Hakerski napadi na sajt Peščanika nastavljeni su i četvrti dan zaredom i ovom portalu uglavnom nije moguće pristupiti. Dok iz policije navode da “intenzivno rade” na otkrivanju onih koji stoje iza obaranja sajta koji je usledio nakon objavljivanja teksta o sumnjivom doktoratu ministra policije, pitanje slobode medija i cenzure u Srbiji pod lupom je ključnih evropskih institucija.
Da premijer Srbije Aleksandar Vučić, optužbama za laži, nije uverio međunarodne predstavnike da u Srbiji nema cenzure medija, te da je reč o slobodnoj i demokratskoj zemlji, ukazuje to što je nakon OEBS-a ovim povodom reagovala i Evopska komisija. Primili smo k znanju problem koji se tiče slobode medija i cenzure u Srbiji i pažljivo pratimo situaciju, rekao je za RSE portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, Peter Stano.
„U stalnom smo kontaktu sa našim partnerima u Srbiji kako bismo pratili šta se dešava u sferi slobode informisanja i medijskih sloboda, pošto su to oblasti koje imaju naglašeni značaj u našim godišnjim izveštajima o pripremama zemalja-kandidata za članstvo u EU. Dakle, u stalnim smo kontaktima sa lokalnim partnerima, sa Vladom Srbije, sa misijom OEBS-a, sa Ombudsmanom, sa poverenikom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i redovno pripremamo izveštaje o tome. Ovaj problem ćemo pratiti i u kontekstu političkog dijaloga sa srpskom vladom, a kasnije, s obzirom na to da je Srbija zemlja-kandidat za članstvo EU, njime ćemo se pozabaviti i u okviru odgovarajućih pregovaračkih poglavlja“, kaže Peter Stano.
Portparol evropskog komesara za proširenje još podseća da su sloboda izražavanja i sloboda medija ključni principi koji moraju biti poštovani od strane svih zemalja u procesu proširenja.
Za to vreme, sajt Peščanika već četvrti dan je meta hakerskih napada. Nakon što je po zahtevu Tužilaštva za visokotehnološki kiriminal pokrenuta istraga o obaranju ovog portala, direktor policije Milorad Veljović navodi kako se “intenzivno radi” na otkrivanju ljudi koji stoje iza napada.
“Mi to radimo i već ovih dana očekujemo rezultate. Na putu smo otkrivanja odakle su slate poruke, ali ne želimo ovog momenta da iznosimo bilo kakve činjenice. Kada one budu potpune saopštićemo ih javnosti”, rekao je Veljović.
Ekipa Peščanika predala je u utorak policiji sve podatke do kojih su došli, a koji pokazuju da jedinstvena IP adresa sa koje je sajt napadnut nakon objavljivanja teksta o doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića vodi do servera na privatnom univerzitetu Megatrend, na kom je Stefanović doktorirao.
Mediji kao saznanja iz policije prenose da je sajt Peščanika napadnut sa više hiljada adresa iz celog sveta. Reč je o DDOS napadu, u kojoj jedan računar kontroliše zaražene računare širom sveta i koji po komandi istovremeno pristupaju jednom sajtu i dovode do njegovog obaranja.
To, kako kažu u policiji, „otežava istragu“. Uz podsećanje da je Peščanik godinama unazad meta hakerskih napada, Aleksandar Blagojević iz nekadašnje Piratske partije, međutim, navodi da su stvari u ovom slučaju potpuno jasne i da je reč o političkoj odluci vlasti da li će zaštititi Peščanik.
„Kada se pravi DDOS napad, on se inače dizajnira tako da se svi napadi iniciraju sa nekih udaljenih x računara sa kojima napadač nema nikakve logičke, političke i društvene veze. To je kao kada šaljete poštom pismo, a idete preko neke pošte u Keniji koja nema ni šefa ni registraciju, ali komunicira sa drugim poštama. E, ovde je štos u tome što su napadači postali baš aljkavi i nisu se potrudili da sakriju te lako vidljive adrese. Ceo niz je bio vidljiv, a taj inicijalni request je bio sa Megatrenda. Mislim da je važno da Peščanik istraje u zahtevu i mislim da će ih javnost podržati. Iako je još uvek pretpostavka, od svih je najlogičnija da je reč o još jednom aljkavom potezu vlasti da cenzuriše i utiče na slobodu govora i ovo je sada jako dobra situacija da se vidi o čemu se tu radi“, navodi Blagojević.
Premijer Aleksandar Vučić je, podsećamo, rekao je da je ustanovljeno da je sajt Peščanika bio napadnut sa dve adrese, ali da „napad nema nikakve veze sa državom“. Dodao je da je reč o „veoma važnom slučaju“ koji se istražuje, te da će krivci odgovarati.
Iako iskustvo stvara skepsu da će ovaj slučaj biti do kraja razjašnjen, profesor Fakulteta dramskih umetnosti Ivan Medenica ukazuje na važnost utvrđivanja odgovornosti.
„Ono što ovde posebno brine jeste brzina i agresivnost reakcije na osnovu samo jednog povoda, jednog teksta koji dovodi u pitanje stručne kompetencije jednog visokog državnog činovnika. I to je kao sindrom opasno jer ukazuje na autoritarnu prirodu režima koji na jedan kritički tekst iz svih oružja, naravno nedozvoljenih, odgovara. Što se tiče pitanja cenzure, čini mi se da bez problema možemo da konstatujemo da generalno ne postoji dovoljan stepen kritičnosti u ocenjivanju rada ove vlade u većini štampanih i elektronskih medija, i da se ta kritika prenosi na internet, na portale i razne društvene mreže preko kojih se mnogo više informišemo nego što se informišemo preko zvaničnih medija koji deluju kontrolisano. Ističem reč deluju zato što mi se čini da to može biti i autocenzura. Ali i da je tako, postavlja se pitanje zbog čega imamo fenomen autocenzure. Šta je to trulo u državi Danskoj da novinari do te mere nisu na nivou svog zadatka“, pita Medenica.
Predsednik Vlade ostaje kategoričan u stavu da u Srbiji nema cenzure. U intervjuu bečkom Standardu, Vučič je naveo da je sa predstavnicom OEBS-a Dunjom Mijatović otvoreno razgovarao i otvoreno rekao da su primeri cenzure koje je ona navela "čiste laži".
Navodeći da ga način na koji Vučić komunicira sa međunarodnim zvaničnicima umnogome podseća na prošla vremena, Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine ipak je ohrabren činjenicom da je problem medijske cenzure u Srbiji sada podignut na viši nivo.
„Sigurni smo da će to biti jedan od važnih uslova za priključenje Srbije EU i jedan od važnih testova i za ovu i za neku buduću vladu koliko su zapravo u svom evropskom putu iskreni, a koliko se samo deklarativno za to zalažu. Ono što mene onespokojava jeste činjenica da ova vlada u ovakvim situacijama pokazuje onu ćud koju smo gledali pre nekih 15, 20 godina, a koju tako teškom mukom pokušava da sakrije. Istup premijera Srbije prema predstavnici OEBS-a liči na nešto što je potpuno iracionalno i on se ponaša kao da je paranoičan, kao da nije svestan da će Srbija od 2015. godine da preuzme predsedavanje OEBS-om. Dakle, mi smo deo te međunarodne zajednice, a ovakva retorika podseća na onu iz devedesetih godina i na priču o teorijama zavere gde smo mi bili nevini, a čitav svet nam je radio o glavi zato što smo valjda savršeni, drugačiji i bolji od ostalih“, kaže Gruhonjić.
Slučaj obaranja sajta Peščanika privukao je i pažnju svetskih medija, pa tako BBC objavljuje članak o napadima koji su usledili nakon teksta o sumnjivom doktoratu ministra policije.
Da premijer Srbije Aleksandar Vučić, optužbama za laži, nije uverio međunarodne predstavnike da u Srbiji nema cenzure medija, te da je reč o slobodnoj i demokratskoj zemlji, ukazuje to što je nakon OEBS-a ovim povodom reagovala i Evopska komisija. Primili smo k znanju problem koji se tiče slobode medija i cenzure u Srbiji i pažljivo pratimo situaciju, rekao je za RSE portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, Peter Stano.
„U stalnom smo kontaktu sa našim partnerima u Srbiji kako bismo pratili šta se dešava u sferi slobode informisanja i medijskih sloboda, pošto su to oblasti koje imaju naglašeni značaj u našim godišnjim izveštajima o pripremama zemalja-kandidata za članstvo u EU. Dakle, u stalnim smo kontaktima sa lokalnim partnerima, sa Vladom Srbije, sa misijom OEBS-a, sa Ombudsmanom, sa poverenikom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i redovno pripremamo izveštaje o tome. Ovaj problem ćemo pratiti i u kontekstu političkog dijaloga sa srpskom vladom, a kasnije, s obzirom na to da je Srbija zemlja-kandidat za članstvo EU, njime ćemo se pozabaviti i u okviru odgovarajućih pregovaračkih poglavlja“, kaže Peter Stano.
Portparol evropskog komesara za proširenje još podseća da su sloboda izražavanja i sloboda medija ključni principi koji moraju biti poštovani od strane svih zemalja u procesu proširenja.
Za to vreme, sajt Peščanika već četvrti dan je meta hakerskih napada. Nakon što je po zahtevu Tužilaštva za visokotehnološki kiriminal pokrenuta istraga o obaranju ovog portala, direktor policije Milorad Veljović navodi kako se “intenzivno radi” na otkrivanju ljudi koji stoje iza napada.
“Mi to radimo i već ovih dana očekujemo rezultate. Na putu smo otkrivanja odakle su slate poruke, ali ne želimo ovog momenta da iznosimo bilo kakve činjenice. Kada one budu potpune saopštićemo ih javnosti”, rekao je Veljović.
Ekipa Peščanika predala je u utorak policiji sve podatke do kojih su došli, a koji pokazuju da jedinstvena IP adresa sa koje je sajt napadnut nakon objavljivanja teksta o doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića vodi do servera na privatnom univerzitetu Megatrend, na kom je Stefanović doktorirao.
Mediji kao saznanja iz policije prenose da je sajt Peščanika napadnut sa više hiljada adresa iz celog sveta. Reč je o DDOS napadu, u kojoj jedan računar kontroliše zaražene računare širom sveta i koji po komandi istovremeno pristupaju jednom sajtu i dovode do njegovog obaranja.
To, kako kažu u policiji, „otežava istragu“. Uz podsećanje da je Peščanik godinama unazad meta hakerskih napada, Aleksandar Blagojević iz nekadašnje Piratske partije, međutim, navodi da su stvari u ovom slučaju potpuno jasne i da je reč o političkoj odluci vlasti da li će zaštititi Peščanik.
„Kada se pravi DDOS napad, on se inače dizajnira tako da se svi napadi iniciraju sa nekih udaljenih x računara sa kojima napadač nema nikakve logičke, političke i društvene veze. To je kao kada šaljete poštom pismo, a idete preko neke pošte u Keniji koja nema ni šefa ni registraciju, ali komunicira sa drugim poštama. E, ovde je štos u tome što su napadači postali baš aljkavi i nisu se potrudili da sakriju te lako vidljive adrese. Ceo niz je bio vidljiv, a taj inicijalni request je bio sa Megatrenda. Mislim da je važno da Peščanik istraje u zahtevu i mislim da će ih javnost podržati. Iako je još uvek pretpostavka, od svih je najlogičnija da je reč o još jednom aljkavom potezu vlasti da cenzuriše i utiče na slobodu govora i ovo je sada jako dobra situacija da se vidi o čemu se tu radi“, navodi Blagojević.
Premijer Aleksandar Vučić je, podsećamo, rekao je da je ustanovljeno da je sajt Peščanika bio napadnut sa dve adrese, ali da „napad nema nikakve veze sa državom“. Dodao je da je reč o „veoma važnom slučaju“ koji se istražuje, te da će krivci odgovarati.
Iako iskustvo stvara skepsu da će ovaj slučaj biti do kraja razjašnjen, profesor Fakulteta dramskih umetnosti Ivan Medenica ukazuje na važnost utvrđivanja odgovornosti.
„Ono što ovde posebno brine jeste brzina i agresivnost reakcije na osnovu samo jednog povoda, jednog teksta koji dovodi u pitanje stručne kompetencije jednog visokog državnog činovnika. I to je kao sindrom opasno jer ukazuje na autoritarnu prirodu režima koji na jedan kritički tekst iz svih oružja, naravno nedozvoljenih, odgovara. Što se tiče pitanja cenzure, čini mi se da bez problema možemo da konstatujemo da generalno ne postoji dovoljan stepen kritičnosti u ocenjivanju rada ove vlade u većini štampanih i elektronskih medija, i da se ta kritika prenosi na internet, na portale i razne društvene mreže preko kojih se mnogo više informišemo nego što se informišemo preko zvaničnih medija koji deluju kontrolisano. Ističem reč deluju zato što mi se čini da to može biti i autocenzura. Ali i da je tako, postavlja se pitanje zbog čega imamo fenomen autocenzure. Šta je to trulo u državi Danskoj da novinari do te mere nisu na nivou svog zadatka“, pita Medenica.
Predsednik Vlade ostaje kategoričan u stavu da u Srbiji nema cenzure. U intervjuu bečkom Standardu, Vučič je naveo da je sa predstavnicom OEBS-a Dunjom Mijatović otvoreno razgovarao i otvoreno rekao da su primeri cenzure koje je ona navela "čiste laži".
Navodeći da ga način na koji Vučić komunicira sa međunarodnim zvaničnicima umnogome podseća na prošla vremena, Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine ipak je ohrabren činjenicom da je problem medijske cenzure u Srbiji sada podignut na viši nivo.
„Sigurni smo da će to biti jedan od važnih uslova za priključenje Srbije EU i jedan od važnih testova i za ovu i za neku buduću vladu koliko su zapravo u svom evropskom putu iskreni, a koliko se samo deklarativno za to zalažu. Ono što mene onespokojava jeste činjenica da ova vlada u ovakvim situacijama pokazuje onu ćud koju smo gledali pre nekih 15, 20 godina, a koju tako teškom mukom pokušava da sakrije. Istup premijera Srbije prema predstavnici OEBS-a liči na nešto što je potpuno iracionalno i on se ponaša kao da je paranoičan, kao da nije svestan da će Srbija od 2015. godine da preuzme predsedavanje OEBS-om. Dakle, mi smo deo te međunarodne zajednice, a ovakva retorika podseća na onu iz devedesetih godina i na priču o teorijama zavere gde smo mi bili nevini, a čitav svet nam je radio o glavi zato što smo valjda savršeni, drugačiji i bolji od ostalih“, kaže Gruhonjić.
Slučaj obaranja sajta Peščanika privukao je i pažnju svetskih medija, pa tako BBC objavljuje članak o napadima koji su usledili nakon teksta o sumnjivom doktoratu ministra policije.