Slučaj Šarić i politizacija policije: Ko kome radi o glavi

Otvaranjem „slučaja Šarić“ u Srbiji je ponovo u prvi plan isplivala tema o kojoj se govori godinama – borba za partijsku prevlast u policiji i veze pojedinaca iz policijskih redova sa političarima. Dok afera aferu stiže, rezultat stranačkih natezanja je i to da u pojedinim gradovima kriminal buja jer u njima nema šefa policije.

Priča o snimcima susreta državnih funkcionera sa pripadnicima narko klana Darka Šarića, službenim beleškama, operativnim podacima i transkriptima tih kontakata, koja je uzdrmala vladu, stigla je u javnost nekoliko godina nakon tih događaja. Iz nezvaničnih izvora, kao što to obično biva, pa su se o motivima prvo zapitali najviši državni zvaničnici, ali ovoga puta niko nije želeo da kaže ko to kome, u političkom smislu, radi o glavi.

Ivica Dačić, premijer Srbije i ministar policije koji je posle svega priznao da se susretao sa čelnim čovekom Šarićeve grupe Rodoljubom Radulovićem ali da nije znao da je kriminalac, u izjavi za RSE ostao je nedorečen u odgovoru na pitanje da li se i kroz ovu kriminalnu aferu policija zloupotrebljava u međustranačkim obračunima.

„Mislim da jednostavno treba da se zna šta je red. Državni organi treba da rade svoj deo posla, institucije treba da funkcionišu, da bismo upravo izbegli haos koji može da nastane na političkoj sceni. Sve probleme treba rešavati dogovorom. Nije nama cilj da se takmičimo sa drugima ko je veći kriminalac, ili ko je manji kriminalac, nego da se takmičimo u tome ko će više njih da otera u zatvor“, istakao je premijer.

Prema informacijama iz Tužilaštva, materijal o susretima i razgovorima državnih funkcionera iz 2008. i 2009. sa ključnim Šarićevim čovekom Mišom Bananom sudu su svojevremeno dostavile Uprava kriminalističke policije (UKP) i Bezbednosno-informativna agencija, koje su ih tajno snimale. Da je taj sadržaj u pogodnom trenutku po nekoga pušten u javnost, kaže za RSE pravnik i bivši kooministar policije Božo Prelević, nema dileme.

„To je matrica koja nije samo srpski specijalitet. Uvek političke stranke žele da kontrolišu policiju, tajne službe, sve što mogu... To nije ništa novo, tako se vodi politika u Srbiji. Ideja da afera aferu preklapa, a da se ne rešavaju do kraja, takođe nije nikakva novost ove vlade. A sa druge strane, snaga pravosuđa i javnog mnjenja uticaće na to da li im je tako nešto dozvoljeno ili nije“, ističe Prelević.

Diskreditacija političkih protivnika materijalima i policijskim informacijama i podacima iz fajlova službi bezbednosti, preko ljudi koji su bliski pojedinim partijama ili iz raznih interesa trguju sa njima, nije novost ni za ljude iz same policije.

Momčilo Vidojević, predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije, kaže za RSE da je očigledno da je u vrzinom kolu političkih igara i „slučaja Šarić“ sada u prvom planu funkcija direktora Policije, novog prvog operativca MUP-a.

„Gorući problem u policiji je situacija sa mestom direktora policije. Poenta je u tome što stranke na to mesto hoće da postave nekoga od svojih ljudi. A sa druge strane, očigledno je da neki ljudi iz vrha pojedinih uprava u policiji nastoje da se naprave dobri, da žele da se dodvore pojedinim političarima, između ostalog i da bi bili sigurni na svojim funkcijama. Onda je neko iz policije, kako se vidi, potegao za tim da im dostavi podatke koji možda mogu da im posluže za neke druge stvari. Zaista je katastrofalno da su operativni podaci izašli u javnost, to je velika blamaža za policiju“, ocenjuje Vidojević.

Interes, novac i moć

Stranačka borba između najvećih partija vladajuće koalicije, Socijalističke partije (SPS) i Srpske napredne stranke (SNS) dovela je do toga da već mesecima nema dogovora ko će biti izabran. Kolika je zbrka i borba uticaja oko te funkcije možda najbolje govori odgovor Aleksandra Vučića, potpredsednika vlade i prvog čoveka SNS-a, na pitanje zbog čega još nije izabran direktor policije.

„Na žalost, iz mnogo razloga koje nisam u stanju racionalnim argumentima da objasnim.“

Zbog sličnih, a neki bi rekli i istih stvari, u Nišu tri godine nema načelnika policije, kriminalne grupe jačaju u tom gradu, u obračunima zelenaša i narko bandi automobili od podmetnutog eksploziva lete u vazduh, dok građani sve više strahuju za bezbednost. Momčilo Vidojević, sindikalni lider iz policije, kaže da je i to dokaz da policija nije depolitizovana.

„Ako načelnik policijske uprave ode u penziju, ili je suspendovan, sasvim je logično da se u roku od 24 sata umesto njega postavi neko drugi. To je toliko osetljivo pitanje da ne može da se čeka ni tri dana, a kamo li tri godine, da se reši“, kaže on.

Borba stranaka za pozicije u policiji, i sa druge strane dobar odnos sa partijama u vlasti, u Srbiji se vodi i preko medija, u kojima često osvanu poverljive operativne informacije.

Filip Švarm, novinar nedeljnika „Vreme“, kaže da to može videti svaki građanin čim otvori novine.

„Očigledno je da postoje interesni krugovi koji pojedinim tabloidima daju informacije. Jednostavno ih serviraju nekim redakcijama. U ovom trenutku se preko tabloida i tih čuvenih dobro obaveštenih anonimnih izvora, koji su najćešće u policiji i u vrhovima politike, kreira javno mnjenje i diktiraju političke teme“, navodi Švarm-

Bezbednosne strukture i politiku svuda u svetu spajaju interes, novac, moć, i sve što uz to ide. Iz ugla policajca, zaključuje Momčilo Vidojević, jasne su karike koje povezuju.

„Poslednja karika je odlazak u zatvor. Ukoliko se ogreše o zakon, policajac je dužan da u zatvor vodi i političara, i predsednika, i doktora, advokata, pa i policajca. Možda se neko boji da će da završi na toj zadnjoj kariki u lancu pa zato želi da ima policiju pod kontrolom.“

Po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal policija trenutno pregleda materijal i ispituje prirodu nekadašnjih kontakata državnih funkcionera sa Miodragom Radulovićem, zvanim Miša Amerika i Miša Banana, jednim od vođa međunarodnog narko klana Darka Šarića.