Tela devetorice ubijenih kosovskih Albanaca koji su poginuli u sukobima sa policijom u makedonskom gradu Kumanovu u četvrtak će biti poslata u Prištinu, potvrdili su iz makedonskog Ministarstva spoljnih poslova. Ministarstvo je informisalo kosovsku ambasadu da je završena obdukcija devet tela, koja će u skladu sa propisima biti transportovana na Kosovo.
S druge strane, prištinska agencija Kosovapress javlja da tela kosovskih albanaca ni 21. maja neće biti vraćena na Kosovo. Prema toj agenciji, tela će biti prebačena na Kosovo narednih dana, bez preciziranja tačnog datuma.
Iako je na pres konferenciji po završetku akcije u Kumanovu premijer Nikola Gruevski saopštio da su pronađena tela 14 članova naoružane grupe, iz Javnog tužilaštva su ovih dana precizirali da se radi o 10 tela koja su bila pronađena posle tog događaja. U tužilaštvu kažu da se radi o grešci u prebrojavanju, dodajući da iz ove institucije nikad ne objavljuju informacije dok se ne završi uvid od strane pretstavnika tužilaštva. Oni ističu da je započeo postupak o predaji tela poginulih njihovim porodicama, jer su završeni procesi obdukcije i identifikacije.
U međuvremenu, neki kosovski mediji javljaju da su vlasti u Prištini poslali protestnu notu makedonskim vlastima zbog nedostatka informacija o uključenosti kosovskih građana u incident. I iz kosovske policije su nam potvrdili da nemaju dovoljno informacija o događaju u Kumanovu. Oni naglašavaju da generalno imaju dobru saradnju sa makedonskim vlastima i policijom, a kao primer za to navode zajedničke patrole duž granice. Ipak, kažu da u slučaju Kumanova nisu imali potrebne informacije.
Upućeni u ovu problematiku tvrde da saradnja između policija Makedonije i Kosova poslednjih godina nije baš najbolja, naročito posle slučaja “Monstrum” 2012. godine, kada je u blizini Skoplja ubijeno pet ljudi.
“U toj situaciji videli smo da nešto ne štima u saradnji, u delu kada je trebalo da budu ekstradirani iz Kosova u Makedoniju ljudi zbog suđenja. Ministarka Jankuloska nas je ubeđivala da sa Kosovom imamo divnu saradnju. Ovakve saradnje moraju se nastaviti u interesu građana iz svih zemalja u regionu, jer pravovremeno informisanje o dobijenim saznanjima o ovakvim incidentima zlata vrede, bukvalno rečeno. Razmena informacija je postojala, postoji i mora da postoji”, kaže profesor Vladimir Pivovarov, bivši šef vojnog obaveštavanja, dodajući da sumnje u celoj komunikaciji i načinu kako se vodi postupak, podstiče i pogrešna informacija oko broja ubijenih u akciji u Kumanovu.
On kritikuje mešanje političara u svemu ovome.
“Ne radi se o grešci, radi se o političarima i populizmu, koji u prvim trenucima žele da pokazu nešto veće, da je uspešna akcija, da je veći broj terorista uništen nego naših specijalaca i tu je onaj glavni problem”, objašnjava naš sagovornik.
Pivovarov ističe da takav populizam posle dovodi do velikih zabluda, kao i još većih spekulacija o onome šta se desilo u Kumanovu i da je to veoma opasno u ovakvoj situaciji.
