Slepi u Srbiji ostali su bez jedine biblioteke u zemlji u kojoj su mogli da dobiju Brajeve i zvučne knjige. Prvi put u njenoj stogodišnjoj istoriji zatvorena je zbog velikih finansijskih teškoća nakon što je država prestala da pomaže proizvodnju knjiga, zbog čega su udruženja slepih najavila proteste.
Knjige na Brajevom pismu i audio zapisi za slepe i slabovide više se ne izdaju u Srbiji, iako su do sada u ovoj zemlji neprekidno rađene skoro ceo vek, jer Ministarstvo kulture od početka godine za tu namenu nije uplatilo ni jedan dinar.
Milan Stošić, predsednik Saveza slepih, kaže da su time uskraćena osnovna ljudska prava za 12.000 slepih u Srbiji.
„To je državni udar na Brajevu i zvučnu knjigu za slepe. Grehota i sramota... Jadna je ona država koja misli da ekonomsku krizu prevaziđe time što će slepe uskratiti za njihove knjige. Znanje i obrazovanje za slepe zapravo je kompenzacija za vid. Knjige za nas znače život. Mi sada nemamo izbora. Rešeni smo da se svim mogućim sredstvima borimo za pravo na knjigu. Zato smo spremni da to pravo, odnosno pravo na život, branimo i svojim životima“, naveo je Stošić.
Tako je u 21. veku, posle najave Ministarstva prosvete da bi novac moglo da uplati tek posle rebalansa budžeta, Srbija ostala jedina država u svetu bez knjiga za slepe.
Među hiljadama slepih koji su time pogođeni su i Branka Brkić (31), diplomirani ekonomista, i Tihomir Nikolić (62), magistar filoloških nauka, koji su za RSE rekli da su šokirani takvim stavom države.
„Užas, strašno, to je nešto što čovek prosto ne može rečima da opiše. Sada ćemo značajno biti ograničeni kada su informacije i knjige u pitanju. Ili ih nećemo čitati uopšte, ili ćemo biti osuđeni na to da nam neko drugi čita. Znači, opet ćemo biti prepušteni nečijoj dobroj volji i nekom saosećanju okruženja.“
„Normalno da me sve to pogađa. Ja sam završio studije anglistike čitajući Brajeve knjige i stekao sam zvanje magistra nauka. Čovek bez pisma nije čovek. Znate, ja mogu da čujem koja je knjiga nagrađena, ali ne mogu da je pročitam dok mi je neko ne pročita, ne snimi na kasetu ili ne odštampa Brajevim pismom. Ovo što se sada radi je zaglupljivanje ljudi, vraćanje u neko guslarsko doba.“
Bez novca i za novine za slabovide
Iako Biblioteka za slepe „Dr. Milan Budimir“ u Beogradu postoji 93 godine, ona još nema satatus javne ustanove zbog čega se njena bibliotečka i izdavačka delatnost sprovode uz pomoć dobrotvora, raznih firmi, poznatih glumaca i drugih javnih ličnosti dok je sufinansiranje države, kojeg je protekle decenije bilo ali sve manje, naglo i bez objašnjenja prestalo od januara.
Pored problema sa knjigama, kaže Jelena Stojanović, iz Saveza slepih, „0 dinara“ od države je i na računu predviđenom za novine za slabovide.
„Tako da slepe i slabovide osobe ove godine neće moći da čitaju ni časopise. A nadležnima bi moralo da bude poznato da razna međunarodna dokumenta predviđaju da osobe sa invaliditetom imaju pravo na pravovremeno i adekvatno informisanje u njima dostupnim tehnikama“, upozorava Stojanović.
Da u poslednje vreme nešto ozbiljno ne štima u odnosu nadležnih sa organizacijama osoba sa invaliditetom postalo je očigledno mesecima ranije kada je Ministarstvo kulture od Saveza slepih nekoliko puta tražilo da se pošalje pisani formular na konkurs za novac za izdavaštvo, dok je kao apsurd bez presedana okarakterisan postupak Ministarstva rada koje je uputilo dopis udruženjima gluvih da učešće na raspravi o Zakonu o znakovnom jeziku potvrde pozivom na fiksni telefon.
Za funkcionisanje biblioteke i izdavaštvo za slepe u ovoj godini potrebno je 10 miliona dinara, što je oko 87.000 evra, pa je Savez slepih zatražio da se u roku od 24 sata hitno uplati dva ili tri miliona, a ostatak do novembra.
Luka Joksimović Barbat, sekretar Saveza slepih, uprkos svemu, očekuje da se nadležni urazume.
„Pogledaćemo na naš tekući račun da vidimo da li je nešto uplaćeno, a ako ne bude internacionalizovaćemo ovaj problem. Pismo za pomoć poslaćemo Komisiji za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Evropskoj uniji, Svetskoj organizaciji slepih, svim ambasadama u Beogradu... Zatražićemo i podršku nobelovaca, svih u svetu poznatih umetnika i naučnika, pa ćemo da vidimo da li će ova država poštovati svoje zakone.“
Zbog očajne finansijske situacije ukinut je prevoz knjiga „bibliobusom“ do slepih korisnika u Beogradu, jer novca za gorivo nema, knjige se više ne šalju ni preko pošte, dok je do daljeg obustavljen rad knjižničara na prijemnom odeljenju Biblioteke za slepe “Dr. Milan Budimir”.
Knjige na Brajevom pismu i audio zapisi za slepe i slabovide više se ne izdaju u Srbiji, iako su do sada u ovoj zemlji neprekidno rađene skoro ceo vek, jer Ministarstvo kulture od početka godine za tu namenu nije uplatilo ni jedan dinar.
Milan Stošić, predsednik Saveza slepih, kaže da su time uskraćena osnovna ljudska prava za 12.000 slepih u Srbiji.
„To je državni udar na Brajevu i zvučnu knjigu za slepe. Grehota i sramota... Jadna je ona država koja misli da ekonomsku krizu prevaziđe time što će slepe uskratiti za njihove knjige. Znanje i obrazovanje za slepe zapravo je kompenzacija za vid. Knjige za nas znače život. Mi sada nemamo izbora. Rešeni smo da se svim mogućim sredstvima borimo za pravo na knjigu. Zato smo spremni da to pravo, odnosno pravo na život, branimo i svojim životima“, naveo je Stošić.
Tako je u 21. veku, posle najave Ministarstva prosvete da bi novac moglo da uplati tek posle rebalansa budžeta, Srbija ostala jedina država u svetu bez knjiga za slepe.
Među hiljadama slepih koji su time pogođeni su i Branka Brkić (31), diplomirani ekonomista, i Tihomir Nikolić (62), magistar filoloških nauka, koji su za RSE rekli da su šokirani takvim stavom države.
„Užas, strašno, to je nešto što čovek prosto ne može rečima da opiše. Sada ćemo značajno biti ograničeni kada su informacije i knjige u pitanju. Ili ih nećemo čitati uopšte, ili ćemo biti osuđeni na to da nam neko drugi čita. Znači, opet ćemo biti prepušteni nečijoj dobroj volji i nekom saosećanju okruženja.“
„Normalno da me sve to pogađa. Ja sam završio studije anglistike čitajući Brajeve knjige i stekao sam zvanje magistra nauka. Čovek bez pisma nije čovek. Znate, ja mogu da čujem koja je knjiga nagrađena, ali ne mogu da je pročitam dok mi je neko ne pročita, ne snimi na kasetu ili ne odštampa Brajevim pismom. Ovo što se sada radi je zaglupljivanje ljudi, vraćanje u neko guslarsko doba.“
Bez novca i za novine za slabovide
Iako Biblioteka za slepe „Dr. Milan Budimir“ u Beogradu postoji 93 godine, ona još nema satatus javne ustanove zbog čega se njena bibliotečka i izdavačka delatnost sprovode uz pomoć dobrotvora, raznih firmi, poznatih glumaca i drugih javnih ličnosti dok je sufinansiranje države, kojeg je protekle decenije bilo ali sve manje, naglo i bez objašnjenja prestalo od januara.
Pored problema sa knjigama, kaže Jelena Stojanović, iz Saveza slepih, „0 dinara“ od države je i na računu predviđenom za novine za slabovide.
„Tako da slepe i slabovide osobe ove godine neće moći da čitaju ni časopise. A nadležnima bi moralo da bude poznato da razna međunarodna dokumenta predviđaju da osobe sa invaliditetom imaju pravo na pravovremeno i adekvatno informisanje u njima dostupnim tehnikama“, upozorava Stojanović.
Da u poslednje vreme nešto ozbiljno ne štima u odnosu nadležnih sa organizacijama osoba sa invaliditetom postalo je očigledno mesecima ranije kada je Ministarstvo kulture od Saveza slepih nekoliko puta tražilo da se pošalje pisani formular na konkurs za novac za izdavaštvo, dok je kao apsurd bez presedana okarakterisan postupak Ministarstva rada koje je uputilo dopis udruženjima gluvih da učešće na raspravi o Zakonu o znakovnom jeziku potvrde pozivom na fiksni telefon.
Za funkcionisanje biblioteke i izdavaštvo za slepe u ovoj godini potrebno je 10 miliona dinara, što je oko 87.000 evra, pa je Savez slepih zatražio da se u roku od 24 sata hitno uplati dva ili tri miliona, a ostatak do novembra.
Luka Joksimović Barbat, sekretar Saveza slepih, uprkos svemu, očekuje da se nadležni urazume.
„Pogledaćemo na naš tekući račun da vidimo da li je nešto uplaćeno, a ako ne bude internacionalizovaćemo ovaj problem. Pismo za pomoć poslaćemo Komisiji za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Evropskoj uniji, Svetskoj organizaciji slepih, svim ambasadama u Beogradu... Zatražićemo i podršku nobelovaca, svih u svetu poznatih umetnika i naučnika, pa ćemo da vidimo da li će ova država poštovati svoje zakone.“
Zbog očajne finansijske situacije ukinut je prevoz knjiga „bibliobusom“ do slepih korisnika u Beogradu, jer novca za gorivo nema, knjige se više ne šalju ni preko pošte, dok je do daljeg obustavljen rad knjižničara na prijemnom odeljenju Biblioteke za slepe “Dr. Milan Budimir”.
