U grafikonu životnog standarda građana Srbije prvog marta pridodata je još jedna krivulja koja obara životni standard. Pad vrednost dinara na istorijski minimum od 110 dinara za evro i poskupljenje goriva (drugi put za nedelju dana) veliki je udar na puste novčanike.
Mlečni proizvodi poskupeće za tri odsto, konzervirana hrana za pet, žitarice od 12 do 16 procenata, hemija od tri do šest procenata. Za nekoliko procenata poskupeće slatkiši kao i bezalkoholna pića.
Naftni derivati poskupeli za oko dva dinara, a sredinom prošle sedmice za oko tri dinara. Poskupelo ili ne građani Srbije već 20 godina navikli su da zarađuju za goli život:
Vlada, sa ciljem da zaštiti standard građana, uredbom ograničila na deset odsto marže na osnovne životne namirnice.
Međutim, potrošačka organizacija u staru praksu i izgovore trgovaca da su skuplje sirovine i veći troškovi proizvodnje razlog poskupljenja - ne veruju. Tvrde da su poskupljenja rezultat monopola.
Goran Papović, predsednik nacionalne Asocijacije potrošača, tvrdi da su trgovci iskoristili slabljenje dinara prema evru za novo nerealno i neosnovano povećanje cena.
„Jednostavno, naši trgovci su previše razmaženi. Navikli su da imaju monopol. Oni ga imaju i to je evidentno jer je tržište zatvoreno. Sami trgovci su posle nove godine kalkulisali, uradili nivelaciju i podigli cene računajući da će kurs evra biti 120 dinara. Pravdati se sada, da je poskupljnje zbog kursa evra ili povećanja cena nafte i to nije tačno, jer se i naftaši ponašaju monopolski. Jednostavno robu ne možete da prodate po novoj ceni ako niste ispraznili staru. Tu stvarno treba da se postavi pitanje i tražićemo od nadležnih da budu u redovnoj kontroli“, kaže Papović.
Brine apatija potrošača
U Srbiji čak 45 odsto porodičnog budžeta odlazi za hranu, što zapravo pokazuje dubinu siromaštva. U Evropskoj uniji za hranu se izdvaja između 17 i 20 procenata.
Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da će nove cene dodatno oslabiti kupovnu moć. Rast cena je rezultat pada dinara i poskupljenja goriva, koja se teško mogu kontrolisati zbog spoljnih faktora koji na to utiču.
„To zbog čega su te robe skuplje zbog monopola to je ugrađeno u cene i to
Miroslav Prokopijević
više ne vrši pritisak. Naravno, kada bi se smanjio broj firmi koje ovde posluju na tržištu u trgovini onda bi došlo do novog poskupljanja samo zahvaljujući monopolu. Monopolske cene su već ugrađene već godinama. Ako se evro pomerio od nove godine pomerio za 10 odsto, odnosno sa 101 dinar na 112-113 dinara i svako takvo ranije pomeranje je dovodilo do povećanja cena“, kaže ekonomista Prokopijević.
U Srbiji gde je prosečna plata 360 evra primanja miruju dve godine a cene gotovo kvartalno ili mesečno rastu.
Guverner centralne banke Dejan Šoškić uverava javnost da nema razloga „ni za kakvu vrstu panike ni psihoze“, jer slabljenje dinara prema evru neće biti dugoročan trend. Nije baš za utehu jer velika većina građana jednostavno nema mogućnosti ni da napuni potrošačku korpu a uskoro bi mogli ostati i bez korpe.
U vremenu kada na sve strane pljušte otkazi, a plate ako ih i ima debelo kasne, predsednika nacionalne Asocijacije potrošača Goran Papović čudi zbog čega na pad standarda i poskupljenja ne reaguju i sami potrošači.
„Ono što je za naš poražavajuće a to je apatija koja je zahtavila potrošače. Znamo da mnoge zemlje u svetu i EU kada se desi drastičan pad životnog standarda oni protestuju. Mi smo pozivali naše potrošače da ne kupuju jedan dan robu da ne sipaju gorivo, da bojkotuju trgovca. To kod nas ne prolazi. Da li je to posledica devedesetih i onih teških vremana kada svi govore- ćuti možda će biti još i teže“, kaže zabrinuto i rezignirano Goran Papović.
Dinar je za tri i po godine izgubio više od 40 odsto vrednosti. Jačanjem evra rastu i cene pa je samo nepoznanica gde će se zaustaviti.
