščević smatra da će funkcionisanje nove strukture institucija EU moći da se vidi tek s belgijskim predsedavanjem, u drugoj polovini 2010, budući da će Španija imati dvostruku ulogu – da predsedava po starom formatu i da pripremi strukturu za novu vrstu predsedavanja.
Ugovor iz Lisabona predviđa preustrojstvo evropskih institucija, a najvažnije novine su utvrđivanje kvalifikovane većine u Savetu EU, veća uloga Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu i uvođenje funkcija predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku.
Miščević je za agenciju Beta rekla da je uloga novih funkcija da pomogne efikasnom delovanju i objedinjavanju posebno spoljne i bezbednosne politike EU. "Ali tu ne treba zanemariti i dalje državu predsedavajuću", dodala je ona.
Miščević je ocenila da zemlje, koje će se na mestu predsedajućeg EU i dalje smenjivati na šest meseci, neće u potpunosti izgubiti na značaju, a u slučaju Španije, ta uloga bi mogla biti i veća nego što se može očekivati na osnovu Lisabonskog sporazuma.