Bez ikakve reakcije zvaničnika prošla je informacija da će Kristijan Golubović, osuđeni kriminalac, nastaviti da gradi karijeru rijaliti zvezde pošto mu je još jednom, treći put u nizu, odboreno odlaganje odlaska u zatvor. Zbog ove paradoksalne činjenice, koja izaziva zaprepašćenje u delu javnosti, sagovornici RSE upozoravaju pravosuđe i medijske regulatore da je na snazi, između ostalog, i propagiranje delinkvencije.
Umesto da je u zatvoru šepuri se sa TV ekrana u rijaliti programu. Osuđeniku Kristijanu Goluboviću sud je odobrio odlaganje odlaska na odsluženje višegodišnje zatvorske kazne zbog trgovine drogom i nedozvoljenog držanja oružja. Ovo je treći put da mu je tako nešto odobreno, a obrazloženje Višeg suda izaziva i više nego zaprepašćenje: Golubović je obavezan da završi započeti posao usled čijeg neizvršenja bi mogla da nastane znatna šteta.
Inače, on još od avgusta učestvuje u programu za koji bi se, s obzirom na verbalnu agresiju, moglo reći dapromoviše nasilje, vulgarnost i druge incidentne situacije.
„Biti popularan kriminalac – to se još više isplati.... Na tome možete čak i zarađivati. I da vam se u tom slučaju sve oprašta, pa čak i odlazak na izdržavanje ozbiljne zatvorske kazne“, tako Milena Dragićević Šešić - kulturolog i profesorka Univerziteta umetnosti, vidi situaciju u kojoj osvedočeni kriminalac stiče popularnost u ovdašnjem javnom prostoru.
Kako je moguće da u trenutku kada se građanima zbog nekoliko hiljada dinara duga neplaćenih računa oduzima imovina kriminalac osmogoišnju zatvorsku kaznu menja novopečenim statusom rijaliti zvezde? Zakazala je tu na prvom mestu država – odnosno njen pravosudni sistem koji je to dozvolio, upozorava Bogoljub Milosavljević profesor prava.
„Mislim da je pre svega odgovornost na najvišem sudskom organu – Vrhovnom kasacionom sudu, ali svakako i na Ministarstvu pravde. Jedan ministar pravde tako nešto ne bi smeo da toleriše. Izrugivanje pravu i pravdi nije tipično za ozbiljne države, to je onda iz one priče o banana državama. Ne o ozbiljnim državama. To šalje veoma lošu poruku čitavoj javnosti, naročito mladoj generaciji, ljudima koji bi hteli da veruju u ovaj sistem i da ga imaju kao izgrađen, siguran sistem“, smatra profesor Milosavljević.
Kristijan Golubović, široj javnosti poznat je od sredine devedesetih godina prošlog veka učešćem u dokumentarcu „Vidimo se u čitulji“ o beogradskim gangovima. Prema ovom više puta osuđivanom kriminalcu, koji bi početkom sledeće godine u skladu sa novoodređenim rokom trebalo da počne sa izdržavanjem zatvorske kazne, mediji nemaju kritički odnos.
Osim na programu televizije sa nacionalnom pokrivenošću njegov lik postao je, uz detaljne izveštaje iz rijaliti sveta, nezaoblilazan na naslovnicama tiražne tabloidne štampe.
Zašto, ako već pravosudne vlasti ne preduzimaju ništa, to ne učine regulatorna tela? Pitali smo Gorana Karadžića, predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – koje je proletos na 24 sata zabranilo emitovanje rijalitija još jednoj televiziji sa nacionalnom pokrivenošću zbog sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika.
„Mi smo kao regulator od svih emitera pre svega onih sa nacionalnom frekvencijom tražili da osobe sa takvom prošlošću to ne čine. Ali mi to ne možemo formalno da zabranimo jer ne postoji odluka suda. Njemu nisu oduzeta građanska prava u Srbiji. Nadležni koji to treba da rade nisu neko kome REM treba da deli savete i da ih uči svom poslu“, rekao nam je Goran Karadžić.
Jedino mesto gde se mogu naći kritički osvrti pojedinaca prema veličanju, kako antiheroja, tako i sistema vrednosti koji promoviše najniže strasti, su društvene mreže. Međutim, s obzirom na izuzetno visoku gledanost rijaliti programa, poput „Farme“ TV Pink čiji je učesnik i Golubović, jasno je da veći deo publike ostaje prikovan pred zaslepljujućom slikom kiča, šunda i prostote, poput scena eksplicitnog seksa, čak i prikazivanja genitalija.
Dragan Janjić, dugogodišnji novinar i aktuelni potpredednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, primećuje da se favorizovanjem ovakvih sadržaja pažnja javnosti može skretati sa važnih političkih, ekonomskih ili društvenih pitanja.
“Javnosti se sugeriše da je najvažnije šta se događa u rijalitiju a da su druge strane manje važne. Naročito ako se događaju neke potencijalno teške političke ili ekonomske odluke koje mora da sprovede vladajući blok onda se to, na neki način, pokriva ovim nazovi skandalima. Centri moći, uključujući i vladajuće krugove žele da bude tako. Potrebna im je takva atmosfera. Elita svakog društva gradi atmosferu koja joj u tom trenutku odgovara i za koju misli da je potrebna za sadašnjost i budućnost”, smatra Dragan Janjić.
Upravo bi slučaj Kristijana Golubovića, s obzirom na njegovu šokantnu popularnost, mogao biti jaka poruka o izgradnji institucija sa visokim autoritetom u srpskom društvu. Suprotno tome, ovaj primer pretvara se u jedan od onih u kojima država, to jest pravosuđe, samo sebe izvrgava ruglu.
