Vanrednih izbora u Srbiji neće biti. Barem ne za sada. Ali, to što su Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije odlučili da državu dalje vode bez Ujedinjenih regiona Srbije, ne znači da su rizici po stabilnost vladajućeg bloka uklonjeni. Nesrazmera moći koja postoji između velike i male članice koalicione Vlade, ostaje suštinski problem koji lako može ponovo dovesti u pitanje opstanak kabineta premijera Ivice Dačića. Trenutna kriza je svakako prevaziđena. To socijalisti i naprednjaci objašnjavaju “višim interesima”. Te interese prvi vicepremijer Aleksandar Vučić je kao ključno objašnjenje izložio članovima Predsedništva svoje stranke koji su, suptorno njemu, tražili izbore. Sličnu argumentaciju, dan pošto je iz Vlade izbacio lidera URS Mlađana Dinkića, nudi i sam premijer Ivica Dačić:
“Od ove Vlade mnogi nisu ništa očekivali. Ni u zemlji ni u inostranstvu. Sada mnogo očekuju. U nekim slučajevima čak više i od Boga. Za nas je to velika odgovornost. Ako je već tako, onda ova situacija mora da se vodi. A ne da napravimo grešku i da izneverimo očekvianja naroda”.
Slično opravdanje za opstanak pre nešto više od godinu dana formirane Vlade, iznosi i prvi vicepremijer, a kako mnogi veruju i nosilac stvarne vlasti. Uz najavu da će se imena novih ministara znati posle 20. avgusta, Aleksandar Vučić kaže da mu je Predsedništvo naprednjaka ukazalo poverenje za nastavak rada u Vladi. “Ali, da taj rad bude još striktnije i još jasnije ograničen rezultatima koje ćemo postići. Da više nema onoga ‘znate ja sam primao ili nisam primao nekoga u svoju kancelariju’. Isti rezultati moraju da budu svakome. I u oblasti rudarstva, i u oblasti energetike, i u oblasti privrede i u svakoj drugoj oblasti”.
A kada je o izborima reč, Dačić navodi da “ako nema rezlutata, biće sutra”. Ako pak ima rezultata, onda za izbore “uvek ima vremena”, pa “treba odrediti kada je interes države da budu i održani”.
Po pitanju izbora, kako sam tvrdi, Vučić se suočio sa ozbiljnijim otporom: “Neću da krijem. Većina članova Predsedništva Srpske napredne stranke je bila za izbore odmah. Ja sam ih zamolio, oni su to jednoglasno prihvatili, da zbog stabilnosti Srbije to u ovom trenutku ne činimo. Navešću vam bezbroj razloga kako bi ste videli da nije u pitanju vlast. Imali bismo mnogo više vlasti kada bi išli na izbore. Nesumnjivo je da bismo sami vladali. Možda bi imali nekih 60 odsto mandata u ovom trenutku, sa nekim 45 odsto glasova. Ali imamo činjenicu da je pred nama nekoliko važnih ugovora i mnogo važnih poslova. Imali bi smo problema sa stabilnošću nacionalne valute, sa investitorima. Bilo bi bezbroj problema. Čini mi se, plašim se, da ta vrsta nestabilnosti nikome ne bi donela dobro”.
Obećanja o očuvanju i podizanju kvaliteta života. To je ono na čemu su i izgradili koaliciju i na koje se pozivaju i sada kada iz svojih redova odstranjuju jednog od retkih preostalih lidera koji se (uz sve kritike i osporavanja) ne može svrstati u red političara u aktuelnoj vlasti stasalih uz Miloševića. Saradnik Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču Vladimir Gligorov, međutim, veruje da pitanja ekonomije mogu biti tek povod eventualnih budućih razmimoilaženja. Suštinski problem aktuelne vlasti ostaje isti:
“Taj problem postoji od samog početka, a to je zapravo neravnoteža uticaja u javnosti i podeli resora u Vladi. Ta neravnoteža sada postaje još izraženija s obzirom da imamo praktično koaliciju jedne velike stranke i jedne relativno male stranke. Ta neravnoteža jeste razlog zbog kog bio ova cela stvar mogla da traje relativno kratko. Osim toga objašnjenje koje dao Vučić, po kome je njegova stranka za izbore, ali da on smatra da sada nije čas, to bi u normalnim okolnostima (ako bi smo smatrali da ono što se kaže se i misli) značilo da izbori treba da budu što pre. Čim okolnosti dozvole. Ako je to, recimo, vezano za početak pregovora sa Evropskom unijom, onda bi to značilo na proleće sledeće godine”.
Dinkić u konstruktivnoj opoziciji
Da li će predstojeće dela zaista pokazati da od izbora postoje pametnija posla? Ukoliko žele da to potvrdi, reformisana Vlada, u kojoj dobrim delom ostaju najzaslužniji za otopljavanje odnosa sa Kosovom i verovatno otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom, upravo te te teme bi trebalo da stavi u drugi plan. U prvi dolaze konstantne muke:
“Naravno da je ovo najlepši trenutak u radnom danu jednog premijera. Kada govorimo o novim investicijama i zapošljavanju ljudi”, poručio je Ivica Dačić na polaganja kamena temeljca za fabriku automobilskih zaptivnih sistema “Kuper standard” u Sremskoj Mitrovici. Tu će biti otvoreno 500 novih radnih mesta, što je sitan deo od procenjenog broja od oko 800 000 nezaposlenih.
Vučić, pak, najavljuje snažniji angažman u pravcu rešavanja hroničnih ekonomskih problema, demantuje da ga interesuje premijersko mesto, kao i da je od Dačića tražio da se odrekne funkcije šefa policije i najavljuje da će se lično založiti da bar jedan od budućih ministara bude stranac. Upravo bi stranac trebalo da dođe na mesto ministra finansija ili privrede.
Misli li to na Dominika Stros Kana? Bivši šef MMF-a, smenjen sa te pozicije pošto je osumnjičen za skesualni napad što je od samog izbijanja postalo skandal globalnih razmera. Da li će baš on biti angažovan u Srbiji, kako se poslednjih dana spekuliše:
“Nisam blizu bilo kakvih dogovora sa Stros Kanom”, demantuje Vučić.
“Nisam lično razgovarao sa njima. Ali, da razgovaram sa više stranaca. Lično razgovaram sa više starnaca. Nisam lično sa Stros Kanom, ali sa više drugih stranaca razgovaram. Da! Ja razgovaram! Ja sam taj koji je kriv! Ja sam taj kojeg treba da obesite što se drznuo da razgovara sa strancima! Zato što mislim da bi na određenim mestima ti stranci doneli više našoj zemlji nego naši ljudi! Iz mnogo razloga! Prvo na njih ne možete da vršite politički uticaj kakav se ovde vrši. Ne možete na njih da vršite pritiske. To vam je kao strani trener. Ne može da dođe nekakav ‘Keka’, ovaj ili onaj, i da kaže stranom treneru ‘ovo je moj igrač’, a da ovaj ne zna koji je taj. Ovi u našoj zemlji se sakriju u mišiju rupu kada im dođe neki kriminalac sa Novog Beograda ili Čukarice i kaže im ‘ovaj mora da igra’. Takvi nam ljudi trebaju”, kaže Vučić.
Da ove metafore treba uzeti ozbiljno, ukazuje i to što Vučić svakako dobro poznaje stanje srpskom sportu. Donekle je to pokazao i prošlogodišnjim ličnim angažmanom na sređivanju stanja u nikad posrnulijoj Crvenoj zvezdi. Inspirisan i tim prilikama poziva na suštinske reforme u privredi, one u koje je, na neki način, otpočeo sa smenjenim Dinkićem. I to mu ne spori. Osim što je kazao da je za naprednjake bio prihvatljiv Dinkićev predlog za kompromis, ali da za Dačića nije, Vučić je još rekao da očekuje smenjenog vicepremijera u četvrtak na potpisivanju sporazuma između kompanije “Etihada” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i kompanije “Er-Srbija”.
“Znači nešto smo uspeli. Na tom projektu smo zajedno radili gospodin Dinkić i ja. Mislim da je to veoma uspešan projekat. Ja ga očekujem sutra na potpisivanju”, kazao je Vučić.
Posle potpisivanja tog sporazuma Dinkiću predstoji povratak u postavku koju je opisao kao “konstruktivnu opoziciju”. A na Dačiću i Vučiću će ostati da definišu zaokret u privrednoj politici, promenu u odnosu na Dinkićev kurs, time i opravdaju razlog izvedene rekonstrukcije. Šta se u tom smislu može očekivati u raspravi koja je poslednjih sedmica trajala nije pojašnjeno. Na tome insistira i Vladimir Gligorov:
“Retorika predsednika Vlade, za razliku od prvog potpredsednika Vlade, podrazumeva poziv da se krene više u pravcu nedefinisane socijalističke privredne politike. Mislim da predsednik Vlade na sebe preuzima određenu dodatnu odgovornost u oblasti u kojoj nisam siguran da mu je do kraja jasno šta bi želeo da radi. S druge strane nisam siguran ni da ima odgovarajuće kadrove, ako računa da ti kadrovi budu iz njegove stranke. Takođe, nemam utisak da napredna stranka deli takve ideje s obzirom da su oni davali izjave koje su bile, manje više, usaglašene sa onim što je govorio Mlađan Dinkić. Podsetiću, dogodio se i prećutni spor oko uloge MMF-a. Vi znate da je predsednik Vlade protiv toga, prvi potpredsenik je izrazio žaljenje što se sa MMF-om nije mogao postići sporazum. To ukazuje da ne postoji saglasnost o novoj privrednoj politici između napredne i socijalističke partije”.
“Od ove Vlade mnogi nisu ništa očekivali. Ni u zemlji ni u inostranstvu. Sada mnogo očekuju. U nekim slučajevima čak više i od Boga. Za nas je to velika odgovornost. Ako je već tako, onda ova situacija mora da se vodi. A ne da napravimo grešku i da izneverimo očekvianja naroda”.
Slično opravdanje za opstanak pre nešto više od godinu dana formirane Vlade, iznosi i prvi vicepremijer, a kako mnogi veruju i nosilac stvarne vlasti. Uz najavu da će se imena novih ministara znati posle 20. avgusta, Aleksandar Vučić kaže da mu je Predsedništvo naprednjaka ukazalo poverenje za nastavak rada u Vladi. “Ali, da taj rad bude još striktnije i još jasnije ograničen rezultatima koje ćemo postići. Da više nema onoga ‘znate ja sam primao ili nisam primao nekoga u svoju kancelariju’. Isti rezultati moraju da budu svakome. I u oblasti rudarstva, i u oblasti energetike, i u oblasti privrede i u svakoj drugoj oblasti”.
A kada je o izborima reč, Dačić navodi da “ako nema rezlutata, biće sutra”. Ako pak ima rezultata, onda za izbore “uvek ima vremena”, pa “treba odrediti kada je interes države da budu i održani”.
Po pitanju izbora, kako sam tvrdi, Vučić se suočio sa ozbiljnijim otporom: “Neću da krijem. Većina članova Predsedništva Srpske napredne stranke je bila za izbore odmah. Ja sam ih zamolio, oni su to jednoglasno prihvatili, da zbog stabilnosti Srbije to u ovom trenutku ne činimo. Navešću vam bezbroj razloga kako bi ste videli da nije u pitanju vlast. Imali bismo mnogo više vlasti kada bi išli na izbore. Nesumnjivo je da bismo sami vladali. Možda bi imali nekih 60 odsto mandata u ovom trenutku, sa nekim 45 odsto glasova. Ali imamo činjenicu da je pred nama nekoliko važnih ugovora i mnogo važnih poslova. Imali bi smo problema sa stabilnošću nacionalne valute, sa investitorima. Bilo bi bezbroj problema. Čini mi se, plašim se, da ta vrsta nestabilnosti nikome ne bi donela dobro”.
Obećanja o očuvanju i podizanju kvaliteta života. To je ono na čemu su i izgradili koaliciju i na koje se pozivaju i sada kada iz svojih redova odstranjuju jednog od retkih preostalih lidera koji se (uz sve kritike i osporavanja) ne može svrstati u red političara u aktuelnoj vlasti stasalih uz Miloševića. Saradnik Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču Vladimir Gligorov, međutim, veruje da pitanja ekonomije mogu biti tek povod eventualnih budućih razmimoilaženja. Suštinski problem aktuelne vlasti ostaje isti:
“Taj problem postoji od samog početka, a to je zapravo neravnoteža uticaja u javnosti i podeli resora u Vladi. Ta neravnoteža sada postaje još izraženija s obzirom da imamo praktično koaliciju jedne velike stranke i jedne relativno male stranke. Ta neravnoteža jeste razlog zbog kog bio ova cela stvar mogla da traje relativno kratko. Osim toga objašnjenje koje dao Vučić, po kome je njegova stranka za izbore, ali da on smatra da sada nije čas, to bi u normalnim okolnostima (ako bi smo smatrali da ono što se kaže se i misli) značilo da izbori treba da budu što pre. Čim okolnosti dozvole. Ako je to, recimo, vezano za početak pregovora sa Evropskom unijom, onda bi to značilo na proleće sledeće godine”.
Dinkić u konstruktivnoj opoziciji
Da li će predstojeće dela zaista pokazati da od izbora postoje pametnija posla? Ukoliko žele da to potvrdi, reformisana Vlada, u kojoj dobrim delom ostaju najzaslužniji za otopljavanje odnosa sa Kosovom i verovatno otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom, upravo te te teme bi trebalo da stavi u drugi plan. U prvi dolaze konstantne muke:
“Naravno da je ovo najlepši trenutak u radnom danu jednog premijera. Kada govorimo o novim investicijama i zapošljavanju ljudi”, poručio je Ivica Dačić na polaganja kamena temeljca za fabriku automobilskih zaptivnih sistema “Kuper standard” u Sremskoj Mitrovici. Tu će biti otvoreno 500 novih radnih mesta, što je sitan deo od procenjenog broja od oko 800 000 nezaposlenih.
Vučić, pak, najavljuje snažniji angažman u pravcu rešavanja hroničnih ekonomskih problema, demantuje da ga interesuje premijersko mesto, kao i da je od Dačića tražio da se odrekne funkcije šefa policije i najavljuje da će se lično založiti da bar jedan od budućih ministara bude stranac. Upravo bi stranac trebalo da dođe na mesto ministra finansija ili privrede.
Misli li to na Dominika Stros Kana? Bivši šef MMF-a, smenjen sa te pozicije pošto je osumnjičen za skesualni napad što je od samog izbijanja postalo skandal globalnih razmera. Da li će baš on biti angažovan u Srbiji, kako se poslednjih dana spekuliše:
“Nisam blizu bilo kakvih dogovora sa Stros Kanom”, demantuje Vučić.
“Nisam lično razgovarao sa njima. Ali, da razgovaram sa više stranaca. Lično razgovaram sa više starnaca. Nisam lično sa Stros Kanom, ali sa više drugih stranaca razgovaram. Da! Ja razgovaram! Ja sam taj koji je kriv! Ja sam taj kojeg treba da obesite što se drznuo da razgovara sa strancima! Zato što mislim da bi na određenim mestima ti stranci doneli više našoj zemlji nego naši ljudi! Iz mnogo razloga! Prvo na njih ne možete da vršite politički uticaj kakav se ovde vrši. Ne možete na njih da vršite pritiske. To vam je kao strani trener. Ne može da dođe nekakav ‘Keka’, ovaj ili onaj, i da kaže stranom treneru ‘ovo je moj igrač’, a da ovaj ne zna koji je taj. Ovi u našoj zemlji se sakriju u mišiju rupu kada im dođe neki kriminalac sa Novog Beograda ili Čukarice i kaže im ‘ovaj mora da igra’. Takvi nam ljudi trebaju”, kaže Vučić.
Da ove metafore treba uzeti ozbiljno, ukazuje i to što Vučić svakako dobro poznaje stanje srpskom sportu. Donekle je to pokazao i prošlogodišnjim ličnim angažmanom na sređivanju stanja u nikad posrnulijoj Crvenoj zvezdi. Inspirisan i tim prilikama poziva na suštinske reforme u privredi, one u koje je, na neki način, otpočeo sa smenjenim Dinkićem. I to mu ne spori. Osim što je kazao da je za naprednjake bio prihvatljiv Dinkićev predlog za kompromis, ali da za Dačića nije, Vučić je još rekao da očekuje smenjenog vicepremijera u četvrtak na potpisivanju sporazuma između kompanije “Etihada” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i kompanije “Er-Srbija”.
“Znači nešto smo uspeli. Na tom projektu smo zajedno radili gospodin Dinkić i ja. Mislim da je to veoma uspešan projekat. Ja ga očekujem sutra na potpisivanju”, kazao je Vučić.
Posle potpisivanja tog sporazuma Dinkiću predstoji povratak u postavku koju je opisao kao “konstruktivnu opoziciju”. A na Dačiću i Vučiću će ostati da definišu zaokret u privrednoj politici, promenu u odnosu na Dinkićev kurs, time i opravdaju razlog izvedene rekonstrukcije. Šta se u tom smislu može očekivati u raspravi koja je poslednjih sedmica trajala nije pojašnjeno. Na tome insistira i Vladimir Gligorov:
“Retorika predsednika Vlade, za razliku od prvog potpredsednika Vlade, podrazumeva poziv da se krene više u pravcu nedefinisane socijalističke privredne politike. Mislim da predsednik Vlade na sebe preuzima određenu dodatnu odgovornost u oblasti u kojoj nisam siguran da mu je do kraja jasno šta bi želeo da radi. S druge strane nisam siguran ni da ima odgovarajuće kadrove, ako računa da ti kadrovi budu iz njegove stranke. Takođe, nemam utisak da napredna stranka deli takve ideje s obzirom da su oni davali izjave koje su bile, manje više, usaglašene sa onim što je govorio Mlađan Dinkić. Podsetiću, dogodio se i prećutni spor oko uloge MMF-a. Vi znate da je predsednik Vlade protiv toga, prvi potpredsenik je izrazio žaljenje što se sa MMF-om nije mogao postići sporazum. To ukazuje da ne postoji saglasnost o novoj privrednoj politici između napredne i socijalističke partije”.
