Da li je moguće da u svim dosadašnjim aferama u Srbiji koje obično u predizbornoj atmosferi sustižu jedna drugu, krivica dopre i do vrha piramidalne odgovornosti, odnosno vlasti. Tragična smrt jednog lekara optuženog za mito u vezi nabavki citosatika, ali i smena savetnika ministra zdravlja, koji je upro prstom u vrh države samo pojačavaju ovakvu sumnju.
Šok koji je izazvalo samoubistvo bivšeg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Nenada Borojevića, uhapšenog sa još troje kolega pod sumnjom da su od farmaceutskih kompanija primili mito, a pacijentima prepisivili veće i jače doze, skreće pažnju sa onoga za šta se terete i otvara pitanje zbog čega ne postoji odgovornost nadležnih državnih organa i pojedinaca.
"Ja doktora Borojevića nisam poznavao lično i žalim ga kao čoveka. Međutim treba da ono što tu zapanjuje da mi neznamo ko su nalogodavci najvećih koruptivnih afera i afera „vakcine“ i „Kraba“. U pritvoru imamo
ljude iz zdravstva, biznisa i trgovine a nikoga iz ministarstva zdravlja. Prema tome, to sve pokazuje da je to još uvek daleko od pravog razrešenja ovih velikih afera. Dešavaju se stvari koje nama ljudima kako iz zdravstva tako i običnim ljudima vrlo misteriozne“, sumnjičavo kaže doktor Karađinović iz organizacije Doktori protiv korupcije.
Težinu na čitav slučaj stavlja i sumnja koju iznose porodica, prijatelji i advokati tragično nastradalog doktora Borojevića, tvdeći da se on nije ubio jer je dan pred smrt dogovarao nastavak ispovesti jednom dnevnom listu, najavljujući da će otkriti nove detalje iz afere "Citostatik".
Istraga treba da da utvrdi da li se radi o ubistvu ili samoubistvu, kaže ministar policije Ivica Dačić.
„Dosadašnjom analizom sve ukazuje na to da je reč o samoubistvu a naravno ako je bilo bilo kakvih pritisaka, ucena ili traženja novca, svako ko je u tome učestvovao naravno mora da odgovara. Pretpostavljam da ce se taj proces dalje odvijati i to je nije pitanje za policiju već tužilaštvo i pravosuđe“, kaže Dačić.
Transparentnost je ključ problema
Odgovornosti za korupciju kao po pravilu zaštićeni vrhovi sistema. Ko od političara ima legalno pravo da štiti one koji nanose štetu državi i sopstvenom narodu, pita se donedavni specijalni savetnik ministra zdravlja za suzbijanje kriminala i korupcije Ljubiša Milanović, koji je morao da ode sa funkcije zbog istupa u javnosti u kome je kritikovao rad tužilaštva u rešavanju slučaja nabavke vakcina.
„Ne možemo mi da pričamo o korupciji na nekim drugim nivioma ako imamo konkretan slučaj. Da li je specijalni tužilac Miljko Radisavljević tražio od policije da se određena imena sa krivične prijave jednostavno skloei i izvrši selektivnu pravdu. Znači da ne odgovarju sva lica nego samo ona koja ne odgovaraju nekom u ovoj državi. Pojavila se u javnosti imena sa službene beleške i nijedan državni organ uhvatio za to, nego se uhvatio za to šta je Milanović rekao povodom afere vakcine“, kaže rezignirano bivši savetnik ministra zdravlja.
Država je ta koja gospodari celokupnim zdravstvenim sistemom i snažan monopol i lobiji štite pojednice odgovornosti, uverena je Sunčica Veličković iz Udruženja Farmaceustko jezgro. Ključ problema ali i rešenja je u otvaranju zdravstvenog sistema.
„Ceo taj posao sa zdravljem je u rukama jednog zatvorenog monopolističkog sistema. Mora da postoji transparentnost, jer ta transparentnost je nažalost vidljva da ne postoji na hiljadu primera. Niti je poznato šta radi jedan dom zdravlja u nekom selu, pa tako nije istinski transparentno šta se dešava u republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Isto tako nisu ni transparentni ni vlasnička struktura bolnica, ni državnih ni privatnih. Ko je taj ko brine o našem zdravlju je veliko pitanje”, pita se Sunčica Veličković.
Novija demokratska istorija Srbije ne beleži da je kao moralni čin zbog korupcije ili ozbiljnih propusta u radu neki ministar podneo ostavku.
Dokaz takozvane deklarativne borbe protiv korupcije u kojoj se love sitne ribe u krupnim medijskim aferama nije uspeo da popravi poslednji izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji koji sadrži niz kritika vezanih za korupciju, pravosuđe i zaštitu ljudskih prava.
Šok koji je izazvalo samoubistvo bivšeg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Nenada Borojevića, uhapšenog sa još troje kolega pod sumnjom da su od farmaceutskih kompanija primili mito, a pacijentima prepisivili veće i jače doze, skreće pažnju sa onoga za šta se terete i otvara pitanje zbog čega ne postoji odgovornost nadležnih državnih organa i pojedinaca.
"Ja doktora Borojevića nisam poznavao lično i žalim ga kao čoveka. Međutim treba da ono što tu zapanjuje da mi neznamo ko su nalogodavci najvećih koruptivnih afera i afera „vakcine“ i „Kraba“. U pritvoru imamo
"Dešavaju se stvari koje nama ljudima kako iz zdravstva tako i običnim ljudima vrlo misteriozne“, sumnjičavo kaže doktor Karađinović.
Težinu na čitav slučaj stavlja i sumnja koju iznose porodica, prijatelji i advokati tragično nastradalog doktora Borojevića, tvdeći da se on nije ubio jer je dan pred smrt dogovarao nastavak ispovesti jednom dnevnom listu, najavljujući da će otkriti nove detalje iz afere "Citostatik".
Istraga treba da da utvrdi da li se radi o ubistvu ili samoubistvu, kaže ministar policije Ivica Dačić.
„Dosadašnjom analizom sve ukazuje na to da je reč o samoubistvu a naravno ako je bilo bilo kakvih pritisaka, ucena ili traženja novca, svako ko je u tome učestvovao naravno mora da odgovara. Pretpostavljam da ce se taj proces dalje odvijati i to je nije pitanje za policiju već tužilaštvo i pravosuđe“, kaže Dačić.
Transparentnost je ključ problema
Odgovornosti za korupciju kao po pravilu zaštićeni vrhovi sistema. Ko od političara ima legalno pravo da štiti one koji nanose štetu državi i sopstvenom narodu, pita se donedavni specijalni savetnik ministra zdravlja za suzbijanje kriminala i korupcije Ljubiša Milanović, koji je morao da ode sa funkcije zbog istupa u javnosti u kome je kritikovao rad tužilaštva u rešavanju slučaja nabavke vakcina.
„Ne možemo mi da pričamo o korupciji na nekim drugim nivioma ako imamo konkretan slučaj. Da li je specijalni tužilac Miljko Radisavljević tražio od policije da se određena imena sa krivične prijave jednostavno skloei i izvrši selektivnu pravdu. Znači da ne odgovarju sva lica nego samo ona koja ne odgovaraju nekom u ovoj državi. Pojavila se u javnosti imena sa službene beleške i nijedan državni organ uhvatio za to, nego se uhvatio za to šta je Milanović rekao povodom afere vakcine“, kaže rezignirano bivši savetnik ministra zdravlja.
Država je ta koja gospodari celokupnim zdravstvenim sistemom i snažan monopol i lobiji štite pojednice odgovornosti, uverena je Sunčica Veličković iz Udruženja Farmaceustko jezgro. Ključ problema ali i rešenja je u otvaranju zdravstvenog sistema.
„Ceo taj posao sa zdravljem je u rukama jednog zatvorenog monopolističkog sistema. Mora da postoji transparentnost, jer ta transparentnost je nažalost vidljva da ne postoji na hiljadu primera. Niti je poznato šta radi jedan dom zdravlja u nekom selu, pa tako nije istinski transparentno šta se dešava u republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Isto tako nisu ni transparentni ni vlasnička struktura bolnica, ni državnih ni privatnih. Ko je taj ko brine o našem zdravlju je veliko pitanje”, pita se Sunčica Veličković.
Novija demokratska istorija Srbije ne beleži da je kao moralni čin zbog korupcije ili ozbiljnih propusta u radu neki ministar podneo ostavku.
Dokaz takozvane deklarativne borbe protiv korupcije u kojoj se love sitne ribe u krupnim medijskim aferama nije uspeo da popravi poslednji izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji koji sadrži niz kritika vezanih za korupciju, pravosuđe i zaštitu ljudskih prava.