Nakon završetka prolećnog zasedanja Skupštine Srbije neizvesno je da li će biti vanrednih sednica tokom leta, i pored toga što još nisu doneti važni zakoni, poput onog o Narodnoj banci, ali i seta tzv. evropskih zakona kojima se srpsko zakonodavstvo usklađuje sa evropskim. Parlamentarci upiru prst na Vladu objašnjavajući da ona nije pripremila te zakonske predloge. Deo opozicije je stoga optužuje za zastoj u evropskim integracijama.
Crveni tepih ili crveni karton? Ispostavilo se da ovoga puta ovaj drugi zaslužuje Vlada koja kasni sa usvajanjem seta takozvanih evropskih zakona. Poslanici su, samo retki među njima su mislili da to nisu zaslužili, okončali prolećno zasedanje uz crveni tepih, počasnu gardu i himnu. I pored toga što pojedini važni zakoni nisu doneti tokom ovog zasedanja nije poznato kada će biti vanrednih sednica.
Poslanici naime, kažu da nemaju šta da rade jer im Vlada nije dostavila zakonske predloge a opozicija prigovara da vlast nema sluha za raspravu o njihovim predlozima.
Najoštrija je bila Liberalno demokratska partija optužujući Vladu da svojim neradom ugrožava evropske integracije. Poslanik Ivan Andrić kaže da misli da je kašnjenje sa donošenjme evropskih zakona vrlo ozbiljan problem jer pokazuje da su reforme zaustavljene.
Rukovodstvo Skupštine, arhiv, foto: Vesna Anđić“Ono što će ovu zemlju učiniti Evropom jeste hapšenje Mladića, ali mnogo više to da li će pravni sistem i pravne tekovine kakve postoje u Evropi biti i ovde na snazi ali i da li će se primenjivati.”
Od pet predloga zakona predviđenih Nacionalnim programom integracije u EU Vlada Srbije je u prvom tromesečju ove godine usvojila samo jedan, o lekovima i medicinskim sredstvima. Planirala je i zakone o advokaturi, eksplozivnim materijalima, o spoljnoj trgovini naoružanjem i vojnom opremom, kao i onaj o potvrđivanju Konvencije o priznanju evropskih patenata. Slično je i sa podzakonskim aktima.
Stotine hiljada stranica zakona
U vladajućoj koaliciji priznaju ovu činjenicu ali ističu da je Vlada svesna kako obaveza iz evropskog partnertsva tako i onih prema svojim građanima. Srđan Milivojević, poslanik iz vladajuće Demokratske stranke:
“Mi smo mogli da ne izglasamo Zakon o bezbednosti hrane i da pustimo da se u Srbiju uvozi hrana bez ikakve kontrole, i da nas neko optuži da trujemo stanovništvo, jer mi pored evropskih zakona moramo da donosimo i one koji su neophodni da bi država Srbija funkcionisala. Mi smo doneli set pravosudnih zakona, set vrlo važnih zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti, set vrlo važnih zakona koji se tiču liberalizacije viznog režima. Ja nisam portparol Vlade ali ne mogu da prihvatim činjenicu da parlament nije ništa uradio jer bi onda to značilo da je parlament samo sedeo i da smo mi znači igrali tabliće.”
Nacionalni program integracije Srbije u EU predviđa usklađivanje srpskog zakonodavstva sa evropskim do 2012. Kašnjenje u tom procesu jeste problem jer je u interesu Srbije da u što kraćem roku uskladi svoje zakonodavstvo, objašnjava nam Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji, ali i primećuje da je postavljanje roka do 2012. bilo veoma ambiciozno:
Maja Bobić, arhiv, foto: Vesna Anđić“Imajući u vidu zaista veliki obim tih zakona. Govori se oko 200 hiljada stranica zakona. Meni se čini da je primetno da je skupština poboljšala svoju dinamiku i rad na usvajanju evropskih zakona, a da je sada zapravo na nivou Vlade problem. Čini mi se da to može biti problem neke koordinacije međuresorne među ministarstvima, i da je to jedan od razloga kašnjenja, kao i procedura i veći zahtevi prilikom popunjavanja izjave o usklađenosti zakona sa EU.”
Poslanici su tokom prolećnog zasedanja usvojili 144 zakonska predloga i jednu Deklaraciju. No, iako se ne zna kada će se oni ponovo okupiti dalje se čeka na Zakon o Narodnoj banci, izbor novog guvernera, dugo se već najavljuje deklaracija o osudi zločina nad Srbima, kao i o izmename Zakona o visokom školstvu. Iako parlament po Ustavu zaseda 90 dana u proleće i na jesen, vanredne sednice se po potrebi zakazuju na zahtev Vlade ili 84 poslanika. Što znači da su sada poslanici opravdano odsutni.
U međuvremenu, zvanični Beograd lobira kod evropskih partnera da se zahtev Srbije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU stavi što pre na dnevni red u Briselu. Zato politički analitičar Dejan Vuk Stanković zaključuje da se moglo i bolje i brže raditi u zemlji:
“Vladajuća većina je tu pokazala pomalo i jednu dozu konfuzije i neefikasnosti kada je reč o nekim njenim temeljnim političkim opredeljenjima, budući da su evropske integracije temeljno političko opredeljenje svih stranka vladajuće koalicije. Tako da nema razloga za propust. Čini mi se da je vladajuća većina u dogovoru sa rukovodstvom skupštine mogla i taj propust da ispravi time što su zasedanje mogli da produže pozivajući se na ovaj neobavljeni posao.”
U parlamentu su demantovane ranije spekulacije da poslanici neće raditi tokom leta zbog Svetskog fudbalskog prvenstva jer bi zbog fudbala bili onemogućeni tv prenosi zasedanja na javnom servisu.
Crveni tepih ili crveni karton? Ispostavilo se da ovoga puta ovaj drugi zaslužuje Vlada koja kasni sa usvajanjem seta takozvanih evropskih zakona. Poslanici su, samo retki među njima su mislili da to nisu zaslužili, okončali prolećno zasedanje uz crveni tepih, počasnu gardu i himnu. I pored toga što pojedini važni zakoni nisu doneti tokom ovog zasedanja nije poznato kada će biti vanrednih sednica.
Poslanici naime, kažu da nemaju šta da rade jer im Vlada nije dostavila zakonske predloge a opozicija prigovara da vlast nema sluha za raspravu o njihovim predlozima.
Najoštrija je bila Liberalno demokratska partija optužujući Vladu da svojim neradom ugrožava evropske integracije. Poslanik Ivan Andrić kaže da misli da je kašnjenje sa donošenjme evropskih zakona vrlo ozbiljan problem jer pokazuje da su reforme zaustavljene.
Od pet predloga zakona predviđenih Nacionalnim programom integracije u EU Vlada Srbije je u prvom tromesečju ove godine usvojila samo jedan, o lekovima i medicinskim sredstvima. Planirala je i zakone o advokaturi, eksplozivnim materijalima, o spoljnoj trgovini naoružanjem i vojnom opremom, kao i onaj o potvrđivanju Konvencije o priznanju evropskih patenata. Slično je i sa podzakonskim aktima.
Stotine hiljada stranica zakona
U vladajućoj koaliciji priznaju ovu činjenicu ali ističu da je Vlada svesna kako obaveza iz evropskog partnertsva tako i onih prema svojim građanima. Srđan Milivojević, poslanik iz vladajuće Demokratske stranke:
“Mi smo mogli da ne izglasamo Zakon o bezbednosti hrane i da pustimo da se u Srbiju uvozi hrana bez ikakve kontrole, i da nas neko optuži da trujemo stanovništvo, jer mi pored evropskih zakona moramo da donosimo i one koji su neophodni da bi država Srbija funkcionisala. Mi smo doneli set pravosudnih zakona, set vrlo važnih zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti, set vrlo važnih zakona koji se tiču liberalizacije viznog režima. Ja nisam portparol Vlade ali ne mogu da prihvatim činjenicu da parlament nije ništa uradio jer bi onda to značilo da je parlament samo sedeo i da smo mi znači igrali tabliće.”
Nacionalni program integracije Srbije u EU predviđa usklađivanje srpskog zakonodavstva sa evropskim do 2012. Kašnjenje u tom procesu jeste problem jer je u interesu Srbije da u što kraćem roku uskladi svoje zakonodavstvo, objašnjava nam Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji, ali i primećuje da je postavljanje roka do 2012. bilo veoma ambiciozno:
Poslanici su tokom prolećnog zasedanja usvojili 144 zakonska predloga i jednu Deklaraciju. No, iako se ne zna kada će se oni ponovo okupiti dalje se čeka na Zakon o Narodnoj banci, izbor novog guvernera, dugo se već najavljuje deklaracija o osudi zločina nad Srbima, kao i o izmename Zakona o visokom školstvu. Iako parlament po Ustavu zaseda 90 dana u proleće i na jesen, vanredne sednice se po potrebi zakazuju na zahtev Vlade ili 84 poslanika. Što znači da su sada poslanici opravdano odsutni.
U međuvremenu, zvanični Beograd lobira kod evropskih partnera da se zahtev Srbije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU stavi što pre na dnevni red u Briselu. Zato politički analitičar Dejan Vuk Stanković zaključuje da se moglo i bolje i brže raditi u zemlji:
“Vladajuća većina je tu pokazala pomalo i jednu dozu konfuzije i neefikasnosti kada je reč o nekim njenim temeljnim političkim opredeljenjima, budući da su evropske integracije temeljno političko opredeljenje svih stranka vladajuće koalicije. Tako da nema razloga za propust. Čini mi se da je vladajuća većina u dogovoru sa rukovodstvom skupštine mogla i taj propust da ispravi time što su zasedanje mogli da produže pozivajući se na ovaj neobavljeni posao.”
U parlamentu su demantovane ranije spekulacije da poslanici neće raditi tokom leta zbog Svetskog fudbalskog prvenstva jer bi zbog fudbala bili onemogućeni tv prenosi zasedanja na javnom servisu.
