Ni jedanaest godina nakon zločina, srpsko pravosuđe nije pronašlo atentatore i nalogodavce ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Otuda je oprečne reakcije izazvala odluka Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova glavnog grada da se ubijenom novinaru dodeli ulica u Beogradu.
Supruga Slavka Ćuruvije Branka Prpa podelila je sa nama jedno sećanje:
“Jedanput dok smo šetali ulicom Lole Ribara Slavko je rekao – Slušaj, jednog dana će ova ulica da se zove po meni - Ja sam smatrala tu izjavu pretencioznom i arogantnom, ali, na kraju krajeva, on jeste obeležio istoriju Srbije na kraju 20. veka i zaslužuje da jedna ulica u ovom gradu nosi njegovo ime.”
Branka Prpa je uverena da ni danas ne postoji politička volja da se pronađu ubice njenog supruga. Komentarišući navode Udruženja novinara Srbije da su iz diplomatskih izvora dobili dokument koji govori da su Slavka Ćuruviju ubili pripadnici zemunskog klana Mile Luković i Miloš Simović, Prpa kaže:
“Prosto je bizarno da neki strani diplomata nekom novinaru ili predsedniku novinarskog udruženja da informaciju tog tipa - u svakoj zemlji bi taj diplomata bio proglašen za personu non grata – a onda novinar prevodi sa engleskog, pa to objavljuje senzacionalno na konferenciji za štampu. Najbizarnije je u celoj toj stvari isticanje uloge zemunskog klana. Ja se nešto ne sećam da smo mi ’98. I ’99. znali za zemunski klan, tu neverovatno važnu skupinu tipa “Budala”, “Kum”, “Pacov” I kako već ide cela nomenklatura. Sad će ispasti da je zemunski klan kriv za sve što se u ovoj zemlji desilo. Mislim, naravno, sve najgore o zemunskom klanu, ali hajde da ne preterujemo. Ubistvo Slavka Ćuruvije je političko ubistvo, izvršile su ga vojne i civilne vlasti u vreme rata sa NATO paktom, prema tome, ja zaista ne bih tu govorila o zemunskom klanu”, kaže Branka Prpa.
Zamagljivanje istine
I brat ubijenog novinara Jovo Ćuruvija uveren je da nadležni organi sve znaju pošto je sve pohranjeno u arhivama tajnih službi i da mogu da ubistvo reše, ali da za to jednostavno ne postoji politička volja.
“Godinama glume istragu”, kaže Jovo Ćuruvija za lokalne medije. “Imena ubica su poznata, nalaze se u arhivama, a neki su i dalje na slobodi. Neki uživaju plodove svog ‘rada’ u državnim institucijma i diplomatsko-konzularnim predstavništvima”, dodaje Ćuruvija, bez otkrivanja imena. Ističe da su, osim beznačajnih kozmetičkih izmena, tajne policije nedodirnute i da se nadaju da će zaborav učiniti svoje.
U Udruženju novinara Srbije veoma su zadovoljni što je grad odlučio da Ćuruviji dodeli ulicu zato što je važno da država preuzme obavezu da čuva uspomenu na Slavka, a na pitanje da li unošenje na scenu dokumenta sa novim imenima zemunskih ubica može biti skretanje u sporednu ulicu, čime bi se sakrili tragovi političkih nalogodavaca Ćuruvijinog ubistva, predsednica ovog udruženja Ljiljana Smajlović za naš program kaže:
“Mislim da ćemo pronalaženjem izvršilaca lakše doći do nalogodavaca nego da ne pronađemo ni izvršioce. Drugo, mi nismo rekli – ovi ljudi su ubili Slavka Ćuruviju. Mi smo rekli – ovaj dokument je sakriven. Taj specijalni tužilac koji tvrdi da se prioritetno bavi ubistvom Slavka Ćuruvije ne zna ni da postoji taj dokument. Nešto nije u redu sa istragom o smrti Slavka Ćuruvije. Mi tražimo istragu o istrazi, nezavisnu komisiju koja će ponovo pregledati svaki trag. Ja bih volela da znam zašto policija izvodi Nenada Ilića iz zatvora da bi dao iskaz o tom ubistvu, a posle toga, kada ga saslušava istražni sudija, to pitanje Iliću čak ni ne postavlja. Meni se čini da su neki ljudi znali šta treba da traže i da ništa od onoga što su čuli a što se nije uklapalo u zadatu teoriju nisu hteli da ispituju ni da prate. Stoga predlažem da se učini ono što gledamo u američkim filmovima: kada istraga ne može da pronadje ubicu, onda inspektor kaže – dajte da se vratimo i da sve tragove ponovo prekontrolišemo”, poziva Smajlovićeva.
Drugačiji pogled na čitavu priču, kako u vezi sa dodeljivanjem ulice ubijenom novinaru, tako i u pogledu istrage za njegovo ubistvo, ima Nezavisno udruženje novinara Srbije. Davanje ulice Slavku Ćuruviji nije sporno, ocenjuje za naš radio Vukašin Obradović, potpredsednik tog udruženja, ali ističe da je prvo trebalo otkriti ubice i nalogodavce ubistva Ćuruvije, pa onda razmišljati o dodeljivanju ulice.
“Ovako, uz neka poslednja reagovanja i akcije Udruženja novinara Srbije i nekih drugih, gde se licitira imenima ubica, meni se čini da to za cilj ima da se zamagli suština celog problema, a to je da je Slavka Ćuruviju ubila država, odnosno, Služba državne bezbednosti, koja je, ako ne praktični izvršilac, nalogodavac bila sasvim sigurno. Mislim da ovo služi kao neka vrsta pokrića za ono što mi tražimo već godinama – a to je da dobijemo jasan odgovor na pitanje, ko je naložio i ko je izvršio to ubistvo”, kaže za RSE Vukašin Obradović iz NUNS-a.
Supruga Slavka Ćuruvije Branka Prpa podelila je sa nama jedno sećanje:
“Jedanput dok smo šetali ulicom Lole Ribara Slavko je rekao – Slušaj, jednog dana će ova ulica da se zove po meni - Ja sam smatrala tu izjavu pretencioznom i arogantnom, ali, na kraju krajeva, on jeste obeležio istoriju Srbije na kraju 20. veka i zaslužuje da jedna ulica u ovom gradu nosi njegovo ime.”
Branka Prpa je uverena da ni danas ne postoji politička volja da se pronađu ubice njenog supruga. Komentarišući navode Udruženja novinara Srbije da su iz diplomatskih izvora dobili dokument koji govori da su Slavka Ćuruviju ubili pripadnici zemunskog klana Mile Luković i Miloš Simović, Prpa kaže:
Branka Prpa: Sad će ispasti da je zemunski klan kriv za sve što se u ovoj zemlji desilo. Mislim, naravno, sve najgore o zemunskom klanu, ali hajde da ne preterujemo.
“Prosto je bizarno da neki strani diplomata nekom novinaru ili predsedniku novinarskog udruženja da informaciju tog tipa - u svakoj zemlji bi taj diplomata bio proglašen za personu non grata – a onda novinar prevodi sa engleskog, pa to objavljuje senzacionalno na konferenciji za štampu. Najbizarnije je u celoj toj stvari isticanje uloge zemunskog klana. Ja se nešto ne sećam da smo mi ’98. I ’99. znali za zemunski klan, tu neverovatno važnu skupinu tipa “Budala”, “Kum”, “Pacov” I kako već ide cela nomenklatura. Sad će ispasti da je zemunski klan kriv za sve što se u ovoj zemlji desilo. Mislim, naravno, sve najgore o zemunskom klanu, ali hajde da ne preterujemo. Ubistvo Slavka Ćuruvije je političko ubistvo, izvršile su ga vojne i civilne vlasti u vreme rata sa NATO paktom, prema tome, ja zaista ne bih tu govorila o zemunskom klanu”, kaže Branka Prpa.
Zamagljivanje istine
I brat ubijenog novinara Jovo Ćuruvija uveren je da nadležni organi sve znaju pošto je sve pohranjeno u arhivama tajnih službi i da mogu da ubistvo reše, ali da za to jednostavno ne postoji politička volja.
“Godinama glume istragu”, kaže Jovo Ćuruvija za lokalne medije. “Imena ubica su poznata, nalaze se u arhivama, a neki su i dalje na slobodi. Neki uživaju plodove svog ‘rada’ u državnim institucijma i diplomatsko-konzularnim predstavništvima”, dodaje Ćuruvija, bez otkrivanja imena. Ističe da su, osim beznačajnih kozmetičkih izmena, tajne policije nedodirnute i da se nadaju da će zaborav učiniti svoje.
U Udruženju novinara Srbije veoma su zadovoljni što je grad odlučio da Ćuruviji dodeli ulicu zato što je važno da država preuzme obavezu da čuva uspomenu na Slavka, a na pitanje da li unošenje na scenu dokumenta sa novim imenima zemunskih ubica može biti skretanje u sporednu ulicu, čime bi se sakrili tragovi političkih nalogodavaca Ćuruvijinog ubistva, predsednica ovog udruženja Ljiljana Smajlović za naš program kaže:
Vukašin Obradović: to za cilj ima da se zamagli suština celog problema, a to je da je Slavka Ćuruviju ubila država, odnosno, Služba državne bezbednosti
“Mislim da ćemo pronalaženjem izvršilaca lakše doći do nalogodavaca nego da ne pronađemo ni izvršioce. Drugo, mi nismo rekli – ovi ljudi su ubili Slavka Ćuruviju. Mi smo rekli – ovaj dokument je sakriven. Taj specijalni tužilac koji tvrdi da se prioritetno bavi ubistvom Slavka Ćuruvije ne zna ni da postoji taj dokument. Nešto nije u redu sa istragom o smrti Slavka Ćuruvije. Mi tražimo istragu o istrazi, nezavisnu komisiju koja će ponovo pregledati svaki trag. Ja bih volela da znam zašto policija izvodi Nenada Ilića iz zatvora da bi dao iskaz o tom ubistvu, a posle toga, kada ga saslušava istražni sudija, to pitanje Iliću čak ni ne postavlja. Meni se čini da su neki ljudi znali šta treba da traže i da ništa od onoga što su čuli a što se nije uklapalo u zadatu teoriju nisu hteli da ispituju ni da prate. Stoga predlažem da se učini ono što gledamo u američkim filmovima: kada istraga ne može da pronadje ubicu, onda inspektor kaže – dajte da se vratimo i da sve tragove ponovo prekontrolišemo”, poziva Smajlovićeva.
Drugačiji pogled na čitavu priču, kako u vezi sa dodeljivanjem ulice ubijenom novinaru, tako i u pogledu istrage za njegovo ubistvo, ima Nezavisno udruženje novinara Srbije. Davanje ulice Slavku Ćuruviji nije sporno, ocenjuje za naš radio Vukašin Obradović, potpredsednik tog udruženja, ali ističe da je prvo trebalo otkriti ubice i nalogodavce ubistva Ćuruvije, pa onda razmišljati o dodeljivanju ulice.
“Ovako, uz neka poslednja reagovanja i akcije Udruženja novinara Srbije i nekih drugih, gde se licitira imenima ubica, meni se čini da to za cilj ima da se zamagli suština celog problema, a to je da je Slavka Ćuruviju ubila država, odnosno, Služba državne bezbednosti, koja je, ako ne praktični izvršilac, nalogodavac bila sasvim sigurno. Mislim da ovo služi kao neka vrsta pokrića za ono što mi tražimo već godinama – a to je da dobijemo jasan odgovor na pitanje, ko je naložio i ko je izvršio to ubistvo”, kaže za RSE Vukašin Obradović iz NUNS-a.
