Dostupni linkovi

Smene Jeremićevih diplomata: Čistka ili profesionalizacija


Tabla na zgradi Ministarstva spoljnih poslova Srbije, foto: Radovan Borović
Tabla na zgradi Ministarstva spoljnih poslova Srbije, foto: Radovan Borović
U medijima se pojavila informacija da se sprema ozbiljna smena ambasadora Srbije, pominje se njih preko 30. U Ministarstvu inostranih poslova ne žele to da komentarišu, ni da potvrde, niti da demantuju te tvrdnje. U svakom slučaju, u zemlju se vraćaju ambasadori iz Pariza i Moskve, a navodno su opoziv dobili i ambasadori u Vašingtonu, Berlinu i Londonu.

Zoran Popović, ambasador i predsednik Nezavisnog sindikata diplomata u MIP-u koji je poslednjih meseci žestoko kritikovao tadašnjeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, veruje da će se stvari promeniti nabolje, u korist profesionalnih kadrova.

„Ljudi koji se sada bave neposredno Ministarstvom su najavili odavno da će biti krupnih promena na planu obnove profesionalnog karaktera službe i to se iščekuje. I da će se pre svega imati u vidu potreba obnove profesionalnog i stručnog karaktera diplomatske službe“, ocenjuje Popović.

Borislav Stefanović, u bivšem mandatu politički direktor MIP-a, kaže da se još ne zna šta vlast smera, ali da jednom broju ambasadora ističe mandat i da se to ne može smatrati čistkom. Dalje, Stefanović priznaje da su činjene velike greške u vreme vladavine DS.
Borislav Stefanović
Borislav Stefanović

„Mi smo povećali broj političkih ambasadora preko svake mere, skoro 60 odsto u odnosu na profesionalne. A uobičajeno je da to bude 10-15 odsto. Međutim, postoji kod nas još jedan problem, a to je ko su profesionalni kadrovi. I mene brine da će na mesta sadašnjih političkih almbasadora doći ljudi iz MIP-a samo zato što su profesionalci, a među njima je dobar deo još iz Miloševićevog i ranijeg, Titovog vremena. I onda vi isterujete političke ambasadore i uvodite ljude koji to ni po jednom kriterijumu ne zaslužuju“, kaže Stefanović i navodi primer Dušana Batakovića koji ima doktorat na Sorboni, ili veoma uspešnih ambasadora, poput Viskovića u Nemačkoj ili Spasojevića u Turskoj za koje kaže da su pokazali izvanredne rezultate.

Da li najavljene smene mogu označiti početak kraja urušavanja ove profesije, ili je to samo još jedna partijska smena?

„Dobro je da imamo šefa diplomatije vanstrančku ličnost“, kaže spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. “Da li će njemu biti prepuštena odluka o novim kadrovima, a za pretpostaviti je da bi on dovodio kadrove iz Ministarstva, ili vladajuća koalicija ima iste želje kao što je do sada bio slučaj, da ima svoje ljude za ambasadore, što bi bilo jako loše, zato što se šalju signali da se radi o neozbiljnoj zemlji. Partneri tih ambasadora po svetu verovatno se pitaju, pa kakva je ovo zemlja u kojoj se svaki čas menja ambasador, da li to znači da ona svaki čas menja i svoju politiku...“

„Smena je svakako opravdana, ali da li će biti ideološka čistka, to je teško reći, zavisi od toga ko će biti novi ljudi“, oprezno komentariše bivši ambasador u UN Pavle Jevremović.

Partijski plen i mogući zaokret

S obzirom na dosadašnja mnoga problematična, pa i skandalozna kadrovska rešenja nove vlasti u kojima je glavni kriterijum bio ideološki a ne stručni, u javnosti s razlogom postoji bojazan da bi najavljene smene mogle biti nastavak obrušavanja diplomatije.

Diplomatije koja je nekada davno bila cenjena u svetu. Oni koji dugo pamte, sećaju se iskusnih diplomata koji su svojim znanjem, veštinom i manirima pripadali svetskoj diplomatskoj eliti.

„Od šefa diplomatije Koče Popovića koji je bio od takvog ugleda da je sa američkim predsednikom Kenedijem sedeo na stepenicama Kongresa i ćaskao... do uglednih ambasadora poput Srđe Price, Ive Vejvode, Veljka Mićunovića koji je napisao sjajnu knjigu posle ambasadorovanja u Moskvi“, seća se Jakšić:

„Političkih ambasadora je i tada bilo, ali su to bili mnogo politički potkovaniji kadrovi. Recimo, ambasador u SSSR je uvek bio iz političkog vrha. U Vašingtonu su bili Bogdan Crnobrnja, Marko Nikezić, Leo Mates, Toma Granfil...“

Boško Jakšić podseća i na dobar diplomatski tim uoči raspada Jugoslavije, kada je šef diplomatije bio Budimir Lončar, a ambasador u Vašingtonu Živorad Kovačević.

Takva diplomatska mreža obrušila se zajedno sa tadašnjom državom. Milošević je najpre etnički očistio diplomate. Poreklo je određivalo sudbinu zaposlenih u Ministarstvu inostranih poslova. Pavle Jevremović se seća da su njegove kolege dobijale otkaz samo zato što su bili, na primer, iz mešoviih brakova.

A zatim se postavljaju provereni kadrovi, u Moskvu na primer odlazi Miloševićev rođeni brat. Međutim, sa smenom Miloševića stvari se ne menjaju. Čini se, bespovratno su diplomatska mesta postala partijski plen. Od 2000. su na čelo diplomatije bila tri ministra. Goran Svilanović, Vuk Drašković i Vuk Jeremić u dva mandata dve različite Vlade.

„Vuk Drašković je obojio diplomatiju svojim ljudima od kojih mnogi apsolutno nisu znali posao kojim je trebalo da se bave. Vuk Jeremić takođe nije odoleo partijskim porivima“, kaže Jakšić i dodaje: „Sada konačno imamo neku treću postavku koja tek treba da pokaže da li je spremna da napravi neke zaokrete ili ne.“
XS
SM
MD
LG