Viši sud u Beogradu oslobodio je u četvrtak u ponovljenom prvostepenom postupku Bobana Pop Kostića, nekadašnjeg pripadnika Vojske Republike Srpske, za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u logoru Luka u Brčkom.
Sudsko veće je u obrazloženju navelo da je presudu donelo zbog nedostatka dokaza, te da svedoci koji su govorili tokom postupka nisu imali neposredna saznanja da je Pop Kostić maja ’92. mučio i telesno povredio oštećenog Muhameda Bukvića, kao i da se iskazi oštećenog koje je dao ranije pred Kantonalnim sudom u Tuzli i Federalnom policijom Australije razlikuju od njegovog svedočenja u ovom postupku.
„Sud je našao da ne postoji nijedan pouzdan dokaz da je optuženi počinio zločin“, navodi se u obrazloženju presude.
Tužilaštvo za ratne zločine je najavilo da će uložiti žalbu, dok nam je branilac optuženog Teodor Gavrić rekao da je zadovoljan presudom:
„Smatramo da optužnica nije izvela ni jedan pouzdan i relevantan dokaz, iz kojeg se može nedvosmisleno zaključiti da je optuženi počinio krivično djelo. Prema tome, jedina pravilna i zakonita presuda je oslobađajuća presuda.“
Podsetimo, jula ove godine Apelacioni sud je poništio prvostepenu presudu i naložio da se Pop Kostiću ponovi suđenje. On je optužen da je Bukviću naredio da na papiru napiše svoje ime i datum kad hoće da ga ubiju, a potom ga metalnim bokserom udarao po licu i glavi. U drugoj ruci je držao nož, "te tako oštećenog telesno povredio i psihički mučio stvaranjem kod njega straha za život i telesni integritet visokog intenziteta".
Za razliku od prethodnog procesa, ovog puta je Muhamed Bukvić pristao da bude saslušan putem video linka. Tom prilikom je dobio status zaštićenog svedoka i naveo da je bio devet dana u logoru (od 7. do 15. maja 1992. godine), a da ga je tokom tri dana uzastopce maltretiralo više osoba.
Desetog maja su ga, kako je naveo u iskazu, iz hangara u kojem su bili smešteni logoraši, odveli Pop Kostić i Kosta Simeunović u kancelariju Luke. Pop Kostić ga je više puta udario policijskom palicom i bokserom, nakon čegha mu, kako je rekao, nije bila pružena medicinska pomoć. Bukvić je dodao da tokom prebijanja koje je trajalo sat vremena nije izgubio svest, da je to bila borba za život, jer, kako je naveo, da je izgubio svest “sačekao bi ga metak”.
Svedok Džafer Deronjić, koji je takođe bio zatvoren u logoru, ispričao je na suđenju Pop Kostiću da je Bukvića u hangaru sreo 10. ili 11. maja ’92. Iako ga je dobro poznavao, jer su bili komšije, nije ga mogao prepoznati, pošto je Bukvić od batina bio potpuno izobličen. Glava mu je bila od otoka u širini ramena, krvava, a oba oka potpuno zatvorena, naveo je Deronjić. Dodao je da optuženog ne poznaje, niti je ga je video da tuče oštećenog. Tek u avgustu 1999. godine, kada je zajedno sa Bukvićem bio u Hagu, ovaj mu je rekao da ga je u logoru tukao čovek kojeg su zvali Pop, za kojeg je samo znao da mu je majka Muslimanka i da mu je ujak matičar u Brčkom.
Optuženi Pop Kostić je u svojoj odbrani negirao da je izvršio krivično delo, te dodao da se nikad nije potukao i da nikad nije u ruci držao bokser.
Sudsko veće je, navodi se u obrazloženju, na predlog odbrane izvršilo uvid u iskaze koje je Muhamed Bukvić ranije dao pred Kantonalnim sudom u Tuzli i Federalnom policijom Australije. Veće je utvrdilo da je oštećeni pred Kantonalnim sudom izjavio da ga je u Luci Kosta Simeunović tukao policijskom palicom, a Boban Pop Kostić ga jednom udario bokserom, te da je od batina izgubio svest.
Neuropsihijatar prof. dr Ratko Kovačević je u sudskom veštačenju ocenio da je oštećenom u trenucima dok je trpeo teške bolove bila poremećena sposobnost pamćenja i opažanja – što je, kako je naveo, normalna pojava – te da se u tim slučajevima nakon pretrpljene traume kod žrtve preklapaju upamćeni i kasnije konstruisani fragmenti.
Logor Luka otvoren je 4. maja 1992. u Brčkom, a formiran je od četiri sabirna centra u gradu: hotel Posavina, DTV Partizan, Hadži-pašina džamija i Policijska uprava Brčko. U tom zloglasnom logoru počinjeni stravični zločini, a upravnik logora Goran Jelisić zvani Adolf je priznao krivicu u Haškom tribunalu i osuđen na 40 godina, a trenutno služi kaznu u zatvoru u Italiji.
Branko Pudić osuđen je na godinu dana zbog zlostavljanja zatvorenika u tom logoru dok je Monika Simonović osuđena na dve i po godine zatvora.
