Ni godinu dana od kada je Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Vlade Srbije počela proveru finansiranja grupe nevladinih i medijskih organizacija i pojedinaca, nema informacija o tome šta je istraga pokazala.
“Ako je proverom utvrđeno da su one (organizacije) čiste i da dobro rade, Uprava bi trebalo to i da saopšti”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sonja Stojanović Gajić iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji se našao na spisku za proveru.
Uprava za sprečavanje pranja novca je u junu 2020. godine od banaka zatražila uvid u finansijske transakcije 37 organizacija i 20 pojedinaca iz Srbije, među kojima su i dva novinarska udruženja i više nezavisnih istraživačkih centara, da bi se utvrdilo da li "imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca".
Iz Uprave do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o tome šta je provera pokazala.
Iz Evropske komisije za RSE navode da i dalje pažljivo prate ovaj slučaj, a Komitet eksperata za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma Saveta Evrope upozorio je 25. juna Srbiju da „pravni okvir ne sme da se zloupotrebljava za suzbijanje legitimnih aktivnosti civilnog društva”.
“Ono što je loše je što ove organizacije ni po međunarodnim standardima ne bi trebalo da budu ranjive za finansiranje terorizma jer se većina njih finansira sredstvima Evropske unije (EU) i zapadnih donatora, koji imaju visoke standarde kontrole finansija, imaju finansijsku reviziju i bave se aktivnostima koje se ne smatraju rizičnim za finansiranje terorizma”, rekla je Sonja Stojanović Gajić.
Kritike međunarodnih institucija
Proveru finansija dela nevladnih i medijskih organizacija i pojedinaca u Srbiji prošle godine su kritikovale EU, agencija Ujedinjenih nacija (UN), ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji, kao i međunarodna Radna grupa za finansijsku akciju, koja je globalni nadzorni organ za pranje novca i finansiranje terorizma.
Ova Radna grupa je ocenila da, prema međunarodnim standardima, institucije nemaju pravo da traže podatke o transakcijama bez osnovane sumnje da organizacije učestvuju u finansiranju terorizma.
Kritike su uputile i nevladine organizacije i mediji u Srbiji, kao i međunarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i slobode medija.
Više od 140 organizacija i pojedinaca potpisalo je u julu 2020. godine zajedničko saopštenje u kojem su od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca zatražili da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka".
Potpisnici su u saopštenju naveli da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma".
Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da iz Uprave do danas nisu odgovorili na pitanje zašto su baš organizacije sa spiska osumnjičene.
“Zloupotreba je to što je korišćen član Zakona (o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma) koji podrazumeva da postoje neka saznanja da neko radi nešto loše i na osnovu toga se traže konkretni podaci. Kako smo tada čuli od v.d. direktora Uprave, ta vrsta saznanja nije postojala”, kaže Sonja Stojanović Gajić.
Iz Uprave za sprečavanje pranja novca nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa kritikama da su u ovom slučaju prekoračili ovlašćenja i zloupotrebili zakon.
Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali rekao je u julu 2020. godine kada je spisak organizacija i pojedinaca procureo u javnost, da Uprava za sprečavanje pranja novca “radi svoj posao”.
On je za televiziju Pink tada naveo da “ne vidi zašto bi uvid u transakcije pojedinaca ili nevladinih organizacija bio problem, ukoliko se nešto ne krije”.
Sa druge strane, međunarodna Radna grupa za finansijsku akciju, kao globalni nadzorni organ za pranje novca, ustanovila je krajem 2020. da Srbija, prema međunarodnim standardima, nema prava da traži podatke o transakcijama bez osnovane sumnje da organizacije učestvuju u finansiranju terorizma.
Zašto je Vlada Srbije formirala Radnu grupu?
U međuvremenu, Vlada Srbije je u martu ove godine formirala Radnu grupu za ažuriranje Nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.
Cilj Radne grupe je, kako se navodi u Zaključku Vlade Srbije o njenom formiranju, da se “preispitaju rizici od pranja novca” i da se “utvrdi postojanje novih rizika”.
Izrada procene rizika od finansiranja terorizma, jedan je od zahteva međunarodne Radne grupe za finansijske mere protiv pranja novca i finansiranja terorizma (FATF) prema Srbiji.
"Na osnovu takve procene, država treba da primeni pristup zasnovan na proceni rizika kako bi obezbedila da su mere za sprečavanje ili ublažavanje pranja novca i finansiranja terorizma srazmerne identifikovanim rizicima", piše u objašnjenju na sajtu Uprave.
Organizacije civilnog društva nisu pozvane da učestvuju u izradi procene rizika, niti su deo Radne grupe Vlade Srbije.
Na zajednički sastanak će, kako je saopštilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, biti pozvane kada popune upitnik za procenu ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma na sajtu tog ministarstva, za šta je rok bio 25. jun.
“Prioritet sada nije zajednička Radna grupa. Prioritet je da Uprava ispravi štetu koju je slučaj ’Spisak’ naneo prošle godine”, kaže Sonja Stojanović Gajić.
Ona ipak ukazuje na značaj učešća organizacija civilnog društva u proceni rizika.
”Važno je da imamo kvalitetnu procenu u čijoj izradi će učestvovati širok spektar organizacija, dobiti objašnjenja o tome čemu služi ova procena, kako se skupljaju podaci, šta će biti sa tim podacima i da civilni sektor ne učestvuje samo u dijagnozi, već i u definiciji leka, odnosno rešenja za ove probleme”, rekla je Stojanović Gajić.
Evropska komisija i sporni spisak iz Srbije
Slučaj pažljivo prati i Evropska komisija(EK), potvrdila je u pisanoj izjavi za RSE Ana Pisonero, portparolka EK.
Ta institucija je u julu 2020. zatražila dodatne informacije o postojanju spiska medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana od strane Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije.
“Uzimamo u obzir pismo FATF-a iz decembra 2020. upućeno specijalnim izvestiocima UN-a u kojem naglašavaju zabrinutost povodom navoda o ograničavanju aktera civilnog društva u njihovom radu“, navela je Pisonero za RSE.
Ona je dodala da je borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma važan stub integracije Srbije u EU.
„Istovremeno, ta borba mora da bude opravdana, proporcionalna i da obezbedi puno poštovanje vladavine prava i ljudskih prava“, istakla je Pisonero.
Slučaj spiska nevladinih organizacija i medija koji su bili predmet provere Uprave za sprečavanje pranja novca našao se i u redovnom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama za 2020. godinu.
U izveštaju se navodi da je u javnost procureo spisak sa nazivima organizacija civilnog društva i medija koji su bili predmet procene rizika Uprave za sprečavanje pranja novca, i dodaje da se pravni osnov po kom je delovala Uprava mora razjasniti.
Savet Evrope upozorio Srbiju da ne zloupotrebljava zakon
Komitet eksperata za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma Saveta Evrope (MONEYVAL) upozorio je 25. juna da se ne sme “zloupotrebljavati pravni okvir za suzbijanje legitimnih aktivnosti civilnog društva”.
Komitet je u saopštenju naveo da se slučaj spiska nevladinih i medijskih organizacija i pojedinaca iz Srbije našao “visoko na dnevnom redu” plenarne sednice tog tela koja je održana u aprilu ove godine.
“MONEYVAL je u zaključcima sa plenarne sednice još jednom istakao da finansijsko-obaveštajna tela, kakvo je Uprava za sprečavanje pranja novca, nemaju ovlašćenja da traže podatke od banaka bez sumnje na pranje novca, finansiranje terorizma i druga uvezana dela”, navodi se u saopštenju.
U saopštenju se ističe da je zemljama članicama MONEYVAL-a, među kojima je i Srbija, izdato jasno upozorenje da „ne smeju namerno ili nenamerno da zloupotrebljavaju preporuke FATF-a u svrhu suzbijanja legitimnih aktivnosti građanskog društva“.
MONEYVAL takođe smatra da neprofitni sektor treba uključiti u pripremu procene rizika od finansiranja terorizma na dobrovoljnoj osnovi, “umesto korišćenjem formalnih ovlašćenja koje ima Uprava za sprečavanje pranja novca”.
Reporteri bez granica: Srbija da osigura slobodu medija
Međunarodna nevladina organizacija Reporteri bez granica (Reporters Sans Frontières) u pisanoj izjavi za RSE navodi da osuđuju bilo kakvu zloupotrebu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma sa ciljem targetiranja nezavisnih medija.
„Vlada Srbije bi trebalo da učini sve što je u njenoj moći kako bi osigurala uslove u kojima novinari mogu da izveštavaju slobodno, bez straha i spoljnih pritisaka“, naveo je u izjavi Pavol Salaj (Szalai), predstavnik Reportera bez granica zadužen za EU i Zapadni Balkan.
U prvoj reakciji na ovaj slučaj u julu 2020, Reporteri bez granica su slučaj ocenili kao „lov na veštice“, ukazujući i na to da su tabloidi u Srbiji organizacije i medije sa spiska označavali kao „plaćenike“.
Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi da se zbog provere njihovog poslovanja po nalogu Uprave, nevladine organizacije i mediji obuhvaćeni spiskom suočavaju sa teškoćama u radu.
“Imali smo obrnutu kriminalizaciju, jednu kampanju blaćenja i smanjenja ugleda. Druga posledica je po funkcionisanje organizacija i poslovanje preko banaka. Treća posledica je zastrašivanje građana koji bi se obratili ovim organizacijama za pomoć ili podržali njihov rad”, rekla je Sonja Stojanović Gajić.
Direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) iz Beograda Branko Čečen rekao je za RSE da će ovaj slučaj poslužiti kao primer drugim državama „šta ne sme da se radi“.
“Nadam se da ćemo da isplivamo iz toga. Ono što je problem za mene i za sve nas je to što nikako ne možemo da dobijemo informaciju šta je sa tom istragom. To je nešto što visi u vazduhu i prilično opterećuje na psihološkom planu”, rekao je Čečen.
Stručnjaci Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava upozorili su u novembru 2020. da se srpski antiteroristički zakoni zloupotrebljavaju za ciljanje i suzbijanje rada nevladinih organizacija.
U saopštenju objavljenom na sajtu Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) navodi se da široka i proizvoljna primena zakona protiv neprofitnih organizacija, kao i protiv pojedinaca, nije u skladu sa obavezama Srbije prema međunarodnom pravu.
„Neopravdana upotreba ovog zakona rizikuje zastrašivanje aktera civilnog društva i branitelja ljudskih prava, ograničavajući njihov rad i prigušujući svaku kritiku vlade“, naveo je OHCHR.
Facebook Forum