Glavni i odgovorni urednik i direktor ugašenog nedeljnika "Vranjske" Vukašin Obradović, koji je bio smešten na interno odeljenje Zdravstvenog centra u Vranju, na preporuku lekara prekinuo je štrajk glađu i na sopstveni zahtev izašao iz bolnice.
Direktor Zdravstvenog centra Dragan Veličković izjavio je da je nakon terapije koju je primio zbog dehidratacije organizma, Obradović trenutno stabilno, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Obradović se juče zatvorio u redakciji lista i objavio da počinje sa štrajkom glađu u znak protesta zbog gašenja nedeljnika koji je izlazio 23 godine i proslavio se čitavim nizom novinarskih otkrića.
Gašenje lista je usledilo nakon što su poreske inspekcije obavile višenedeljno pretresanje poslovanja ovog medija, posle čega je u javnost izneto da kompanija koja izdaje nedeljnik odlazi u stečaj.
Obradvoić je danas uputio otvoreno pismo direktorki filijale Poreske uprave u Vranju u kom je naveo da od svog osnivanja firma “posluje u skladu sa zakonom i na transparentan način”.
“U svom poslovanju Vranjske nisu imale značajnije oscilacije, redovno izmiruju sve poreske obaveze, izlaze pod istim imenom i izdaje ih isti izdavač”, stoji u pismu Obradovića.
On navodi i nekoliko pitanja za nadležnu Poresku upravu, između ostalih i “da li su Vranjske tokom svog poslovanja bile ikada u blokadi ili kasnile sa plaćanjem ličnih dohodaka, poreza i doprinosa, poreza na dobit?”
Takođe tvrdi da su po objavljivanju intervjua s bivšim direktorom Poreske uprave filijale u Vranju, pre tri meseca, novinari redakcije dobili neformalne informacije da će Vranjske biti podvrgnute inspekcijskoj kontroli.
“Od svog osnivanja 1994. godine, Vranjske trpe različite vrste pretnji i pritisaka. Redakcija je bila tri puta obijana, moj auto je dva puta oštećen, a pretnje su upućivane mojim kolegama, meni i mojoj porodici. Slučajevi obijanja, krađe i oštećenja imovine nikada nisu rasvetljeni, a većina pretnji nije istražena”, napisao je Obradović.
Sami predstavnici poreskih organa se sa detaljima još nisu oglasili.
Oglasila se, međutim, Vlada Srbije. Saopštenjem je odbacila tvrdnje da se u slučaju nedeljnika "Vranjske" radi o gušenju slobode medija, slobodne reči ili kritičkog mišljenja i navela da je taj list u proteklom periodu dobio značajne sume od republičkih i gradskih vlasti. Istovremeno premijerka Ana Brnabić je na svom Tviter nalogu objavila da je Vlada Srbije "Vranjskim novinama" samo u 2017. godini opredelila više novca nego što je ukupno dodeljeno tom listu od 2008. do 2012. godine.
Rekakcija ugašenih "Vranjskih" je na ovo odgovorila saopštenjem su konstatacije Vlade Srbije nazvane "licemernim i ciničnim".
"Svaka priča o raspodeli sredstava i pominjanje brojki gubi smisao kada se zna da je Vranjska Plus, lokalna stranačka televizija Srpske napredne sranke (SNS) u Vranju, samo na poslednjem gradskom konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja dobila od Grada Vranja čak 6,5 mliona dinara! Reč je o televiziji koja je formirana pre nešto više od godinu dana, za potrebe predizborne kampanje i izveštavanje o aktivnostima SNS na lokalu", navodi se u reagovanju "Vranjskih".
Medijska solidarnost na testu
Obradovićev gest izazvao je lavinu reakcija te probudio solidarnost medijskih radnika, pa su se u Vranju našli novinari ne samo iz Srbije, nego i iz Crne Gore, ili sa Kosova.
Protest podrške Vranjskim i Obradoviću u Beogradu
Takav razvoj situacije ipak ne može govoriti o visokom nivou medijske solidarnosti, komentariše profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski. On ukazuje na dramatičan pad profesionalnih medijskih kriterijuma u Srbiji. Stanje je takvo, navodi sagovornik Radija Slobodna Evropa, da je nužna ponovna redefinicija šta su to stvarni mediji, ko je zaista novinar, odnosno medijski radnik:
„Tako nešto bi bilo neophodno pošto su poslednjih godina nastali mediji koji to nisu. Oni su formalno ili po spoljnom izgledu mediji, ali sa stanovišta onog što treba da znače i da predstavljaju u demokratskim društvima, oni to nisu. Konkretno ću navesti primer `Pinka`. Taj medij je bio spreman da radi za vlast Mirjane Marković i Slobodana Miloševića, zatim je bio spreman da radi za vlast Zorana Đinđića, Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i tako dalje. Sada je spreman da radi za vlast Aleksandra Vučića.
Dakle, ako se jedan medij u svojoj uređivačkoj koncepciji na taj način orijentiše da očekujemo da će taj medij, ljudi koji u njemu rade, pokazati nekakvu solidarnost sa drugima. Takvih medija ima još - `Informer` i tako dalje. Mi smo Balkan, mi smo Srbija, kod nas se vlast smatra neprikosnovenom. Ono što vlast uradi to se dalje generira i na medije, sistem obrazovanja, privrede. Mi u tom smislu moramo da uradmo nešto što je krucijalno da kako bi se promenila atmosfera u društvu.“
Na vlasti je, ističe Veljanovski, da uspostavi društvenu klimu u kojoj će objektivan medijski rad uopšte biti moguć. Trenutno stanje je takvo da se medijski gledano Srbija uvekoliko vraća na pozicije iz vremena devedesetih, komentariše.
To, međutim, podvlači ovaj medijski stručnjak, nije ono što najviše zabrinjava:
„Treba reći da su u pravu i oni analitičari ili očevidci koji smatraju da je devedesetih čak bilo više medija u kojima se mogla reći istina, a da ih je sada sve manje.“
Oštra podela u medijskoj sferi
U Srbiji na jednoj strani stoje izrazito provladini mediji, dok su oni koji pokušavaju da zadrže objektivnost u sve težoj situaciji. Upravo su „Vranjske“ poslednji primer za to.
Veljanovski uverava da je takvo stanje samo delimično posledice medijske privatizacije u Sribji. Još jednom podseća da su listovi poput „Njujork tajmsa“ ili „Indipendenta“ privatni, a istovremeno, visoko kvalitetni mediji.
„Dakle, privatizacija u Srbiji je delimično doprinela medijskom krahu zato što nije bila urađena na pravi način. Tu moramo priznati da su se u velikoj meri i novinari tih medija tome značajno suprotstavljali. Setimo se da su prvi zahtevi za privatizaciji bili sadržani u medijskim zakonima koji su usvojeni 2002. i 2003. godine, da bi potom prošlo dvanaest godina da ništa nije urađeno. Ne može sve u zakonu da se napiše, na primer, kako zaštiti zaposlene, kako zaštititi osnovnu delatnost, na koji način medij izneti na tržište i tako dalje. A to je sa stanovišta ukupnih društveno političkih promena u Srbiji bilo neminovno“, objašnjava Veljanovski.
Situacija je u međuvremenu zakomplikovana činjenicom jake sprege ostvarene između medijskih vlasnika i same vlasti, baš kao i između javnih servisa (poput Radio televizije Vojvodine i Radio televizije Srbije) i vlasti.
„Nama očigledno prestoji proces sazrevanja svesti o tome kakav treba da bude položaj medija. Ta svest treba da sazreva kako kod medijskih ljudi, tako i kod političara, kao i u celoj javnosti. S tim što, iako govorim o ta tri ključna aktera, ipak od vlasti sve zavisi. U onoj meri u kojoj je vlast spremna da generira atmosferu u kojoj će se mediji ponašati na jedan objektivan način prema svakome, pa i prema samoj vlasti, u toj meri ćemo imati popravljanje stanja. Dakle, u ovom trenutku odgovor na pitanje `kako menjati situaciju u kojoj rade mediji`, jeste, treba menjati vlast koja ne doprinosi tome da mediji rade slobodno i na demokratski način“, rekao nam je Veljanovski.
Podsetimo još, po jednom od poslednjih izveštaja o globalnom stanju medijskih sloboda Srbija se našla u grupi onih država sa zabrinjavajućim padom u ovoj oblasti. Izveštaj se odnosi na prošlu godinu, a objavio ga je Fridom haus pre pet meseci.
Facebook Forum