Kakva je sportska budućnost Andrije Živkovića, jednog od najtalentovanijih srpskih fudbalera, pitanje je od milion dolara nakon višemesečne drame u kojoj glavne role igraju njegov Partizan, porodica, menadžeri i jedan investicioni fond.
Čini se da je odgovor upravo u potencijalnim milionima u igri, na koje računaju sve zainteresovane strane, koji su doveli su do fudbalsko-poslovnog galimatijasa tipičnog za domaći fudbal.
Za devetnaestogodišnjeg Nišliju Andriju Živkovića, srpskog Mesija – kako ga je nazvala FIFA, levonogog majstora fudbala, osvajača omladinskog Svetskog prvenstva na Novom Zelandu i jedne od najvećih zvezda tog takmičenja, danas, osam meseci posle, nema mesta u prvom timu Partizana.
Video: Kratak film FIFA o Andriji Živkoviću
„Potpuno je jasno da se tu radi o jednoj vrsti diskriminacije tog fudbalera. Partizan kao veliki evropski klub, u Evropi poznat kao izvoznik mladih igrača, napravio je sebi veliku štetu, pravu medveđu uslugu,“ kaže za RSE Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije “Nezavisnost”.
Ljubav iz bajke između kluba, Živkovića i navijača rasprsla se u trenutku kada je odbio da potpiše novi ugovor sa Partizanom, i pretvorila se u bespoštedni rat između njegove porodice i uprave koji preti da potraje do juna, kada postaje slobodan igrač i stiče pravo da ode bez obeštećenja.
Nijedan igrač ne sme da bude iznad kluba, kategorički je za RSE objasnio legendarni golman Ivan Ćurković, danas v. d. predsednika Partizana.
„Jednostavno, postoje neka pravila koja moraju da se poštuju. Ne može njegov otac da kaže da ga baš briga, da neće da produže ugovor... U tog malog je mnogo uloženo, više nego što to oni predstavljaju, on je šest godina bio u Partizanu. Andrija nije kažnjen. Prekomandovali smo ga u Teleoptik da bismo održali normalnu atmosferu u ekipi Partizana. Da ta situacija ne bi uticala na ostale fudbalere. Očigledno je da je to svakodnevna tema koja ih bespotrebno opterećuje.“
RSE: Da li je Živković odstranjen iz tima jer nije hteo da produži ugovor?
"Ma, to nema veze. To smo učinili da bi se održala normalna atmosfera u ekipi, jer sada smo u fazi stvaranja novog tima", odgovorio je Ćurković.
A kako je došlo do toga da u suzama bude vraćen sa priprema na Kipru, i da sada prvi dolazi na treninge drugog tima, priča je dostojna najboljih filmskih trilera.
Kako nam je objasnio Živkovićev agent Predrag Đorđević, on kao menadžer polaže prava na 10 odsto od transfera, odnosno prodaje igrača, 15 odsto njegova agencija, dok 25 odsto pripada Partizanu.
Ispostavilo se, prema tvrdnjama sadašnje uprave beogradskog kluba, da je najveći problem što je bivše rukovodstvo 50 odsto ekonomskih prava na Živkovića, za isplaćenih 1,25 milona evra, bez znanja igrača prodalo investicionom fondu čuvenog izraelskog menadžera Pinija Zahavija.
Detalji sa meča Srbija - Mali sa Svetskog prvenstva za mlađe od dvadeset godina.
Dragan Đurić, prethodni direktor FK Partizan, kaže za RSE da je ovaj posao bio dobar, jer je tim novcem trebalo platiti dugove kluba, ali da je problem što nova uprava pre godinu dana nije produžila ugovor sa Živkovićem.
„To je trebalo uraditi da bi Partizan naplatio ono što je uložio u njega. U tom momentu, od jedne španske agencije dobijali smo 700.000 evra za polovinu ekonomskih prava na Živkovića. Od ovoga smo dobili 1,25 miliona, plus deset posto. Tada nismo imali bolje rešenje.“
Fudbal je danas veliko tržište
Prodaja fudbalera najmlađeg uzrasta, uglavnom za bagatelnu cijenu, uobičajena je i u Bosni i Hercegovini, kaže Bakir Tiro, urednik sportskog servisa za Balkan Agencije Anadolija i stalni predstavnik BiH u UEFI-nom izboru fudbalera godine.
"Jednostavno, ekonomska situacija na ovim prostorima je takva da se i mladi igrači što prije žele dokopati pogotovo zapadnih zemalja i inostranstva i okusiti određenu zaradu od fudbala. U većini slučajeva je to neispravan put. Trebali bi proći jedan pravilan igrački put kaljenja u svojoj zemlji, u svojim klubovima, pa onda napraviti prave, istinske trasfere. Mislim da mnogo veće novce mogu zaraditi", navodi Tiro.
Opširnije u tekstu Fudbal je danas veliko tržište
RSE: Znači, Zahavi je dao 1,25 miliona. A koja je obaveza Partizana, onih 2,5 miliona evra koji se pominju, šta je poenta?
„To je dobro pitanje, vi ste jedini koji su ukapirali to. Partizan treba da plati kaznu. Odnosno treba da vrati od 2,5 miliona, to je 1,25 miliona, one pare koje je uzeo. Od 2,5 miliona moraš, majstore, da vratiš novac koji si uzeo. I kamatu..." objašnjava Đurić.
Odredba ugovora o kojoj govori Đurić, kako sam tvrdi, podrazumeva da je Partizan obavezan da pusti igrača u drugi klub u slučaju da dobije zadovoljavajuću ponudu.
„Verujte, ja taj ugovor ne znam dobro. Ali znam činjenice koje su važne. Pa moraš da vratiš 1,25 miliona, plus razliku do 2,5 miliona.“
RSE: A šta je tih 2,5 miliona, kako se to zove, šta je to?
„Pa ja ne znam šta je to. U principu, to je kao klauzula u ugovoru da su penali ako igrač, odnosno klub, ne ispuni to. Da odvede igrača u klub koji su oni našli. A to je Benfika koja je davala pet miliona. Osim njih, niko drugi nije bio zainteresovan za Živkovića. Nijednu drugu ponudu klub nije imao.“
Ako Andrija Živković kao slobodan igrač nastavi karijeru u drugom klubu, prema tumačenju ugovora koje je prezentovala nova uprava Partizana, klub će fondu morati da plati penale u iznosu od 2,5 miliona evra.
Po informacijama iz Sindikata profesionalnih fudbalera (SPFN), ugovor o prodaji ekonomskih prava na fudbalere investicionom fondu, dakle učešće trećih lica, danas ne bi bilo u skladu sa pravilima FIFA-e, ali je ugovor koji se tiče Živkovića urađen kada to nije bilo zabranjeno.
Ivan Ćurković kaže da je ostao zatečen kada je video šta je prethodna uprava uradila sa pravima na Partizanovog najboljeg fudbalera.
„Takav ugovor nikada u životu nisam video. Kada su napravili taj ugovor, posudili su neke pare od nekog finansijskog fonda. Pominjao se i kiparski Apolon, i tako dalje... E sad, ugovor je tako napravljen da se mora vratiti 2,5 miliona. Mi to moramo vratiti, jer bićemo tuženi. Tako da je taj ugovor vrlo nepovoljan za Partizan", kaže Ćurković.
Da se sve do kraja iskomplikuje, dovela je i situacija da Partizan Andriju Živkovića nije uspeo da proda u januarskom prelaznom roku, iako je davno pominjano da je zainteresovan kiparski Apolon, a kasnije navodno pregovarano sa Fenerbahčeom, Bajernom iz Leverkuzena, pa i Mančester Sitijem. Posle svega, optužen je da ne voli svoj klub.
U svakom slučaju, kako nam je nezvanično rečeno iz menadžerskih krugova, Andrija Živković svoju fudbalsku sudbinu drži u svojim rukama, jer će na kraju sam odlučiti šta dalje.
Na žalost, “slučaj Živković” samo je paradigma srpskog fudbala. Jer, kako tvrdi Mirko Poledica, trenutno postoji na desetine sličnih u kojima trpe profesionalni igrači.
“Tako da se nalazimo u začaranom krugu u kom je igrač praktično roba koja se prodaje. I to u procentima. Bez njegove saglasnosti. I kada dođe do nekih nepredviđenih okolnosti vrši se ogroman pritisak na igrača. Da on sada mora na svoju štetu da radi neke stvari koje ne želi, da bi neko ko je trgovao sa njim ostvario dobit", kaže Poledica.
U fudbalskim pričama u Srbiji već petnaestak godina, pored ozbiljnih profesionalaca sa kredibilitetom, posluju i mnogi samozvani menadžeri i dobronamernici, ali i bivši kriminalci koji su ušli u sportske vode vođeni idejom da uzmu deo kolača od miliona evra koji su u opticaju.
Novinar Zoran Pavić, poznavalac sportskih prilika, kaže za RSE da roditelji moraju da otvore četvore oči.
„Ovde je institucija menadžera dovedena do paradoksa. Talentovanu decu od 14 ili 15 godina vrbuju po unutrašnjosti Srbije, u velikom broju slučajeva iz siromašnih porodica, i onda odlaze kod roditelja. Onda oni potpisuju predugovor tako da dete prestaje da bude vladar svoje karijere. Takvih slučajeva je bezbroj", uveren je Pavić.
Partizan i Crvena Zvezda, dva nekadašnja velikana, još se ne mogu podičiti transparentnim poslovanjem, prvenstveno zbog nejasne vlasničke strukture, jer privatizacija nije ni na vidiku. Tako je i sa transferima fudbalera i komplikacijama na relaciji klub-igrači.
Da je isto i u Zvezdi, svedoči i slučaj Marka Grujića, njenog dosadašnjeg najboljeg igrača, koji je posle višenedeljne sage ipak prešao u slavni britanski Liverpul. Uprava Zvezde spočitavala mu je da od njegove prodaje zavisi opstanak kluba. Na kraju, od transfera joj je pripalo šest miliona evra.
Zoran Pavić smatra da je krajnje vreme da se konačno zakonski regulišu prava i obaveze u zastupanju igrača.
„Suština priče je da se uvede red u tu džunglu. Iz prostog razloga što se u fudbalu ukrštaju najniži interesi. Jer u fudbal, na žalost, dolaze najlošiji kadrovi. Uglavom okaljani, kompromitovani, sumnjivo bogati, sumnjivo uspešni. Tu stižu uz podršku isto takvih iz političke sfere. Njima odgovara da svako zahvata koliko može", kaže Pavić.
U zemlju u kojoj, i pored formalnog postojanja zakona, niko suštinski ne štiti profesionalne sportiste, u kojoj postoji nepoverenje u institucije i u kojoj su na nekim najvišim fudbalskim funkcijama ljudi sumnjivih biografija i osobe sa aktuelnim suđenjima i krivičnim prijavama, jasno je da budućnost mladih fudbalera nije svetla.
To, zaključuje Mirko Poledica, najbolje znaju oni sami.
„Proritet svim našim fudbalerima je da odu u inostranstvo. Žalosno, ali surovo istinito. Pa makar otišli u Belorusiju, na Tajland ili druge egzotične zemlje. Jednostavno, u Srbiji igrači više ne igraju iz zadovoljstva. Njima je igranje u Srbiji više kazna nego ono što oni zaista žele da budu", zaključuje Poledica.
RSE je za ovu temu pokušao da stupi u kontakt sa sportskim menadžerima Pinijem Zahavijem i Faljijem Ramadanijem, koji nisu odgovorili na pozive. Predrag Đorđević, agent Andrije Živkovića, kao i otac mladog fudbalera, rekli su nam da nije trenutak za izjave.
