Odeljenje za ratne zločine osudilo je na 12 godina Iliju Jurišića zbog napada na kolonu vojnika JNA u Tuzli 1992. godine.
To je Jurišiću druga prvostepena presuda pošto mu je prvu kojom je bio osuđen na 12 godina zatvora ukinuo Apelacioni sud i naložio da se suđenje ponovi pred potpuno novim sudskim većem.
Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je sudu u završnoj reči da Jurišića osudi na 15 godina zatvora, dok je njegova odbrana tražila oslobađanje od optužbi.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, nakon izricanja presude rekao je:
"Mi ne likujemo nad ovom presudom. Jednostavno, drago nam je da je sud našao da su navodi naše optužnice tačni. Dakle, ovaj predlog je upravo na stolu između našeg i bosanskog tužilaštva, u smislu primene protokola o ustupanju dokaza. Mi ćemo jedan deo predmeta definitivno ustupiti našim kolegama iz Bosne, ali slučaj Jurišić je započet pred našim sudom i ovde mora da se završi“.
Ogorčeni su na srbijansko pravosuđe, za koje tvrde da je donijelo političku presudu na uštrb pravde.
Za razliku od prvog, ovaj put Ilija Jurišić zbog lošeg zdravstvenog stanja nije mogao prisustvovati izricanju presude.
Sagovornici RSE u BiH kažu da je pravosuđe u Srbiji presudom Jurišiću pokazalo svoju dvoličnost.
OPŠIRNIJE...
Advokat Ilije Jurišića, Đorđe Dozet, rekao je da je ovaj sud ponovio isto obrazloženje kao i prethodni sud, čija presuda je ukinuta.
„Ilija Jurišić tri godine dolazi u Beograd, on kaže dolazi po pravdu. Obrazloženje ne stoji, jer je to obrazloženje iz prve prvostepene presude koja je pala. Ono što se desilo za ovaj sud ne predstavlja ništa, za Apelacioni sud je bilo razlog za ukidanje. Ono što je najbitnije a što nije pomenuto danas jeste kako glasi ta naredba za napad. Da li je sporno među svima nama koji smo učestvovali u postupku kako glasi ta navodna naredba za napad i ko ju je izdao. To smo čuli od svjedoka i to ne samo onih koji su bili pripadnici, kako tužilaštvo i sud kažu, hrvatsko-muslimanske formacije, nego ljudi koji su bili u prilici da je čuju. Ona glasi ’ Na vatru odgovoriti vatrom!’ Hajmo razmišljati šta predstavlja smisao te rečenice.“
Sramna presuda
Sinan Alić iz Fondacije "Istina, pravda, pomirenje" ponovio je da je odluka suda neprihvatljiva: „Rekli smo, ako se Ilija osudi na jedan dan zatvora, uložićemo žalbu. Tjeraćemo se do Strazbura.“
Za Sonju Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava odluka suda u Beogradu je sramna i skandalozna, a cilj joj je, kao i u slučaju bh. državljana Ejupa Ganića i Jovana Divjaka dokazivanje da Srbija nije bila u ratu.
„Ganića ili Divjaka nisu dobili zato što se pokazalo da sporazum, na osnovu koga su oni tvrdili da je rat počeo sa bosanske strane, nije bio postojeći u to vreme i da je tek naknadno postignut između dve strane. I presuda u londonskom sudu za ekstradiciju je zapravo pokazala da se sve bazira na laži i podvalama, i samo je pitanje ko će i kada ukazati na njih“, kaže Sonja Biserko.
Nema sumnje da će odluka suda u Beogradu ponovo podići tenzije između dve zemlje, koje su 2010. godine kulminirale i otkazivanjem posete tadašnjeg predsedavajućeg predsedništva BiH, Harisa Silajdžića Srbiji jer mu nije bilo dozvoljeno da u zatvoru poseti Jurišića.
“Srbija na žalost ne vodi računa, niti polaže poseban značaj u odnosima sa susedima u regionu i svi ovi potezi pokazuju da nije spremna da napravi nekakav bilans u odnosu na prošlost i da se prošlost svakodnevno pojavljuje kao glavna opstrukcija u normalizaciji odnosa u regionu”, zaključuje Biserko.
Ilija Jurišić je uhapšen 11. maja 2007. na beogradskom aerodromu. Suđenje je počelo 22. februara 2008.
Jurišiću je prvu presudu kojom je bio osuđen na 12 godina zatvora zbog krivičnog dela nedozvoljena sredstva borbe, odnosno napada na kolonu JNA 1992. godine, ukinuo Apelacioni sud u Beogradu 11. oktobra 2010. i istog dana mu je ukinuo i pritvor u kom je proveo dve i po godine.
Njemu se ponovo sudilo zbog optužbe da je kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine.
To je Jurišiću druga prvostepena presuda pošto mu je prvu kojom je bio osuđen na 12 godina zatvora ukinuo Apelacioni sud i naložio da se suđenje ponovi pred potpuno novim sudskim većem.
Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je sudu u završnoj reči da Jurišića osudi na 15 godina zatvora, dok je njegova odbrana tražila oslobađanje od optužbi.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, nakon izricanja presude rekao je:
"Mi ne likujemo nad ovom presudom. Jednostavno, drago nam je da je sud našao da su navodi naše optužnice tačni. Dakle, ovaj predlog je upravo na stolu između našeg i bosanskog tužilaštva, u smislu primene protokola o ustupanju dokaza. Mi ćemo jedan deo predmeta definitivno ustupiti našim kolegama iz Bosne, ali slučaj Jurišić je započet pred našim sudom i ovde mora da se završi“.
Presudom Jurišiću pravosuđe u Srbiji pokazalo dvoličnost
Prve reakcije iz BiH na presudu Iliji Jurišiću su šok i ogorčenost. Većina građana očekivala je oslobađajuću presudu.Ogorčeni su na srbijansko pravosuđe, za koje tvrde da je donijelo političku presudu na uštrb pravde.
Za razliku od prvog, ovaj put Ilija Jurišić zbog lošeg zdravstvenog stanja nije mogao prisustvovati izricanju presude.
Sagovornici RSE u BiH kažu da je pravosuđe u Srbiji presudom Jurišiću pokazalo svoju dvoličnost.
OPŠIRNIJE...
Advokat Ilije Jurišića, Đorđe Dozet, rekao je da je ovaj sud ponovio isto obrazloženje kao i prethodni sud, čija presuda je ukinuta.
„Ilija Jurišić tri godine dolazi u Beograd, on kaže dolazi po pravdu. Obrazloženje ne stoji, jer je to obrazloženje iz prve prvostepene presude koja je pala. Ono što se desilo za ovaj sud ne predstavlja ništa, za Apelacioni sud je bilo razlog za ukidanje. Ono što je najbitnije a što nije pomenuto danas jeste kako glasi ta naredba za napad. Da li je sporno među svima nama koji smo učestvovali u postupku kako glasi ta navodna naredba za napad i ko ju je izdao. To smo čuli od svjedoka i to ne samo onih koji su bili pripadnici, kako tužilaštvo i sud kažu, hrvatsko-muslimanske formacije, nego ljudi koji su bili u prilici da je čuju. Ona glasi ’ Na vatru odgovoriti vatrom!’ Hajmo razmišljati šta predstavlja smisao te rečenice.“
Sramna presuda
Sinan Alić iz Fondacije "Istina, pravda, pomirenje" ponovio je da je odluka suda neprihvatljiva: „Rekli smo, ako se Ilija osudi na jedan dan zatvora, uložićemo žalbu. Tjeraćemo se do Strazbura.“
Za Sonju Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava odluka suda u Beogradu je sramna i skandalozna, a cilj joj je, kao i u slučaju bh. državljana Ejupa Ganića i Jovana Divjaka dokazivanje da Srbija nije bila u ratu.
„Ganića ili Divjaka nisu dobili zato što se pokazalo da sporazum, na osnovu koga su oni tvrdili da je rat počeo sa bosanske strane, nije bio postojeći u to vreme i da je tek naknadno postignut između dve strane. I presuda u londonskom sudu za ekstradiciju je zapravo pokazala da se sve bazira na laži i podvalama, i samo je pitanje ko će i kada ukazati na njih“, kaže Sonja Biserko.
Nema sumnje da će odluka suda u Beogradu ponovo podići tenzije između dve zemlje, koje su 2010. godine kulminirale i otkazivanjem posete tadašnjeg predsedavajućeg predsedništva BiH, Harisa Silajdžića Srbiji jer mu nije bilo dozvoljeno da u zatvoru poseti Jurišića.
“Srbija na žalost ne vodi računa, niti polaže poseban značaj u odnosima sa susedima u regionu i svi ovi potezi pokazuju da nije spremna da napravi nekakav bilans u odnosu na prošlost i da se prošlost svakodnevno pojavljuje kao glavna opstrukcija u normalizaciji odnosa u regionu”, zaključuje Biserko.
Ilija Jurišić je uhapšen 11. maja 2007. na beogradskom aerodromu. Suđenje je počelo 22. februara 2008.
Jurišiću je prvu presudu kojom je bio osuđen na 12 godina zatvora zbog krivičnog dela nedozvoljena sredstva borbe, odnosno napada na kolonu JNA 1992. godine, ukinuo Apelacioni sud u Beogradu 11. oktobra 2010. i istog dana mu je ukinuo i pritvor u kom je proveo dve i po godine.
Njemu se ponovo sudilo zbog optužbe da je kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine.
