Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izveštaj o toku dijaloga sa Kosovom. Usvojeni izveštaj poslanicima je na šestočasovnoj sednici predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je poručio da Srbiji nije potreban zamrznuti dijalog sa Kosovom.
Vučić je u Skupštini rekao da Srbi na Kosovu žele da pregovori postoje kako bi se u budućnosti došlo do bilo kakvog kompromisnog rešenja.
"Kada me pitate šta je to kompromis, ja ću da kažem - ne znam", poručio je Vučić.
On je ocenio i da "zapadne sile neće promeniti svoj stav o Kosovu i da će se zalagati za nezavisno Kosovo po svaku cenu", kao i da "nije vreme za prevelika očekivanja, nego za suočavanje sa realnošću koja nas okružuje".
Izveštaj u kojem je predstavljen tok dijaloga Srbije i Kosova od maja 2019. do 15. juna 2021. godine, usvojen je glasovima 210 od ukupno 250 poslanika u republičkom parlamentu. Na sednici je usvojen i izveštaj o radu vladine Kancelarije za Kosovo.
Sednici su prisustvovali ministri u Vladi Srbije, kao i predstavnici Srpske liste, partije Srba sa Kosova koju podržava Vučićeva Srpska napredna stranka i predstavnici paralelnih institucija Srba na Kosovu. Vučićevo izlaganje je u Skupštini ispraćeno ovacijama i aplauzima vladajuće većine.
Vladajuća većina, predvođena Vučićevom Srpskom naprednom strankom, u Skupštini ima 243 poslanika. Opozicija u parlamentu su poslanici šestočlane liste "Ujedinjena dolina - Stranka demokratske akcije Sandžaka", koja okuplja predstavnike albanske i bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji.
Kamberi od Srbije traži suočavanje sa zločinima
Poslanik Šaip Kamberi, predsednik poslaničke grupe "Ujedinjena dolina - Stranka demokratske akcije Sandžak", izjavio je da "jeziku mržnje" nema mesta u dijalogu i da bi dijalog Srbije i Kosova trebalo da bude i proces "suočavanja sa prošlošću".
Prema rečima Kamberija, Srbija treba da se suoči sa zločinima koje su srpske vojne i policijske snage počinile nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu.
"Ljudi treba da budu upoznati da Srbija danas mora da razgovara sa onima kojima je ubijala decu, a mnogima i cele porodice. Vi ćete, predsedniče Srbije, sa druge strane pregovaračkog stola možda imati Sarandu Bogujevci (poslanica u Skupštini Kosova, prim.aut.), čiju porodicu su ubili srpski Škorpioni (paravojna formacija)", rekao je Kamberi i dodao da su nad Albancima na Kosovu "u ime srpske države počinjeni teški ratni zločini".
Poslanik Kamberi, koji predstavlja albansku nacionalnu manjinu u Srbiji, nabrajao je potom zločine nad Albancima za koje je Haški tribunal utvrdio da su počinjeni na Kosovu od strane srpske vojske i policije, kao i imena srpskih zvaničnika iz perioda devedesetih kojima se u Hagu sudilo za odgovornost u ratnim zločinima.
Kamberi je izrazio uverenje i da dijalog Kosova i Srbije može da okonča "vekovno neprijateljstvo" Srba i Albanaca.
"Smatram da Briselski dijalog i dalje ostaje glavni oslonac normalizaciji odnosa Srbije i Kosova", rekao je Kamberi, dodajući da od dijaloga očekuje i da normalizuje odnos prema albanskoj nacionalnoj manjini u Srbiji. Kako prema Albancima koji žive na jugu Srbije – u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, tako i u ostatku Srbije, rekao je Kamberi.
Šaip Kamberi je rekao i da je status albanske zajednice u Srbiji "tesno povezan" statusom Srba na Kosovu, kao i da Srbija "sistemski radi na marginalizaciji manjina na njenoj teritoriji".
Kamberi je naglasio i da Srbija treba da poštuje tri sporazuma, koje je sa izabranim predstavnicima Albanaca iz Preševske doline potpisala u proteklih dvadeset godina.
Poslanik Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić rekao je da mu je drago što stavovi Srbije nisu kruti i isključivi, jer država treba da traži održivo rešenje i kompromis, "da se dođe do tačke koja je prihvatljiva".
Šta je odgovorio Vučić?
Odgovarajući na izlaganje poslanika Šaipa Kamberija, Vučić je rekao da su Albanci kod njega "uvek kucali na otvorena vrata".
Vučić je, govoreći o zločinima na Kosovu, izjavio da je "ponosan što Srbija neće da krije zločince koji nose srpska prezimena", te da Albanci "prave žrtvu od sebe, što Srbi nisu umeli".
Vučić je poručio i da se Srbija ne zalaže za jednonacionalnu državu i da ne želi da progoni Albance, već da želi da ostanu u državi i da zajedno grade budućnost.
Predsednik Srbije je, odgovarajući poslaniku Kamberiju, rekao da "Srbija neće biti nikada umorna od Kosova".
Vučić je, govoreći o predstavljanju manjina u institucijama - Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji, rekao i da su "Albanci izbacili Srbe iz vlasti u Bujanovcu" i upitao "koliko je predstavnika Srba" u opštinama gde Albanci imaju većinu.
"I vi ćete da nam držite predavanja kako da se odnosimo. Mi se odnosimo fer i pošteno", rekao je Vučić.
Predsednik parlamenta Dačić kritikovao EU
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, izjavio je u skupštinskoj debati da je siguran da Vučić "neće popustiti pod pritiscima i priznati nezavisnost Kosova".
"Situacija na terenu je da niti Srbija ima puni suverenitet u Prištini, niti Priština ima puni suverenitet na severu Kosova. Svaka promena moguća je samo ratom. Zato je jedino razumno voditi dijalog i tragati za kompromisom, zato smo se i opredelili za dijalog", rekao je Dačić.
Dačić je pitao kakav je kredibilitet Evropske unije (EU) koja je garantovala ispunjavanje Briselskog sporazuma, a sada "mirno gleda" na sve što radi Priština koja odbija da ga sprovede.
Dijalog sa Kosovom 'transparentan'
Predstavljajući izveštaj o Kosovu, Vučić je rekao da je dijalog sa Kosovom "transparentan" i da su "laži da negde neko nešto krije i pokušava da obmane javnost".
"Dijalog je jedini mogući okvir do dolaska do kompromisa sa Albancima. Predstavnicima Evropske unije smo više puta predočili da smo gotovo sve iz Briselskog sporazuma ispunili, ostali su detalji koje smo spremni da ispunimo. Albanci nisu spremni da ispune dogovoreno", rekao je Vučić.
O prvom susretu sa Kurtijem
Vučić je poslanicima preneo i kako je izgledao prvi susret sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem u Briselu 15. juna, kada je je nastavljen dijalog Srbije i Kosova pod okriljem Evropske unije.
"Kurtijeva jedina tema je bila kada ćemo da priznamo nezavisnost Kosova", rekao je Vučić. Njegov odgovor Kurtiju bio je da se to "nikada neće dogoditi".
"Situacija je mnogo teža i ozbiljnija i za nas i za njih - teža od njegovog (Kurtijevog) prelakog 'kada' i mog lakog 'nikada'. Kompromisno rešenje je nešto za čim treba da tragamo", rekao je poslanicima predsednik Srbije.
Šta piše u izveštaju o Kosovu?
Predstavljajući izveštaj, Vučić je rekao da je Srbija tokom 2020. i 2021. godine Srbima na Kosovu godišnje davala "više od 750, čak i 800 miliona evra" i pobrojao investicije Srbije u opštinama na Kosovu gde Srbi imaju većinu. Među njima su izgradnja škola, bolnica i stambenih objekata, kao i ulaganja u crkve i manastire Srpske pravoslavne crkve.
Vučić je izjavio da su "poražavajući demografski podaci" o smanjenju broja Srba na Kosovu kroz istoriju i da je u ovom momentu Srba na Kosovu "ne više od 95 hiljada". Rekao je da Srbija nije uspela da preokrene trend iseljavanja Srba sa Kosova, koji "tragajući za boljim životom i većom sigurnošću" prelaze da žive u Srbiji.
Poslednji izveštaj o dijalogu sa Kosovom Vučić je Skupštini predstavio maja 2019. godine. To je bio prvi put da Vučić podnosi izveštaj o Kosovu od dolaska njegove Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012. godine.
Od podnošenja poslednjeg izveštaja o dijalogu sa Kosovom, u Srbiji su u junu 2020. održani parlamentarni izbori i sastav parlamenta je promenjen. U parlamentu više nema predstavnika dela opozicije čije su stranke bojkotovale izbore, a određeni broj opozicionih stranaka na izborima ostao je ispod cenzusa.
SSP: Vučić nema plan za Kosovo
Opoziciona Stranka slobode i pravde (SSP), na čijem je čelu nekadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ocenila je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorom u Skupštini "priznao da nema nikakav plan za Kosovo".
"Umesto da građanima Srbije posle devet godina vlasti prvi put predstavi plan za Kosovo, Vučić je vređao političke protivnike", saopštila je SSP.
Stranka slobode i pravde je Vučićevo obraćanje u Skupštini okarakterisala i kao "vrhunac beščašća i državničke neodgovornosti i siguran dokaz da će nastaviti da manipuliše Kosovom zarad opstanka na vlasti".
Stranka slobode i pravde je deo vanparlamentarne opozicije koja je bojkotovala poslednje izbore i traži učešće evropskih posrednika u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Te stranke nisu prisustvovale sastanku sa Vučićem o Kosovu, održanom uoči skupštinske sednice.
Pre poslanika, Vučić sa opozicijom
Vučić je 21. juna izveštaj o Kosovu predstavio delu vanparlamentarne opozicije koja učestvuje u dijalogu sa vlašću. Sastanak Vučića sa opozicionarnim predstavnicima održan je u Skupštini, a sve stranke opozicije koje su prisustvovale sastanku su desno orijentisane i protive se nezavisnosti Kosova.
Kako je preneo RTS, sastankom je predsedavao predsednik parlamenta Ivica Dačić, koji je izjavio da je sastanak pokazao "visok stepen državnog jedinstva oko najvažnijeg nacionalnog i državnog pitanja".
Boško Obradović, predsednik opozicionog pokreta Dveri, izjavio je nakon sastanka da je zadovoljan što je došlo do susreta sa predsednikom, da je razgovor bio "konstruktivan i ozbiljan" i da će se Dveri suprostaviti svakoj vlasti koja hoće da prizna Kosovo.
Sastanku su prisustvovali i Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, Saša Radulović, predsednik pokreta Dosta je bilo, Milica Đurđević Stamenkoski, predstavnica Srpske stranke Zavetnici, Milan Stamatović, predsednik Zdrave Srbije, i Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke.
Kako protiče dijalog Srbije i Kosova?
Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije(EU) počeo je u martu 2011. godine. U aprilu 2013. postignut je Briselski sporazum koji podrazumeva i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), ali ona do danas nije uspostavljena.
U jesen 2018. proces je obustavljen zbog toga što je Kosovo uvelo takse na robu iz Srbije. Zvaničnici Kosova su odluku o taksama opisali kao kontrameru, jer je Srbija u to vreme vodila kampanju da države koje su priznale Kosovo povuku priznanje i blokirala je članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.
Nakon zastoja od skoro godinu dana, dijalog je bio obnovljen u julu 2020. i trajao do septembra kada je u Briselu održana poslednja runda na najvišem političkom nivou.
U septembru 2020.godine Srbija i Kosovo su u Vašingtonu potpisali sporazum o ekonomskoj normalizaciji, uz posredstvo tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa.
Posle formiranja nove kosovske vlade u martu 2021. godine, sredinom juna su se prvi put, uz posredstvo predstavnika EU, u Briselu sastali Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti. Dogovoreno je da njihov naredni susret bude u julu.
Facebook Forum